Elementi 12

Proleće 2018. Centar za promociju nauke predstavlja dvanaesti broj časopisa Elementi[:]
Dvanaesti broj časopisa Elementi pojavljuje se na kioscima tačno dva veka nakon patentiranja bicikla. Upravo ovom izumu posvećen je temat broja.

Osim temata posvećenog biciklu, novi Elementi donose i priče o tome šta organizam radi lekovima, samoobmanjivanju, zabludama o brzom čitanju, levorukim i desnorukim životinjama, softveru koji piše smislene SF priče, Pompeji, Frankenštajnu, stripu, kao i intervju sa čuvenim matematičarom Kitom Devlinom.
Istražite više o sadržaju dvanaestog broja.

Predanje kaže da je za sve „kriv“ indonežanski vulkan Tambora, koji je 1815. godine eksplodirao i pritom izbacio dotad najveću poznatu količinu prašine u vazduh i učinio narednu, 1816. „godinom bez leta“ na većem delu severne Zemljine hemisfere. Glad je dostigla neverovatne razmere, pa su konji masovno ubijani zbog nestašice stočne hrane. Na pozornicu istorije u tom trenutku stupa baron Fon Drajz, koji, upravo zbog manjka konja, konstruiše svoju „mašinu za trčanje na dva točka“, piše Ivana Nikolić.

Danas se doktor Frankenštajn i njegovo čudovište mahom pominju u diskursu o novim tehnologijama koje su donedavno zvučale kao puki proizvod naučne fantastike, piše Boban Trifunović.

Rubrika Otkrića donosi priče o tome kako razlikovati umetnost od onoga što nije umetnost, zašto se bebe ne smeju odmah po rođenju, kako razvoj tehnologije utiče na evoluciju ljubomore, ko je adolescent, kako smo izašli iz vode, i o najstarijem kičmenjaku na planeti.

U velikoj zajedničkoj prostoriji, na dva stola grupa ljudi sastavlja delove svog LEGO robota. Devojka pored lemilicom spaja poslednje komponente na svoju elektronsku pločicu. Nekoliko studenata na tribini pored čita časopise sa „uradi sam“ projektima. Na spratu iznad grupa arhitekata na testeri seče delove za veliku maketu. Brujanje mašina i graja vrednih kreativnih ljudi ispunjavaju čitav prostor. Ovo je pravo mesto da se inspirišete. Pravo mesto da napravite nešto. Dobro došli u Mejkers spejs!

Samoobmanjivanje je vrsta iracionalnosti koja je specifična za čoveka. Za razliku od ljudi, životinje ne mogu da se samoobmanjuju, one su jednostavno prepuštene toku događaja koji je van njihove kontrole i kome ne mogu da se odupru, piše Igor Živanović.

Volite knjige, a bojite se da nemate dovoljno vremena za sva dela koja biste voleli da pročitate? Zahvaljujući mahnitom napretku tehnologije, brzo čitanje se ponovo vraća u modu. Sada možete bukvalno da „jedete knjige“. Ili je to još jedna od zabluda u vezi sa ovom tehnikom, istražuje Ivana Nikolić.

SciFiQ je uspešno položio Tjuringov test, kojim se utvrđuje da li je veštačka inteligencija uspela da prevari čoveka, tačnije, da li je uspela da ga navede na pomisao da komunicira sa drugim čovekom, a ne sa sklopom strujnih kola, mikročipova, kablova, procesora i hladnjaka. Da li će ovaj ili neki drugi kompjuterski program zauvek ukloniti pisce sa književne pozornice, poput mašine iz romana 1984 Džordža Orvela, pita se Boban Trifunović.

Psi, mačke, pčele, konji, kenguri, papagaji, kornjače, žabe, kitovi, pilići… i majmuni, takođe su „levoruki“ i „desnoruki“, a ovi poslednji mogli bi da odgovore na viševekovnu enigmu o ljudskoj desnorukosti, piše Anđela Mrđa.

„Problem nastaje kada neki ljudi krenu da nabrajaju sve te ukuse i arome koje misle da su osetili. To onda dospe na etiketu na boci vina iako pre podseća na recept za voćnu salatu“, citiraju Hjua Džonsona u svom tekstu o vinu Ivan Umeljić i Jelena Ćirić.

Kada je Hans Kristijan Andersen tokom svoje plovidbe po evropskom Amazonu stigao i do Balkana, pisao je kako na njegovoj teritoriji žive šumski ljudi, koji su čitav život posvetili šumama i retko ih napuštaju. Pisao je još i kako guste, mračne, listopadne šume prekrivaju ogromna prostranstva naše sadašnje zemlje i kako su stabla debela i stara, piše Jelena Gavrilov.

Kako bi efikasnije komunicirali unutar šire naučne zajednice, istraživači pribegavaju osmišljavanju karakterističnih akronima. Često se događa da interna skraćenica koja je skovana oko jedne istraživačke grane vremenom pređe u opšti naučni jezik. Tako je iz farmakokinetike potekao akronim LADME, koji opisuje i objašnjava reakciju organizma na lek u svakoj fazi njegovog puta kroz telo, piše Anđela Mrđa.

Dinamika razvoja stripa kao umetnosti dosegla je vrhunac tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Revolucija Mebijusa i „Metal irlana“ u Francuskoj, potom i vrtoglavi proboj japanskih mangi na svetsko tržište, kao i neizostavan uticaj koji je Špigelman učinio sa Mausom na ameičkoj strip-sceni, samo su neki od temelja ustoličenja stripa kao ozbiljne i opšteprihvaćene forme umetnosti. Danas je scena takva da se ne postavlja pitanje niti izražava sumnja u ovakvo stanje stvari. Ta bitka je dobijena pre tridesetak godina. U takvom kulturološkom spektru neminovnost je i potreba za kanonizovanjem, objašnjava Nikola Dragomirović.

Iz grada koji se smatra svojevrsnom vremesnkom mašinom posetioci su često odnosili predmete kao suvenire, ali je uprkos tome uspeo da arheolozima i istoričarima pruži brojna svedočanstva o jednom običnom danu u Rimskom carstvu u prvom veku nove ere, piše Jovana Nikolić.

Rubrika Evropa donosi priče o BESTPRAC inicijativi, inovacijama u STEM obrazovanju i Međunarodnom danu devojaka i devojčica u nauci.

„Više puta sam rekao, mislili su da se šalim, ali nisam se šalio, da su video-igre postojale 350. godine pre nove ere, Euklid ne bi napisao knjigu pod nazivom Elementi, već bi napravio video-igru za učenje geometrije pod nazivom Elementi“, kaže u razgovoru sa Aleksandrom Ravas i Tijanom Marković matematičar i promoter nauke Kit Devlin.