Elementi 16

Proleće 2019. Centar za promociju nauke predstavlja šesnaesti broj časopisa Elementi

Šta bismo prvo uradili ujutru da nemamo inbokse koje treba proveriti? Kako bismo komunicirali bez tipkanja i prevlačenja prstima? Odakle bismo dobijali informacije? Možda i najvažnije, kako bismo održali društveni život? Stvorili smo i održavamo kulturu u kojoj živimo u medijima i zavisimo od njih. A tim medijima pristupamo kroz naše ekrane, piše Ivana Nikolić

Da li je mozak više rodno izdiferenciran nego što je to slučaj sa jetrom, bubrezima ili srcem? „Dvadeset prvi vek ne samo da dovodi u pitanje stare odgovore – on problematizuje i samo pitanje“, smatra kognitivni neurolog Đina Ripon, piše naučni novinar Đorđe Petrović

Procene se veoma razlikuju, ali prema najnovijoj studiji, publikovanoj februara ove godine u časopisu PLOS Biology, na Zemlji postoji barem 1,6 miliona vrsta mikroorganizama i gotovo je sigurno da je svaka od njih povezana sa barem jednim virusom, piše naučni novinar Anđela Mrđa

Astrofizičar Darko Donevski nedavno je sa međunarodnim timom istraživača pronašao najdalje dosad otkriveno mlado protojato galaksija. Ekskluzivno za Elemente, Darko objašnjava zašto je ovo otkriće važno, govori o izazovima sa kojima su se on i njegove kolege suočavali, kao i o budućnosti protojata radnog i „neinventivnog“ naziva z66OD. Sa Darkom Donevskim razgovarala Ivana Nikolić

Zbog čega se Darvin žalio na muku svaki put kad bi bacio pogled na raskošnu lepotu paunovog repa, objašnjava Igor Živanović, naučni saradnik na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Analiza faktora koji jednu knjigu čine bestselerom i otkriće univerzalne prirode obrazaca prodaje od ključnog su značaja za razumevanje načina na koji mi, kao društvo, interagujemo sa kulturnim proizvodima, objašnjava Đorđe Petrović

Činjenica je da je Luis Kerol retko pisao šaljive besmislice za decu i da su njegovi najbolji pokušaji usmereni na odrasle. Matematika je ono što je Alisi dalo mračniju stranu i učinilo je zagonetkom koja može da zabavlja ljude svih uzrasta, vekovima, piše Petar Nurkić, student doktorskih studija na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Kada je Marija Kiri čula za slučaj „radijum devojaka“, kako su ih nazvali u medijima, užasnuta beznadežnom situacijom u kojoj su se nalazile, izjavila je da bi bila presrećna kada bi mogla da im pruži bilo kakvu pomoć, jer jednom kada ova supstanca uđe u ljudsko telo, ne postoji više nikakav način da se uništi, piše Milica Mitić

Engleska kraljica Elizabeta I kupala se jednom mesečno, izgovarajući s ponosom: „Bilo to neophodno ili ne.“ Luj XIV okupao se samo jednom u životu, ali se zato redovno parfemisao i tri puta na dan menjao laneno rublje. U svoje vreme, i jedno i drugo smatrani su izuzetno čistim. Srednjovekovni asketa poput Svetog Jeronima smatrao je da nakon krštenja nema potrebe za drugim kupanjem. Ceo život je postio na vodi, ali je nije koristio u higijenske svrhe i u potpunosti je zanemarivao telo, koje je zaudaralo „mirisom svetosti“. Prema hrišćanskom shvatanju iz Jeronimovog vremena, on je bio čist jer mu je duša bila čista. Za jednog Rimljanina biti čist značilo je svakodnevno višečasovno potapanje u vodu različite temperature, a zatim uklanjanje strugačem prljavštine i ulja sa kože – i to uglavnom u društvu i bez ikakvog sapuna, piše Đorđe Petrović

Vilijam Šekspir s velikim entuzijazmom nastoji da u svoje narative utka savremenu naučnu misao, i podstakne čitaoca na interakciju s njom. Čak i onda kada nam predstavlja čudesno, on nam u drugom planu istovremeno pruža objašnjenja tih čudesa, piše Stefan Aćimović, doktorant na Katedri za književnost, žurnalistiku i interkulturnu komunikaciju Južnog federalnog instituta u Rostovu na Donu, Rusija

Plantaže, farme, bircuzi i zatvori – na takvim mestima su Džon i Alan Lomaks tražili pevače i pesme koje bi snimali i sa kojima bi kasnije upoznavali američku javnost, oslobađajući tako umetnost dvorskog i akademskog snobizma, pišeNenad Pejović, gitarista grupe Kanda, Kodža i Nebojša

Davno je primećeno da Periodni sistem elemenata grafičkim prikazom podseća na veliku tablu stripa. Nauka i deveta umetnost prešli su dalek put od prvog hemijskog koktela ubrizganog u Kapetana Ameriku i pojave kriptonita u Supermenu do danas, piše Nikola Dragomirović, diplomirani arheolog, strip kritičar i esejista

Na konferenciji je učestvovalo više od pedeset govornika iz deset zemalja Evrope, kao i oko dvesta nastavnika i učitelja iz cele Srbije, piše Marjana Brkić, vođa projekata Scientix i STEM School Label na nacionalnom nivou

Tokom 2019. godine neuronauke će biti u naučnom fokusu u Srbiji, zahvaljujući čitavom nizu događaja i aktivnosti u kojima učestvuje i Centar za promociju nauke, piše Marjana Brkić

Gost ovogodišnjeg trijenala biće i multimedijalni umetnik Virgil Vidrih, velika zvezda art & science scene iz Austrije, piše Jelena Marta Glišić, likovna umetnica i jedan od selektora ovogodišnjeg Trijenala proširenih medija u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“

Manifestacija će trajati od 9. do 31. maja širom naše zemlje. Međutim, program M3 počinje i pre samog otvaranja. Od 4. do 25. marta CPN je organizovao nacionalnu kampanju mapiranja naučnopopularnih matematičkih događaja koji se održavaju tokom maja. Mapiranje manifestacije Maj mesec matematike je poziv nastavnicima, profesorima, učiteljima i svima koji su posvećeni obrazovanju i popularizaciji nauke na teritoriji Republike Srbije, koji imaju dobru praksu u svojoj nastavi i koji kroz neformalno obrazovanje žele da javnosti predstave interesantne matematičke metode, pojmove ili događaje sa svojih časova, piše Boris Klobučar, stručni saradnik za programske aktivnosti u CPN-u

Lisabonski kolokvijum posvećen zabavnoj matematici završen je s mnogo razmenjenih zagonetki i matematičkih izazova, s novim prijateljstvima i pozivima na saradnju, i uz želju da se za dve godine učesnici ponovo okupe, ekskluzivno za Elemente iz Lisabona piše Aleksandra Ravas, diplomirani matematičar, jedan od ambasadora Globalnog matematičkog projekta i popularizator matematike