Elementi 09

Leto 2017. Centar za promociju nauke predstavlja deveti broj časopisa Elementi. U prodaji od 25. jula[:]

U bogato opremljenom tematu, osmišljenom kao detektivska priča, a pod naslovom ”Iza genetičkog zida”, deveti broj časopisa Elementi otkriva istoriju otkrića neverovatnih mogućnosti CRISPR tehnologije, od fabrika soli na jugu Španije, preko zaleđenih bakterija kuge u frnacuskim vojnim laboratorijama, do bolnica u Kini u kojima se danas ova tehnologija primenjuje u probnim lečenjima terminalnog raka.

Pored temata, novi Elementi donose niz uzbudljivih priča o savremenom dobu, od sudbine istraživača koji iz tržišnih ili bezbednosnih razloga rade pod velom tajne, do saslušanja specijalne američke laboratorije za bezbednosna istraživanja. Otkrivaju gde se sve nalaze prve štampane kopije Gutenbergove Biblije, tragaju za ljudima za koje se tvrdi da su zapravo napisali Šekspirova dela, i pitaju se koliko Fejsbuk zna o vama i vašim navikama na osnovu naizgled bezazlenih stvari kao što je lajk.

Istražite više o devetom broju časopisa Elementi

Elementi u svom tematu predstavalju CRISPR tehnologiju, otkrivaju sve zaplete oko njenog otkrića i korišćenja, kao i glavne aktere odgovorne za ovo dostignuće. Predstavljajući ih na jednom zidu, kao što detektivi tokom istrage slažu crazy wall, Elementi prate brojne niti, upletene kao DNK zavojnice, istražujući najdramatičniju i najvažniju temu moderne nauke.

Rubrika Otkrića donosi priče o završnici Kasini misije, nedavnim arheološkim otkrićima na teritoriji Egipta, prvom AI muzičkom albumu, kao i odgovor na pitanje koliko vrsta drveća ima na svetu.

Nakon što analizira 70 Fejsbuk lajkova, Kosinski model zna o vama više od većine vaših prijatelja, kada analizira 150, više od roditelja, a nakon proučavanja 300 lajkova, više od vašeg partnera. Navodno je ovaj psihometrijski model uticao na izbornu pobedu Donalda Trampa i uspeh Bregzita. Da li je zaista tako moćan, pita se Slobodan Bubnjević.

Ko su istraživači koji žive u senci i rade u dobro čuvanim laboratorijama vojske i tajnih službi, otkriva Ivana Horvat.

Tekst Nikole Zdravkovića nastao je na osnovu stvarnih transkripata četiri otvorena saslušanja različitih komiteta američkog Senata u periodu od 2003. do 2016. godine.

Elementi su pred Filipa Bankovića postavili težak zadatak, eksperiment, da jedan dan provede bez pametnog telefona.

Da li je Šekspirova dela zaista napisao Vilijam Šekspir ili neko sasvim drugi? Dosadašnji spisak osumnjičenih čini oko 90 imena među kojima su učeni ljudi, pisci, dvorski službenici, pa čak i sama kraljica Elizabeta, piše Jovana Nikolić.

U Gutenbergovoj radionici je te 1455. godine odštampano ukupno sto osamdeset primeraka Biblije. Gde se oni danas nalaze, istražuje Slađana Šimrak.

Zašto porođaj toliko boli? Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne? I da li je tolika nesposobnost ljudskog potomka prouzrokovala razvoj prvih ljudskih naseobina, otkriva Marija Đurić.

Prema projekciji nedavno preminulog demografa Hansa Roslinga, ”dete vrhunac” svetskog demografskog rasta je već rođeno, a ”vrhunac populacije” se takođe nazire, objašnjava Marija Nikolić.

O ”Zemlji vatre” i njenoj prestonici Baku piše Isidora Micić

Oštro, ranojutarnje sunce budi malobrojnu porodicu sklupačnu oko jednog grozničavog tela na krznima divljih životinja. Niska, zdepasta žena ustaje prva. Vatra je tokom noći gotovo potpuno zgasnula. Opisuje Nevena Grubač.

Sa svakim organizmom nastaje novi svet, koji je konačan i zatvoren nalik mehuru sapunice, kaže Ivan Umeljić.

U rubrici Naučni krug autori otkrivaju ko nam otvara podatke, koje su posledice društvene izolacije, koliko radova objavljuju srpski naučnici i koliko ste zadovoljni životom. U ovom broju Elementi predstavljaju Institut za književnost i umetnost.

O nastupu Bena Sparksa, matematičara iz Velike Britanije, na Matematičkom šouu u Beogradu piše Tijana Marković.

Rubrika Evropski horizont predstavlja izložbu Art + Science, najavljuje međunarodnu SATORI konferenciju koja će se održati u Beogradu, predstavlja SCIENTIX, evropsku mrežu STEM nastavnika i PROSO projekat.

Dok ljudi prolaze, kraljevi se smenjuju, a bitke gube i dobijaju, gradovi Vesterosa ostaju gde su bili vekovima. Upoznajte njihovu istoriju kroz tekst Borisa Klobučara.

Elementi kroz razgovor predstavljaju Vladana Jolera, direktora SHARE fondacije.