Елементи 12

Пролеће 2018. Центар за промоцију науке представља дванаести број часописа Елементи[:]
Дванаести број часописа Елементи појављује се на киосцима тачно два века након патентирања бицикла. Управо овом изуму посвећен је темат броја.

Осим темата посвећеног бициклу, нови Елементи доносе и приче о томе шта организам ради лековима, самообмањивању, заблудама о брзом читању, леворуким и десноруким животињама, софтверу који пише смислене СФ приче, Помпеји, Франкенштајну, стрипу, као и интервју са чувеним математичаром Китом Девлином.
Истражите више о садржају дванаестог броја.

Предање каже да је за све „крив“ индонежански вулкан Тамбора, који је 1815. године експлодирао и притом избацио дотад највећу познату количину прашине у ваздух и учинио наредну, 1816. „годином без лета“ на већем делу северне Земљине хемисфере. Глад је достигла невероватне размере, па су коњи масовно убијани због несташице сточне хране. На позорницу историје у том тренутку ступа барон Фон Драјз, који, управо због мањка коња, конструише своју „машину за трчање на два точка“, пише Ивана Николић.

Данас се доктор Франкенштајн и његово чудовиште махом помињу у дискурсу о новим технологијама које су донедавно звучале као пуки производ научне фантастике, пише Бобан Трифуновић.

Рубрика Открића доноси приче о томе како разликовати уметност од онога што није уметност, зашто се бебе не смеју одмах по рођењу, како развој технологије утиче на еволуцију љубоморе, ко је адолесцент, како смо изашли из воде, и о најстаријем кичмењаку на планети.

У великој заједничкој просторији, на два стола група људи саставља делове свог ЛЕГО робота. Девојка поред лемилицом спаја последње компоненте на своју електронску плочицу. Неколико студената на трибини поред чита часописе са „уради сам“ пројектима. На спрату изнад група архитеката на тестери сече делове за велику макету. Брујање машина и граја вредних креативних људи испуњавају читав простор. Ово је право место да се инспиришете. Право место да направите нешто. Добро дошли у Мејкерс спејс!

Самообмањивање је врста ирационалности која је специфична за човека. За разлику од људи, животиње не могу да се самообмањују, оне су једноставно препуштене току догађаја који је ван њихове контроле и коме не могу да се одупру, пише Игор Живановић.

Волите књиге, а бојите се да немате довољно времена за сва дела која бисте волели да прочитате? Захваљујући махнитом напретку технологије, брзо читање се поново враћа у моду. Сада можете буквално да „једете књиге“. Или је то још једна од заблуда у вези са овом техником, истражује Ивана Николић.

SciFiQ је успешно положио Тјурингов тест, којим се утврђује да ли је вештачка интелигенција успела да превари човека, тачније, да ли је успела да га наведе на помисао да комуницира са другим човеком, а не са склопом струјних кола, микрочипова, каблова, процесора и хладњака. Да ли ће овај или неки други компјутерски програм заувек уклонити писце са књижевне позорнице, попут машине из романа 1984 Џорџа Орвела, пита се Бобан Трифуновић.

Пси, мачке, пчеле, коњи, кенгури, папагаји, корњаче, жабе, китови, пилићи… и мајмуни, такође су „леворуки“ и „десноруки“, а ови последњи могли би да одговоре на вишевековну енигму о људској деснорукости, пише Анђела Мрђа.

„Проблем настаје када неки људи крену да набрајају све те укусе и ароме које мисле да су осетили. То онда доспе на етикету на боци вина иако пре подсећа на рецепт за воћну салату“, цитирају Хјуа Џонсона у свом тексту о вину Иван Умељић и Јелена Ћирић.

Када је Ханс Кристијан Андерсен током своје пловидбе по европском Амазону стигао и до Балкана, писао је како на његовој територији живе шумски људи, који су читав живот посветили шумама и ретко их напуштају. Писао је још и како густе, мрачне, листопадне шуме прекривају огромна пространства наше садашње земље и како су стабла дебела и стара, пише Јелена Гаврилов.

Како би ефикасније комуницирали унутар шире научне заједнице, истраживачи прибегавају осмишљавању карактеристичних акронима. Често се догађа да интерна скраћеница која је скована око једне истраживачке гране временом пређе у општи научни језик. Тако је из фармакокинетике потекао акроним LADME, који описује и објашњава реакцију организма на лек у свакој фази његовог пута кроз тело, пише Анђела Мрђа.

Динамика развоја стрипа као уметности досегла је врхунац током седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Револуција Мебијуса и „Метал ирлана“ у Француској, потом и вртоглави пробој јапанских манги на светско тржиште, као и неизоставан утицај који је Шпигелман учинио са Маусом на амеичкој стрип-сцени, само су неки од темеља устоличења стрипа као озбиљне и општеприхваћене форме уметности. Данас је сцена таква да се не поставља питање нити изражава сумња у овакво стање ствари. Та битка је добијена пре тридесетак година. У таквом културолошком спектру неминовност је и потреба за канонизовањем, објашњава Никола Драгомировић.

Из града који се сматра својеврсном времеснком машином посетиоци су често односили предмете као сувенире, али је упркос томе успео да археолозима и историчарима пружи бројна сведочанства о једном обичном дану у Римском царству у првом веку нове ере, пише Јована Николић.

Рубрика Европа доноси приче о BESTPRAC иницијативи, иновацијама у СТЕМ образовању и Међународном дану девојака и девојчица у науци.

„Више пута сам рекао, мислили су да се шалим, али нисам се шалио, да су видео-игре постојале 350. године пре нове ере, Еуклид не би написао књигу под називом Елементи, већ би направио видео-игру за учење геометрије под називом Елементи“, каже у разговору са Александром Равас и Тијаном Марковић математичар и промотер науке Кит Девлин.