Елементи 10

Јесен 2017. Центар за промоцију науке представља десети број часописа Елементи. У продаји од 31. октобра
[:]

Јубиларни десети број Елемената отвара 12 малих студија о коначности у филозофији, физици, биологији, животу и другим причама са завршетком. На 20 страна 12 аутора даје своје виђење неке од многих прича које имају крај, од цивлизације и напретка до планете и читавог свемира, или неких апстрактнијих феномена као што су прича и бројеви.

Поред темата, Елементи доносе и приче о једном познатом палеонтологу и његовој студији премеравања човека, индустрији неповерења, записима са Арктичког круга, непостојању раса и стогодоишњици Октобарске револуције.

Истражите више о десетом броју часописа Елементи

Елементи у свом темату представљају различите приче о крају кроз које вас води 12 аутора и једна илустраторка.

Кроз рубрику Открића Елементи доносе приче о Антарктику, Амелији Ерхарт, Земљином магнетном пољу, везама између човека и неандерталца, плановима за мисију Паркер и о биолошким будилницима.

Да ли је човек део природе, или њен господар? И да ли ћемо морати да се одлучимо за једну од ове две опције? У потрази за будућношћу и одговорима на питање ”како изгледа свет у којем не влада човек – свет у постантропоцентризму”, Нина Вурдеља је путовала на далеки север.

Док неолиберали и њима слични у трци за екстрапрофитима крешу буџете за здравство, школство и социјалну заштиту, смије ли се итко заклети да нетко налик  на Лењина и Троцког не припрема нову, велику револуцију која ће потрести свијет. Оне, ионако, као да циклички долазе послије сваких сто година, пише Филип Шварм.

О највећој обавештајној операцији коју је група аматера покренука против америчке државе, прича Никола Здравковић.

Како је допинг утицао на спорт и спортисте, и да ли су светски рекорди постали бесмислени, истражује Ивана Хорват.

О дрвету коме је претило изумирање због коришћења за израду инструмената и о међународном сукобу насталом због њега, пише Никола Здравковић.

Рубрика Европа доноси причу о пројекту SATORI кроз осврте на његове идеје и резултате и завршну конференцију.

”Када је месар дошао код мене да купи стоку, знао је да желим да га преварим. Али и ја сам знао да он жели мене да превари. Дакле, био нам је потребан неко, рецимо ’Пепе’, како бисмо могли да се договоримо. И обојица смо платили Пепеу одређени проценат од обављеног посла”. Шта се крије иза оваквих договора, открива Иван Умељић.

Анализирајући димензије људских лобања, бројни научници изводили су закључке о величини мозга и директно их повезивали са интелигенцијом, о књизи која је критика оваквих покушаја пише Јована Николић.

Иако се људи често сврставају у неке расе, морфолошке варијације између њих немају значајније утемељење у самом генетском коду. ДНК два човека изабрана случајним узорком се генетски разликује за мање од 0,1 одсто. То је знатно мања генетска варијација него што је случај са другим типовима примата, што је навело научнике да све људе групишу у само једну – људску расу, објашњава Марија Николић.

Пратећи једну лопту која је кренула из Сан Франциска Филип Банковић открива како је реалан свет постао нереалан.

Две особе су осумњичене за злочин и приведене. Независно им се нуди опција да се бране ћутањем и добију казну затвора, или да оптуже саучесника и пробају да се ослободе. Ако обоје ћуте, очекује их казна затвора од годину дана, ако једна од њих проговори та ће бити ослобођена, док ће друга бити осуђена на три године, а ако издају једно друго, остају у затвору две године. Шта треба да ураде, пита се Тијана Марковић.

Елементи у рубрици Научни круг доносе приче о истраживањима гојазности и навијачког набоја, и представљају Институт за онкологију и радиологију Србије.

Свет у којем живе Марвелови хероји је у деценијама од свог настанка развио сопствене космогонијске митове, о којима пише Борис Клобучар.

Елементи кроз разговор представљају теоријског физичара Џона Елиса.