Elementi 10

Jesen 2017. Centar za promociju nauke predstavlja deseti broj časopisa Elementi. U prodaji od 31. oktobra
[:]

Jubilarni deseti broj Elemenata otvara 12 malih studija o konačnosti u filozofiji, fizici, biologiji, životu i drugim pričama sa završetkom. Na 20 strana 12 autora daje svoje viđenje neke od mnogih priča koje imaju kraj, od civlizacije i napretka do planete i čitavog svemira, ili nekih apstraktnijih fenomena kao što su priča i brojevi.

Pored temata, Elementi donose i priče o jednom poznatom paleontologu i njegovoj studiji premeravanja čoveka, industriji nepoverenja, zapisima sa Arktičkog kruga, nepostojanju rasa i stogodoišnjici Oktobarske revolucije.

Istražite više o desetom broju časopisa Elementi

Elementi u svom tematu predstavljaju različite priče o kraju kroz koje vas vodi 12 autora i jedna ilustratorka.

Kroz rubriku Otkrića Elementi donose priče o Antarktiku, Ameliji Erhart, Zemljinom magnetnom polju, vezama između čoveka i neandertalca, planovima za misiju Parker i o biološkim budilnicima.

Da li je čovek deo prirode, ili njen gospodar? I da li ćemo morati da se odlučimo za jednu od ove dve opcije? U potrazi za budućnošću i odgovorima na pitanje ”kako izgleda svet u kojem ne vlada čovek – svet u postantropocentrizmu”, Nina Vurdelja je putovala na daleki sever.

Dok neoliberali i njima slični u trci za ekstraprofitima krešu budžete za zdravstvo, školstvo i socijalnu zaštitu, smije li se itko zakleti da netko nalik  na Lenjina i Trockog ne priprema novu, veliku revoluciju koja će potresti svijet. One, ionako, kao da ciklički dolaze poslije svakih sto godina, piše Filip Švarm.

O najvećoj obaveštajnoj operaciji koju je grupa amatera pokrenuka protiv američke države, priča Nikola Zdravković.

Kako je doping uticao na sport i sportiste, i da li su svetski rekordi postali besmisleni, istražuje Ivana Horvat.

O drvetu kome je pretilo izumiranje zbog korišćenja za izradu instrumenata i o međunarodnom sukobu nastalom zbog njega, piše Nikola Zdravković.

Rubrika Evropa donosi priču o projektu SATORI kroz osvrte na njegove ideje i rezultate i završnu konferenciju.

”Kada je mesar došao kod mene da kupi stoku, znao je da želim da ga prevarim. Ali i ja sam znao da on želi mene da prevari. Dakle, bio nam je potreban neko, recimo ’Pepe’, kako bismo mogli da se dogovorimo. I obojica smo platili Pepeu određeni procenat od obavljenog posla”. Šta se krije iza ovakvih dogovora, otkriva Ivan Umeljić.

Analizirajući dimenzije ljudskih lobanja, brojni naučnici izvodili su zaključke o veličini mozga i direktno ih povezivali sa inteligencijom, o knjizi koja je kritika ovakvih pokušaja piše Jovana Nikolić.

Iako se ljudi često svrstavaju u neke rase, morfološke varijacije između njih nemaju značajnije utemeljenje u samom genetskom kodu. DNK dva čoveka izabrana slučajnim uzorkom se genetski razlikuje za manje od 0,1 odsto. To je znatno manja genetska varijacija nego što je slučaj sa drugim tipovima primata, što je navelo naučnike da sve ljude grupišu u samo jednu – ljudsku rasu, objašnjava Marija Nikolić.

Prateći jednu loptu koja je krenula iz San Franciska Filip Banković otkriva kako je realan svet postao nerealan.

Dve osobe su osumnjičene za zločin i privedene. Nezavisno im se nudi opcija da se brane ćutanjem i dobiju kaznu zatvora, ili da optuže saučesnika i probaju da se oslobode. Ako oboje ćute, očekuje ih kazna zatvora od godinu dana, ako jedna od njih progovori ta će biti oslobođena, dok će druga biti osuđena na tri godine, a ako izdaju jedno drugo, ostaju u zatvoru dve godine. Šta treba da urade, pita se Tijana Marković.

Elementi u rubrici Naučni krug donose priče o istraživanjima gojaznosti i navijačkog naboja, i predstavljaju Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.

Svet u kojem žive Marvelovi heroji je u decenijama od svog nastanka razvio sopstvene kosmogonijske mitove, o kojima piše Boris Klobučar.

Elementi kroz razgovor predstavljaju teorijskog fizičara Džona Elisa.