Elementi 05

Leto 2016. Centar za promociju nauke predstavlja peti broj časopisa Elementi. U prodaji od 05. jula, po ceni od 290 dinara[:]

Nakon četiri broja koji su privukla izuzetnu pažnju, peti broj Elemenata, za leto 2016. godine, donosi pravo obilje sadržaja na 108 strana. Nijedan broj do sada nije predstavljao tako raznolike teme i sadržaje koliko ih ima u petom broju. Višeslojnost ovog izdanja se ogleda i u zanimljivom tehničkom detalju – ovo je prvi broj koji je štampan u pet boja.

Pored odgovora na pitanje gde su nastale sve ostale vrste roda Homo, peti broj Elemenata obiluje raznovrsnim temama – uz veliku priču o planeti šećera i studiju o verovatnoći u svakodnevnom životu, u ovm broju o fenomenu čitanja u sebi, astronomiji Edgara Alana i ogledalu u našem mozgu, ali i čitav blok o putovanju čoveka kroz pustinje, polarnu zonu i svemir.

Svim čitacoima Elementi poklanjaju i elementarne 3D naočare koje će im pomoći da istraže Borhesovu Vavilonsku biblioteku.. Peti broj časopisa Elementi u prodaji je od 05. jula, po ceni od 290 dinara.

Istražite više o sadržaju petog broja.

U tematu na 10 strana, Elementi nas vode kro istoriju roda Homo kome danas pripada samo čovek. Temat su pisali Slobodan Bubnjević, Nikola Zdravković, Nevena Mijatović i Jovana Nikolić.

U rubrici Otkrića saznajte šta su Sunčeve oluje i da li ih se treba plašiti, kakvi su planovi za prvo međuzvezdano putovanje, šta sve trudnice i mame mogu da saznaju na internetu, kakve bi mogle da budu posledice jednog otkrića o genetskim bolestima, upoznajte nov način za čuvanje podataka i novo tumačenje porekla Starog zaveta.

Da bi industrija zadovoljila potrebu za slatkišima, godišnja proizvodnja šećera je širom planete dostigla 170 milijardi kilograma. Da li sav taj šećer sada zagorčava evropsku i svetsku ekonomiju i koliko utiče na javno zdravlje, istražuje Ivana Horvat.

Zašto su u jednoj kulturi neki proizvodi jestivi, dok se u drugoj smatraju zabranjenim ili čak otrovnim, koliko moda i kultura uslovljavaju ishranu saznajte u tekstu Nikole Zdravkovića.

Edgar Alan Po, pesnik i pisac strašnih priča, odgonentuo je kao astronom amater pitanje zašto je svemir mračan i pre nego što ga je kosmologija postavila. Šta krije njegova poslednja, izgubljena knjiga ”posle koje više ništa neće morati da napiše” otkrijte u tekstu Jovane Nikolić.

Koliko bi trebalo da bude veliki univerzum da bi u njega stale sve knjige Vavilonske biblioteke, istražuje Slađana Šimrak.

Istraživači više od jednog veka smatraju da je čitanje u sebi veština karakteristična samo za moderne ljude. Da li zaista, izuzev retkih pojedinaca, poput Cezara, ljudi u antici nisu umeli da čitaju u sebi, saznajte u tekstu Slobodana Bubnjevića

Zašto zevamo kad vidimo zev? Zašto se smejemo kada se drugi smeju? Da li takozvani mirror neuroni zaista pokazuju odakle potiče empatija i uživljavanje, kao i da je sve naše opažanje istovremeno opažanje sveta, otkriva Jelena Radanović.

”Donositi zaključke o nečemu znači meriti verovatnoću”, pisao je Jakob Bernuli pre 300 godina. Kako teorija verovatnoće može da vam pomogne da pobedite kockarnicu, a kako da upravljate sopstvenim životom, istražite u tekstu Tijane Marković.

Kakva sila nagoni prve ljude iz doline Afar, pokreće španske galije kroz morsku pustoš i pravi prve korake u prašini Zemljinog satelita, pita se Nevena Grubač krećući tragom velike tajne čoveka – tragom putovanja.

Jedno putovanje koje priča o kolonijalnoj politici carske Njemačke, pomorskom ratu na tri oceana, nacistima i mirovnom pokretu doživite u tekstu Filipa Švarma.

Dva lica borbe za osvajanje najjužnije tačke na planeti opisuje Boris Klobučar.

Ako se zapitamo koliko je ljudi ukupno boravilo iznad planete Zemlje, videćemo da je među njih 547 tek svaka deseta žena. Najviše putnika u svemir došlo je iz SAD – 335. Odmah posle njih slede Rusi – 117, Italijani – 32, a potomo Nemci i Japanci sa po 10, otkriva Jelena Milutinović.

Mada je teško zamisliti da u Africi postoje svemirska istraživanja, ona se odvijaju i to na više frontova. Za razliku od Evrope, veliki južni kontinent nema zajedničku agenciju, objašnjava Nikola Božić.

Dok izbeglička kriza potresa Evropu, jedna od retkih bliskoistočnih zemalja bez konflikta suočava se, uz pomoć tehnologije, sa izazovima koji je preplavljuju, opisuje Marija Nikolić.

Rubrika Naučni krug donosi priče o reakcijama naučne zajednice na konkurs za finansiranje istraživanja, novom teleskopu nazvanom po Milutinu Milankoviću, inovacijama u našoj zemlji i inostranstvu, međunarodnoj konferenciji astronoma u Beogradu, Etnografskom institutu.

Veliku salu SKC-a ove godine, iz tribine u tribinu, puni stotine radoznalaca. U seriji tribina Centra za promociju nauke, jedna od najuzbudljivijih u ovogodišnjoj sezoni podstaknuta je otkrićem veka, a razgovor o gravitacionim talasima izazvao je interesovanje koje se mesecima potom širilo izvan sale. Priredila Jovana Nikolić.

U redovnoj rubrici Legendarijum, u kojoj autori sa čitaocima putuju kroz fantastične svetove kao da su stvarni, Boris Klobučar je na tragu najpoznatijeg izmišljenog detektiva, Šerloka Holmsa.

Elementi kroz razgovor predstavljaju matematičara i popularizatora matematike, Džejmsa Tentona, koji je ovog proleća posetio Beograd.

Istražite više o časopisu Elementi

Pogledajte promotivni video