Elementi 11

Zima 2017. Centar za promociju nauke predstavlja jedanaesti broj časopisa Elementi[:]

Tema jedanaestog broja časopisa Elementi su lažne vesti, pojam koji je Kolinsov rečnik engleskog jezika u novembru proglasio za odrednicu 2017. godine. Novi Elementi donose i priču o Nobelovoj nagradi za ekonomiju, o Darvinovim vanzemaljcima, glutenu, ugroženim i izumrlim vrstama, mapu bakterija koje se nalaze u kuhinji, uzbudljivo predavanje biologa Danijela Šemovica i još mnoga toga.

Istražite više o jedanaestom broju:

Uprkos brojnim obećanjima tradicionalnih medijskih giganata, vlada pojedinih zemalja, pa čak i nekih društvenih mreža, da će 2017. biti godina borbe protiv trenda fake news ili lažnih vesti, svedoci smo da do toga, ipak, nije došlo. Štaviše, početkom novembra Kolinsov rečnik engleskog jezika – jedan od najcenjenijih u anglosaksonskom svetu – objavio je da je sintagma 2017. godine „lažne vesti“, o čemu u tematu jedanaestog broja Elemenata piše Ivana Nikolić. Osim toga, u okviru najnovijeg temata, dr Mašan Bogdanovski, dr Ana Martinoli i Marija Novaković iznose čitav niz zanimljivih uvida iz raznih naučnih oblasti o svakodnevnim pojavama na društvenim mrežama, lajkovanju, filter mehurima, virtuelnim identitetima, kao i o razgraničenju javnog i privatnog prostora, petom staležu, širenju lažnih vesti, fenomenu klikabilnosti i mnogim drugim temama.

Druga decenija 21. veka ostaće upamćena, između ostalog, i po ponovnom pojavljivanju zaraznih bolesti od kojih su se neke smatrale iskorenjenim, bar u većem delu sveta. Epidemije malih boginja, tokom kojih je bilo i umrlih, proglašavale su se u mnogim ekonomski razvijenim zemljama, a u poslednje tri godine ova bolest se pojavila i u Jugoistočnoj Evropi. O ovom fenomenu piše Danka Spasovski.

Umesto što mediji i stručna javnost citiraju naučne činjenice o značaju imunizacije kako bi privoleli roditelje da vakcinišu svoju decu, izgleda da je daleko efikasnije „igrati na kartu moralnih vrednosti“. One bi, smatraju autori najnovijeg istraživanja o vakcinaciji sprovedenog u SAD, o kome piše Ivana Nikolić, mogle da pomognu zabrinutim roditeljima da se ipak odluče na ovaj korak.

Svetski fond za zaštitu divljih životinja (WWF) od svog osnivanja 1961. ima logo u obliku velikog pande. Jedan od osnivača ove organizacije i autor prvog loga ser Piter Skot, ovako je objasnio zašto se odlučio za ovo rešenje: „Hteli smo životinju koja je lepa, ugrožena i privlačna ljudima. Takođe, hteli smo životinju koja ostavlja utisak i kada je crno-bela kako bismo smanjili troškove štampe“, piše Marko Milosavljević.

Nakon što su sa istoka Amerike iščezla ogromna jata golubova, ljudi su počeli da ih „viđaju“ na sve neobičnijim mestima. Najrenomiraniji svetski naučni časopis Science spekulisao je da su se uputila ka pustinjama Arizone. Neki su tvrdili da su milione golubova spazili u Čileu, dok je Henri Ford bio ubeđen da su se golubovi uputili prema Aziji i da su na tom putu nastradali negde iznad Pacifičkog okeana, piše Ivan Umeljić.

Kako je Kandinski zabeležio, tokom jednog izvođenja Vagnerove opere „Loengrin“ u Boljšoj teatru doživeo je intenzivnu i upečatljivu vizuelnu reakciju, a zvuci su pred njegovim očima proizvodili ples boja i linija. Iako je nemoguće dopreti do onoga što je zaista video, baš kao i do njegovog ličnog doživljaja umetnosti, fascinacija Kandinskog zvucima i bojama dokumentovana je u njegovim beleškama, piše Jovana Nikolić.

Ovogodišnji Nobel za ekonomiju otišao je u ruke američkog profesora Ričarda Talera za njegov doprinos bihevioralnoj ekonomiji – relativno mladoj disciplini koja spaja ekonomiju i psihologiju. Taler je svoju teoriju nazvao nudge ili gurkanje, i ona je dijametralna svemu onome što ste znali ili ste mislili da znate o ekonomiji. Čoveka je, kako Taler kaže, često potrebno malo „gurnuti“ ka najboljem izboru. O ovoj teoriji piše Ivana Nikolić.

Mikroorganizmi dospevaju u hranu putem mokrih ili vlažnih sunđera, krpa ili peškira koji se svakodnevno koriste za čišćenje kuhinjskih površina. Zbog velike korisne površine i zapremine, kao i zbog njihove konstantne vlažnosti i prisustva hranljivih materija, sunđeri su idealno stanište za rast bakterija. Istraživanja govore da je oko deset odsto sunđera kontaminirano raznim vrstama salmonele, kao i da je oko 60 odsto sunđera od celuloze, odnosno 86 odsto takozvanih „prirodnih sunđera“ kontaminirano stafilokokama, piše Jelena Ćirić.

„Verujem da se svaka vrsta koja živi na Zemlji danas leči na ovaj ili onaj način. Jednostavno, to je stvar života“, reči su Majkla Hofmana, profesora sa Univerziteta Kjoto, u Japanu, vodećeg stručnjaka u oblasti samomedikacije kod životinja. Kada zavirimo pod lupu i osvrnemo se na sićušna bića i život koji se odvija oko nas, možemo da uočimo grupu pravih socijalnih insekata (eusocijalni insekti), gde spadaju mravi, pčele, ose, termiti, koji su pored toga što prave farme, ventilacione sisteme i groblja, razvili i sposobnost lečenja, piše Jelena Gavrilov.

„Trenutno svi udišete kiseonik, proizvod biljaka. Većina nosi na sebi mrtve biljke. Upravo sam popio neke mrtve biljke u kafi. Jedemo biljke. Sagorevamo mrtve biljke u automobilima. Sedimo na mrtvim biljkama. Kuće su nam napravljene od biljaka. Sve što radimo zavisi od biljaka. Ništa što biljke rade ne zavisi od ljudi“, ovim rečima započeo je  Danijel Šemovic, ugledni biolog Univerziteta u Tel Avivu svoje predavanje koje Elementi prenose u celosti.

U rubrici Evropa Elementi predstavljaju projekte PESHES, Scientix i dva nova H2020 projekta Centra za promociju nauke.

O hibridnom klaviru, proizvedenom u okviru projekta Kvantna muzika, koji je izabran među šest finalista za izbor najbolje tehnološke inovacije u Srbiji u 2017. godini piše Ljiljana Ilić.

Rubrika Otkrića donosi priču o novom istraživanju u kome se ispituje da li je gluten zaista kriv za neke od simptoma i priču o nedavno otkrivenoj šupljini u Velikoj piramidi.

Rubrika Naučni krug predstavlja istraživanja o vršnjačkoj podršci i nanomaterijalima i predstavlja Zajednicu insituta Srbije.

CPN izdanje „Doktorati u prozi: ilustrovane priče“ dobilo je nagradu „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu na 62. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Tokom novembra u prostorijama Naučnog kluba CPN-a organizovana su dva seminara o recenziranju za istraživače.

Još pedesetih godina prošlog stoleća o „NLO fenomenima“ se stalno pisalo, mahom u kontekstu pseudonauke, a njihova popularnost je progresivno rasla – umesto da opada prilikom svakog poricanja vlade i naučnika, piše Boban Trifunović.

Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu predstavili su kako bi prema Darvinovoj teoriji evolucije mogli da izgledaju vanzemaljci, piše Ivana Nikolić.

O vrstama koje se pojavljuju u serijalu „Ratovi zvezda“ piše Boris Klobučar.

Naučnofantastična priča Bobana Trifunovića.

U periodu od 10. do 17. oktobra 2017, u učionicama širom sveta, ali i na nekim drugim manje formalnim mestima, učenici i nastavnici, i svi zainteresovani uživali su radeći matematiku. Time se ostvario zajednički san većine matematičara, bez obzira na to kojim jezikom govore i iz koje države potiču. O Svetskoj nedelji matematike piše Aleksandra Ravas.