Елементи 14

Јесен 2018. Центар за промоцију науке представља четрнаести број часописа Елементи[:]

И све док неком магијом не будемо једног дана успели да откријемо директан и непосредан приступ реалности, теорије завере ће израњати – често у облику необичних и невероватних тумачења света око нас, каткад потпуно безумних и заиста опасних, а понекад као обичан људски одговор на друштвене и технолошке промене. Упркос томе што не задовољавају одговарајуће критеријуме да би могле да се квалификују као теорије, због чега не могу ни да постану део неког ширег истраживачког програма, неке од њих свакако завређују да буду проверене и истражене, што због своје садржине, што због потенцијално озбиљних последица по ширу заједницу, пише Иван Умељић

„Аутизам ме је фасцинирао из два разлога. Прво, особе са аутизмом имају изазов да ‘читају’ експресије лица типичних особа. Због тога сам желео да усмерим своје истраживање ка помоћним средствима која би им омогућила да лакше науче да интерпретирају изразе лица и друге социјалне знакове, попут покрета тела и гласова. Други разлог је био мој иницијални сусрет са децом и њиховим родитељима у Удружењу за аутизам у Београду. Након тог сусрета схватио сам колико је терапија за децу са аутизмом комплексна и колико ствари се може побољшати, каже истраживач Огњен Рудовић са Технолошког института у Масачусетсу у разговору са Иваном Николић

Феномен еволуције прожима целу природу, а еволуција галаксија суштински се не разликује превише од еволуције човека, пише Дарко Доневски, са лабораторије за астрофизику у Марсеју

Модел бабушке представља сликовит приказ схватања емпатије. Њени унутрашњи слојеви су базични, емоционални и без или с мало когнитивне контроле, док спољашњи осликавају високо развијене и когнитивно комплексне емпатичке способности, објашњава Игор Живановић научни сарадник на одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Доминантност два свима позната пола и даље се сматра једном од великих мистерија у биологији. Још је Роналд Фишер, отац савремене популационе генетике, предложио мисаони експеримент у коме разматра постојање организма са три или више полова као модел за објашњење предности полног размножавања у односу на бесполно, објашњава популациони генетичар, Бојан Кениг

Педесетих година 20. века руски генетичар Дмитриј Бељајев започео је у Сибиру један од најдуготрајнијих и, по мишљењу неких аутора, један од најинтересантнијих еволуционих експеримената: укрштао је јединке сребрне лисице (Vulpes vulpes) са намером да селекцијом кроз генерације добије припитомљене животиње, наводи Ева Камерер, доценткиња на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду

Руб Голдбергово име ушло је у МеријамВебстеров речник енглеског језика као придев, који означава „компликован и апсурдан начин за постизање нечега што је могло да се реши једноставно“, пише Борис Клобучар

Тачно сто година након крађе Мона Лизе професор историје уметности на Америчком универзитету у Риму, Ноа Чарни, објавио је књигу Крадљивци Мона Лизе: О крађи најпознатије слике на свету, чије је једно поглавље адаптирано и објављено 2014. године у часопису Arte Individuo y Sociedad. Овај рад покушава да покаже да су и Пикасо и Аполинер знали да су статуе украдене и да су обојица или макар један од њих били укључени у крађу, а до таквих тврдњи аутор долази комбинујући своја знања из историје уметности и криминологије, пише Јована Николић

Идеални спортиста с почетка 20. века требало је да буде „средње грађе“ и мало пунији. Тако је било све до такозваног „великог праска у типовима грађе“, до ког је дошло средином прошлог века, када научници почињу да заговарају једну нову идеју – да би грађа тела ипак требало у што већој мери да одговара захтевима дисциплине којом се спортиста бави, пише Анђела Мрђа

Смејемо се између 20 и 200 пута на дан, са разлогом, без разлога, ретко сами, најчешће у друштву, са пријатељима, симпатијама и љубавницима, у лепим и мање лепим приликама. Смех је „секси“, смех је „јефтин“ и смех је доказ наше друштвености, описује Ивана Николић

У историји стрипа аутобиографски радови на тему психијатријских обољења појављују се релативно касно. Тек од деведесетих година 20. века и развоја slice of life графичких романа, јављају се и примери да аутор на овај начин комуницира са читаоцима и приповеда о свом душевном стању. Прикази психијатријских обољења у стрипу, када су аутентични, део су спознаје околине, али и рехабилитације, објашњава Никола Драгомировић

Постоји мишљење да је Филдсова медаља резултат супарништва између Алфреда Нобела и математичара Госте Митаг-Лефлера око Нобелове супруге, а да потенцијални добитник мора бити млађи од 40 година зато што, како је то формулисао Г. Д. Харди, „математика је, знатно више од било које друге науке или уметности, намењена младима“, пише Александра Равас

Рад пољских разбијача шифри утабао је стазу Алану Тјурингу да дешифрује немачке поруке у Другом светском рату. У својој књизи X, Y & Z, Дермот Тјуринг, рођак великог матемаричара, прича узбудљиву причу о групи пољских математичара који су схватили много тога о начину функционисања Енигми, немачких машина за кодирање, годинама пре него што је то Тјуринг урадио, пише Ђорђе Петровић

Рубрика открића доноси занимљиву причу о неизвесној будућности електричних аутомобила, пише Ивана Николић

Колико год симулација живота на „Црвеној планети“ изгледа примамљиво, поставља се питање њене ефикасности, јер лажни астронаути – за разлику од оних правих – ипак имају дугме у случају опасности, а то је моментални повратак у реалност, објашњава Ивана Николић

Мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања, објашњава професор са Филозофског факултета у Београду, Машан Богдановски

Ако је нека година у релативно краткој историји постојања Центра за промоцију науке обележена међународном сарадњом и европским пројектима, онда је то свакако 2018, истиче Добривоје Лале Ерић

Нема сумње, вештачка интелигенција је кључна технологија нашег времена и један од највећих друштвених изазова пред нама. Као и свака нова технологија, она може донети еманципацију, али такође може створити и нове облике експлоатације, неправде и неједнакости, пише Петар Лаушевић

У згради Ректората Универзитета у Београду, 10. септембра одржана је финална конференција пројекта Enhancement of HE research potential contributing to further growth of the WB region – Re@WBC, који је кофинансиран кроз програм Ерасмус+, а координиран од стране Универзитета у Нишу, пише Катарина Анђелковић

Широм Европе 2018. година протиче у знаку ширења свести о значају очувања културне баштине. Низ догађаја, активности, иницијатива и акција којима се слави заједничка европска заоставштина, али и њена разноликост, осмишљен је ради повезивања грађана у настојању да се боље упознају са културном баштином. Циљ је да се оснажи осећај припадности заједничком европском простору међу свима који ту живе, пише Јулија Бала