Елементи 05

Лето 2016. Центар за промоцију науке представља пети број часописа Елементи. У продаји oд 05. јула, по цени од 290 динара[:]

Након четири броја који су привукла изузетну пажњу, пети број Елемената, за лето 2016. године, доноси право обиље садржаја на 108 страна. Ниједан број до сада није представљао тако разнолике теме и садржаје колико их има у петом броју. Вишеслојност овог издања се огледа и у занимљивом техничком детаљу – ово је први број који је штампан у пет боја.

Поред одговора на питање где су настале све остале врсте рода Homo, пети број Елемената обилује разноврсним темама – уз велику причу о планети шећера и студију о вероватноћи у свакодневном животу, у овм броју о феномену читања у себи, астрономији Едгара Алана и огледалу у нашем мозгу, али и читав блок о путовању човека кроз пустиње, поларну зону и свемир.

Свим читацоима Елементи поклањају и елементарне 3Д наочаре које ће им помоћи да истраже Борхесову Вавилонску библиотеку.. Пети број часописа Елементи у продаји је од 05. јула, по цени од 290 динара.

Истражите више о садржају петог броја.

У темату на 10 страна, Елементи нас воде кро историју рода Homo коме данас припада само човек. Темат су писали Слободан Бубњевић, Никола Здравковић, Невена Мијатовић и Јована Николић.

У рубрици Открића сазнајте шта су Сунчеве олује и да ли их се треба плашити, какви су планови за прво међузвездано путовање, шта све труднице и маме могу да сазнају на интернету, какве би могле да буду последице једног открића о генетским болестима, упознајте нов начин за чување података и ново тумачење порекла Старог завета.

Да би индустрија задовољила потребу за слаткишима, годишња производња шећера је широм планете достигла 170 милијарди килограма. Да ли сав тај шећер сада загорчава европску и светску економију и колико утиче на јавно здравље, истражује Ивана Хорват.

Зашто су у једној култури неки производи јестиви, док се у другој сматрају забрањеним или чак отровним, колико мода и култура условљавају исхрану сазнајте у тексту Николе Здравковића.

Едгар Алан По, песник и писац страшних прича, одгонентуо је као астроном аматер питање зашто је свемир мрачан и пре него што га је космологија поставила. Шта крије његова последња, изгубљена књига ”после које више ништа неће морати да напише” откријте у тексту Јоване Николић.

Колико би требало да буде велики универзум да би у њега стале све књиге Вавилонске библиотеке, истражује Слађана Шимрак.

Истраживачи више од једног века сматрају да је читање у себи вештина карактеристична само за модерне људе. Да ли заиста, изузев ретких појединаца, попут Цезара, људи у антици нису умели да читају у себи, сазнајте у тексту Слободана Бубњевића

Зашто зевамо кад видимо зев? Зашто се смејемо када се други смеју? Да ли такозвани mirror неурони заиста показују одакле потиче емпатија и уживљавање, као и да је све наше опажање истовремено опажање света, открива Јелена Радановић.

”Доносити закључке о нечему значи мерити вероватноћу”, писао је Јакоб Бернули пре 300 година. Како теорија вероватноће може да вам помогне да победите коцкарницу, а како да управљате сопственим животом, истражите у тексту Тијане Марковић.

Каква сила нагони прве људе из долине Афар, покреће шпанске галије кроз морску пустош и прави прве кораке у прашини Земљиног сателита, пита се Невена Грубач крећући трагом велике тајне човека – трагом путовања.

Једно путовање које прича о колонијалној политици царске Њемачке, поморском рату на три оцеана, нацистима и мировном покрету доживите у тексту Филипа Шварма.

Два лица борбе за освајање најјужније тачке на планети описује Борис Клобучар.

Ако се запитамо колико је људи укупно боравило изнад планете Земље, видећемо да је међу њих 547 тек свака десета жена. Највише путника у свемир дошло је из САД – 335. Одмах после њих следе Руси – 117, Италијани – 32, а потомо Немци и Јапанци са по 10, открива Јелена Милутиновић.

Мада је тешко замислити да у Африци постоје свемирска истраживања, она се одвијају и то на више фронтова. За разлику од Европе, велики јужни континент нема заједничку агенцију, објашњава Никола Божић.

Док избегличка криза потреса Европу, једна од ретких блискоисточних земаља без конфликта суочава се, уз помоћ технологије, са изазовима који је преплављују, описује Марија Николић.

Рубрика Научни круг доноси приче о реакцијама научне заједнице на конкурс за финансирање истраживања, новом телескопу названом по Милутину Миланковићу, иновацијама у нашој земљи и иностранству, међународној конференцији астронома у Београду, Етнографском институту.

Велику салу СКЦ-а ове године, из трибине у трибину, пуни стотине радозналаца. У серији трибина Центра за промоцију науке, једна од најузбудљивијих у овогодишњој сезони подстакнута је открићем века, а разговор о гравитационим таласима изазвао је интересовање које се месецима потом ширило изван сале. Приредила Јована Николић.

У редовној рубрици Легендаријум, у којој аутори са читаоцима путују кроз фантастичне светове као да су стварни, Борис Клобучар је на трагу најпознатијег измишљеног детектива, Шерлока Холмса.

Елементи кроз разговор представљају математичара и популаризатора математике, Џејмса Тентона, који је овог пролећа посетио Београд.

Истражите више о часопису Елементи

Погледајте промотивни видео