Елементи 16

Пролеће 2019. Центар за промоцију науке представља шеснаести број часописа Елементи

Шта бисмо прво урадили ујутру да немамо инбоксе које треба проверити? Како бисмо комуницирали без типкања и превлачења прстима? Одакле бисмо добијали информације? Можда и најважније, како бисмо одржали друштвени живот? Створили смо и одржавамо културу у којој живимо у медијима и зависимо од њих. А тим медијима приступамо кроз наше екране, пише Ивана Николић

Да ли је мозак више родно издиференциран него што је то случај са јетром, бубрезима или срцем? „Двадесет први век не само да доводи у питање старе одговоре – он проблематизује и само питање“, сматра когнитивни неуролог Ђина Рипон, пише научни новинар Ђорђе Петровић

Процене се веома разликују, али према најновијој студији, публикованој фебруара ове године у часопису PLOS Biology, на Земљи постоји барем 1,6 милиона врста микроорганизама и готово је сигурно да је свака од њих повезана са барем једним вирусом, пише научни новинар Анђела Мрђа

Астрофизичар Дарко Доневски недавно је са међународним тимом истраживача пронашао најдаље досад откривено младо протојато галаксија. Ексклузивно за Елементе, Дарко објашњава зашто је ово откриће важно, говори о изазовима са којима су се он и његове колеге суочавали, као и о будућности протојата радног и „неинвентивног“ назива z66OD. Са Дарком Доневским разговарала Ивана Николић

Због чега се Дарвин жалио на муку сваки пут кад би бацио поглед на раскошну лепоту пауновог репа, објашњава Игор Живановић, научни сарадник на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Анализа фактора који једну књигу чине бестселером и откриће универзалне природе образаца продаје од кључног су значаја за разумевање начина на који ми, као друштво, интерагујемо са културним производима, објашњава Ђорђе Петровић

Чињеница је да је Луис Керол ретко писао шаљиве бесмислице за децу и да су његови најбољи покушаји усмерени на одрасле. Математика је оно што је Алиси дало мрачнију страну и учинило је загонеткoм која може да забавља људе свих узраста, вековима, пише Петар Нуркић, студент докторских студија на Одсеку за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Када је Марија Кири чула за случај „радијум девојака“, како су их назвали у медијима, ужаснута безнадежном ситуацијом у којој су се налазиле, изјавила је да би била пресрећна када би могла да им пружи било какву помоћ, јер једном када ова супстанца уђе у људско тело, не постоји више никакав начин да се уништи, пише Милица Митић

Енглеска краљица Елизабета I купала се једном месечно, изговарајући с поносом: „Било то неопходно или не.“ Луј XIV окупао се само једном у животу, али се зато редовно парфемисао и три пута на дан мењао ланено рубље. У своје време, и једно и друго сматрани су изузетно чистим. Средњовековни аскета попут Светог Јеронима сматрао је да након крштења нема потребе за другим купањем. Цео живот је постио на води, али је није користио у хигијенске сврхе и у потпуности је занемаривао тело, које је заударало „мирисом светости“. Према хришћанском схватању из Јеронимовог времена, он је био чист јер му је душа била чиста. За једног Римљанина бити чист значило је свакодневно вишечасовно потапање у воду различите температуре, а затим уклањање стругачем прљавштине и уља са коже – и то углавном у друштву и без икаквог сапуна, пише Ђорђе Петровић

Вилијам Шекспир с великим ентузијазмом настоји да у своје наративе утка савремену научну мисао, и подстакне читаоца на интеракцију с њом. Чак и онда када нам представља чудесно, он нам у другом плану истовремено пружа објашњења тих чудеса, пише Стефан Аћимовић, докторант на Катедри за књижевност, журналистику и интеркултурну комуникацију Јужног федералног института у Ростову на Дону, Русија

Плантаже, фарме, бирцузи и затвори – на таквим местима су Џон и Алан Ломакс тражили певаче и песме које би снимали и са којима би касније упознавали америчку јавност, ослобађајући тако уметност дворског и академског снобизма, пишеНенад Пејовић, гитариста групе Канда, Коџа и Небојша

Давно је примећено да Периодни систем елемената графичким приказом подсећа на велику таблу стрипа. Наука и девета уметност прешли су далек пут од првог хемијског коктела убризганог у Капетана Америку и појаве криптонита у Супермену до данас, пише Никола Драгомировић, дипломирани археолог, стрип критичар и есејиста

На конференцији је учествовало више од педесет говорника из десет земаља Европе, као и око двеста наставника и учитеља из целе Србије, пише Марјана Бркић, вођа пројеката Scientix и STEM School Label на националном нивоу

Током 2019. године неуронауке ће бити у научном фокусу у Србији, захваљујући читавом низу догађаја и активности у којима учествује и Центар за промоцију науке, пише Марјана Бркић

Гост овогодишњег тријенала биће и мултимедијални уметник Виргил Видрих, велика звезда art & science сцене из Аустрије, пише Јелена Марта Глишић, ликовна уметница и један од селектора овогодишњег Тријенала проширених медија у Павиљону „Цвијета Зузорић“

Манифестација ће трајати од 9. до 31. маја широм наше земље. Међутим, програм М3 почиње и пре самог отварања. Од 4. до 25. марта ЦПН је организовао националну кампању мапирања научнопопуларних математичких догађаја који се одржавају током маја. Mапирање манифестације Мај месец математике је позив наставницима, професорима, учитељима и свима који су посвећени образовању и популаризацији науке на територији Републике Србије, који имају добру праксу у својој настави и који кроз неформално образовање желе да јавности представе интересантне математичке методе, појмове или догађаје са својих часова, пише Борис Клобучар, стручни сарадник за програмске активности у ЦПН-у

Лисабонски колоквијум посвећен забавној математици завршен је с много размењених загонетки и математичких изазова, с новим пријатељствима и позивима на сарадњу, и уз жељу да се за две године учесници поново окупе, ексклузивно за Елементе из Лисабона пише Александра Равас, дипломирани математичар, један од амбасадора Глобалног математичког пројекта и популаризатор математике