Elementi 13

Leto 2018. Centar za promociju nauke predstavlja trinaesti broj časopisa Elementi[:]

Broj gradova raste poput kokica koje se peku sve brže i ima ih sve više. Urbanim evolucionistima tek predstoji da otkriju nove priče o vrstama sa kojima delimo životni prostor i objasne kako se prilagođavaju. Šta im dobro donosi život u gradovima a šta ih u njima ugrožava? Evolucija je odavno stigla u grad i odvija se ovde i sada, piše Jovana Nikolić.

”Postoji mnogo načina na koje se vrste adaptiraju na urbano okruženje. Mi, evolucioni biolozi, uvek smo bili frustrirani činjenicom da je tako teško posmatrati kako se evolucija odvija. U kasnom 20. veku evolucioni biolozi su počeli da shvataju da su ogromne promene koje proizvode ljudi u okruženju zapravo ”prirodne laboratorije” u kojima možemo pratiti evoluciju na delu”, u razgovoru sa Jovanom Nikolić kaže Meno Shithauzen, autor knjige Darwin Comes to Town.

Rubrika Otkrića donosi priče o virusosferi, moreplovcima kamenog doba i istraživanju masi života na Zemlji.

Onog trenutka kad interesi višeg nivoa postanu dominantni, može se smatrati da je formiran novi nivo organizacije života, bilo da se od prostijih elemenata, kakve su organele, formiraju ćelije, ili da višećelijski organizam nastaje od jednoćelijskih. Najnovija istraživanja ukazuju na to da je transfer adaptivne vrednosti omogućen upravo kooperacijom, ”da je oblikovanje kooperativnih interakcija između jedinica nižeg nivoa nužni korak u evolucionim tranzicijama”, piše Eva Kamerer.

Mnogi tvrde da ćemo do kraja ovog veka razviti takozvanu veštačku opštu inteligenciju (artifical general intelligence) – mašine koje će biti sposobne da rade isto što i ljudi (human level performance). Ako je ovo predviđanje tačno, nameću se tri veoma važna pitanja: u trenutku kada mašine postanu bolje od nas, da li ćemo moći da osiguramo bezbednu i iole normalnu koegzistenciju sa njima; kakav će uticaj ove misleće mašine imati na poslove koje mi, ljudi, (i dalje) obavljamo; i da li se i u kojoj meri možemo osloniti na algoritme i verovati da oni mogu da budu nepristrasni i transparentni, pita se Ivana Nikolić.

Početkom 21. veka Helder Bertolo je ustanovio ne samo to da osobe koje su slepe od rođenja sanjaju, već i da mogu grafički da prikažu svoje snove, i to na takav način da nepristrasnom posmatraču njihovi crteži izgledaju kao zadovoljavajuće grafičke predstave vizuelnog sadržaja, objašnjava Igor Živanović.

Ako je ključna funkcija jezika da nam pruži ”mapu” koja će nam omogućiti da razumemo svet, ”neprevodive” reči ne samo što nam mogu ukazati na kulturne razlike na našoj jezičkoj mapi, već nam mogu reći da sa njom možda nešto nije u redu. Ne bi bilo zgoreg ako bismo naučili ponešto o tome kako druge kulture crtaju svoje mape i kako ljudi koji im pripadaju razumeju svet oko sebe i – ljubav, piše Anđela Mrđa.

Od starog Egipta do danas, majčino mleko se smatralo najzdravijim načinom ishrane odojčadi. A kada majke nisu mogle – ili nisu htele – da doje svoje novorođenče, pribegavalo se drugim opcijama koje su humano mleko povremeno bacale u zapećak, piše Ivana Nikolić.

Kako je čovek zahvaljujući vatri sišao sa drveta, razvio društvene odnose, ali i apstraktno mišljenje, opisuje Jovana Nikolić.

Ako je verovati istraživačima, do sledeće revolucije u industriji pametnih telfona moglo bi doći upravo zahvaljujući spektrometrima ili sličnim senzorskim rešenjima, piše Anđela Mrđa.

Unievrzum je star otprilike 13,7 milijardi godina, Zemlja oko 4,5 milijardi, dok je eukariotski život star oko tri milijarde godina. Mnogo se spori o tome kada smo se tačno mi, moderni ljudi, prvi put pojavili, ali nema sumnje da smo tu oko 100.000 godina. Mi smo zaista mladi. Ipak, uprkos našoj mladosti, umnogome smo oblikovali planetu na kojoj boravimo tako zanemarljiv period njenog postojanja. Brojevi su, kako ćemo videti, imali značajnu ulogu u tome kako se i zašto to dogodilo, kaže Boban Trifunović.

Multiverzum može biti magično mesto, ispunjeno čudovištima ili boljim verzijama našeg sveta. Strip umetnici ga mogu upotrebiti kao poligon da pomire scenarističke razmirice, ili stvore verzije likova koje ne funkcionišu u ustaljenom kanonu. Neki od autora će ga koristiti da otelotvore najveće strahove čitalaca, dok će se drugi opredeliti da nam kroz njega pokažu svet u ogledalu, ogoljen, iskrivljen ili satiričan, objašnjava Nikola Dragomirović.

Rubrika U centru donosi priču o ovogodišnjem Maju mesecu matematike.

Rubrika Evropa donosi priče o budućnosti STEM obrazovanja i odgovornom istraživanju i inovacijama.

”Čitanje naučnog rada u potpunosti je drugačiji proces od čitanja članka o nauci na blogu ili u novinama. Ne samo što odeljke čitate različitim redom od izloženog, nego ste prinuđeni i da pravite beleške, čitate rad više puta i najverovatnije potražite druge radove radi razumevanja nekih detalja.” Elementi prenose tekst Dženifer Raf sa Univerziteta u Teksasu objavljen na njenom blogu na kom redovno objavljuje tekstove o naučnoj pismenosti i komentare o kontroverznim pseudonaučnim temama.

”Kako građani doživljavaju nauku? Šta ona za njih predstavlja? Kako prikazati znanje? Ovo su samo neka od pitanja koja smo uputili sami sebi, ali i građanima koji su nam davali najrazličitije primere ličnog doživljaja nauke onoga što ona predstavlja u širem društvenom kontekstu”, piše Slobodan Jovanović Coba.

”U jednom svom malom eksperimentu koji još nisam objavila bavim se rodom insekata Anthroherpon o kome ne znamo gotovo ništa. Ne znamo koliko dugo žive, čime se hrane, kako se razmnožavaju. Bavim se evolucijom u podzemnim ekosistemima i zanima me zašto svi ti insekti naseljavaju pećine kada su uslovi u njima negostoljubivi, kako preživljavaju i adaptiraju se na ta staništa. Pećine su jedan od najneistraženijih ekosistema, zajedno sa najdubljim delovima okeana”, kaže u razgovoru sa Jovanom Nikolić Iva Njunjić, biospeleolog iz organizacije Taxon Expeditions.