Најновији, 16. по реду број Елемената доноси причу о нашој свакодневици која је више него икада раније прожета екранима свих врста
Илустрација: Жељко Лончар
У темату новог броја, под насловом „Сеоба на екране“, који је инспирисан недавно објављеном књигом „Друштво екрана“, водимо вас кроз историју екрана, откривамо како је текла еволуција нашег односа са њима, и трагамо за одговором на питање како смо данас сви, без обзира на године, постали „скринејџери“.
Осим занимљивих текстова и илустрација, овога пута смо за читаоце Елемената припремили и једну праву посластицу: Augmented Reality (AR) апликацију „Сеоба на екране“, коју путем овог линка можете бесплатно преузети из Google Play продавнице.
„Сеоба на екране“ је AR апликација која пружа проширење текстуалног и графичког садржаја о еволуцији нашег односа према екранима свих врста. Преузимањем и активирањем ове апликације, коју је у сарадњи са Центром за промоцију науке креирао познати графички дизајнер Жељко Лончар, остварите потпуни доживљај насловне стране и илустрација у тексту „Хронологија“ (14-19. стр.).
У новом броју Елемената читајте и причу Ђорђа Петровића о томе колико смо били прљави кроз историју, и сазнајте зашто је одговор на ово питање – „прилично и предуго“. Како се купала енглеска краљица Елизабета I, зашто је француски цар Луј XIV то учинио само једном у животу и како је Француска револуција довела до тога да непоказивање стварног мириса тела значи чување достојанства, само су неке од тема којима се бави овај опширни чланак.
Елементи доносе и ексклузивни интервју са истраживачем Дарком Доневским, који је, заједно са међународним тимом научника, након четири године истраживања, пронашао најдаље младо протојато галаксија досад откривено.
Поводом 150 година Мендељејевљевог Периодног система хемијских елемената, Елементи доносе причу Милице Митић „Кобни сјај радијума“, о трагичној судбини „радијум девојака“ које су оболевале, а многе и умирале, од превелике дозе овог елемента који су уносиле у тело бојећи бројчанике на часовницима.
Љубитељи „Алисе у земљи чуда“ изненадиће се када у тексту Петра Нуркића открију да се иза шаљиве дечје приче заправо крије Керолова критика нових трендова у математици 19. века, али и колико је био интензиван сукоб дечјег писца Луиса Керола и врсног математичара који стоји иза тог песудонима, Чарлса Лутвиџа Доџсона.
У новим Елементима читајте и о Шекспировом свету науке, еволуцији лепоте, сличности између стрипа и табеле Периодног система хемијских елемента, новој каталогизацији вируса, неуросексизму, пиониру етномузикологије Алану Ломаксу, као и репортажу из Лисабона о недавно одржаном „Колоквијуму забавне математике“.
Садржај часописа можете погледати овде.
