Елементи 07

Зима 2016. Центар за промоцију науке представља седми број часописа Елементи. У продаји од 29. децембра[:]

Зашто је Београд тако болна тема за пет милиона грађана Републике Србије који не станују у престоници? Да ли за своје димензије Србија има превелики главни град? Како се ова драматична несразмера огледа у демографским подацима и картографији, а како у економији, култури, одбрани, екологији, јавном здрављу, инфраструктури?

Уз тему броја ”У сенци белог града”, Елементи доносе и приче о цивилизацији хлеба, новим господарима хране, сиромаштву, суициду, хормонима, Лајбницу, Хитлеру, Словенима, путу на Марс и контакту са другима.

Истражите више о садржају седмог броја.

Елементи кроз темат картографски и текстуално приказују како се Београд шири и како се његов раст одражава на различите аспекте живота. Темат су писали Слободан Бубњевић, Ивана Хорват, Јелена Бранковић, Јована Николић, Борис Клобучар, Иван Умељић, др Предраг Марковић, Катарина Стекић и Никола Здравковић.

У рубрици Открића Елементи се осврћу на мисију ExoMars, случај такозваног нултог хив пацијента, преиспитују докле смо стигли са фузијом и како би изгледао свет са Франкенштајном.

Након шест хиљада година историје, хлеб је заузео централно место у исхрани и обичајима људи. Инструмент против глади, подизао је цивилизацију у благостању и покрећући револуције рушио их у прах. Шта је тајна хлеба, како је настао, каква микрофлора га настањује и зашто је, на крају, изгубио укус, открива Ивана Хорват.

У сенци драматичне вести о спајању америчког ГМО дива Monsanto и немачке компаније Bayer, дошло је до још два слична у агрохемијској индустрији. Никола Здравковић истражује да ли се приближава будућност у којој ће једна компанија производити сву храну на планети.

Путујући кроз Шкотску и Енглеску, кроз изложбе, ресторане, паркове и прозоре на Нотинг Хилу, Филип Банковић открива нову, тешко предвидљиву будућност – технолошку парадигму за коју се спремају глобални оператери.

Шта је апсолутно, шта релативно, а шта субјективно сиромаштво? И док бар 53 одсто грађана у Србији није сиромашно, али има такав осећај, више од три милијарде људи, половина планете, данас живи са мање од 2,5 долара дневно.

Да ли је могуће друштво у коме свако има право на плату самим својим рођењем? Такозвани UBI, социјални експеримент у Финској, покреће дискусију од Аљаске до Србије о универзалном дохотку, о расту потражње и економској користи, о морали и природним ресурсима, а о овом експерименту пише Ивана Мићевић.

Ако имате суицидне намере, немојте читати овај текст. Приче о суициду у јавности праћене су порастом броја самоубистава, а често се опонашају и начин и место извршења, објашњава Данка Спасовски.

Три стотине година од смрти једног од највећих умова свих времена Готфрида Вилхелма Лајбница, кроз виртуозан есеј о последњим годинама у Хановеру, Јована Николић истражује бројне дубоке слојеве Лајбницове заоставштине.

Чланови клавирског дуа ЛП Дуо, Соња Лончар и Андрија Павловић, пишу о хибридном клавиру.

Стар више од пет стотина година, Војничев манускрипт изгледа као лични дневник са двеста страна текста и илустрација. Израђен од велума, најфинијег пергамента, овај документ представља једну од највећих енигми криптографије. Кроз њу нас води Слађана Шимрак.

Након што је 1500 година био у средишту историје, Балкан одлази у таму. Како је у једном потцењеном догађају постао ”зона без државе” пише Слободан Бубњевић.

Због чега нацистички вођа није сломио Велику Британију пре него што је покренуо тенкове преко руских степа, сазнајте у тексту Филипа Шварма.

Како луцидна игра хормона у организму обликује људски мозак, неке дечаке чини агресивним, а неке трогодишњаке подстиче да заволе играчке за дечаке, објашњава Марија Видић.

И као што ће коначно слетање човека на Марс вероватно бити најзначајнији историјски догађај у 21. веку, путовање до суседне планете ће и само по себи бити досад невиђена авантура. Како би она могла да изгледа описује Тијана Марковић.

Ових дана све чешће се пише и говори о Марсу, о његовом коначном освајању. Има више разлога за то, а основни је – решеност НАСА да коначно покушамо. Да ли је и како то могуће, објашњава Јелена Милутиновић.

Кроз замишљене разговоре са Марса нас води Бранимир Ацковић.

Рубрика Научни круг доноси причу о добитници ERC гранта, др Магдалени Ђорђевић, пројекту Антарес који је освојио прво место у другој фази конкурса Тиминг, о пројекту RRI Tools и Балканолошком институту.

На ЦПН трибини која је привукла знатан број посетилаца у Велику салу СКЦ-а, први пут у домаћој јавности Центар за промоцију науке је критички, из перспективе науке, отворио контроверзно питање хомеопатске медицине.

Упоредо са појавом глобалног холивудског хита Arrival, Борис Клобучар у Легендаријуму истражује историју филмских контаката са ванземаљским цивилизацијама.

Елементи кроз разговор представљају др Валентину Арсић Арсенијевић, једну од ауторки најцитиранијег рада у 2015. години

Истражите више о часопису Елементи