Темат новог броја, „Пандемија и пандемонијум“, доноси низ узбудљивих текстова који из различитих углова расветљавају тему која последњих месеци заокупља читав свет.
Кроз шест интересантних и информативних чланака, угледни истраживачи и научни новинари осврнули су се на многе важне теме у вези са пандемијом попут загонетне еволуције вируса SARS-CoV-2, моделовања података о броју заражених и преминулих, менталног здравља лекара и грађана, моралних изазова са којима се суочавају лекари и доносиоци одлука, али и на пандемијске филмске наративе у класичним и савременим кинематографским остварењима.
Нови број отвара наш познати имунолог и научни комуникатор др Срђа Јанковић са сјајним освртом на пандемију Ковида-19 из еволуционе перспективе, док је у тексту „Први талас“ смернице за боље разумевање основних термина и поуздано извештавање током пандемије дала председница Светске федерације научних новинара Милица Момчиловић.
Нови број ексклузивно доноси и опсежан разговор са др Дамиром Хуремовићем, директором психијатрије једне од најпрестижнијих болница (Nort Shore University Hospital) у Њујорку, светском епицентру пандемије Ковида-19. Др Хуремовић је говорио о драматичним искуствима која је имао са медицинским особљем и пацијентима током пандемије, као и о својој књизи „Психијатрија пандемије“ (Springer, 2019), објављеној неколико месеци пре првог званичног случаја Ковида-19, која се неочекивано нашла у средишту пажње стручне јавности и убрзо постала драгоцени приручник за психијатре, психологе и социјалне раднике широм света. О релевантности података и важности добре комуникације током кризе изазване пандемијом писао је др Дарко Доневски из Центра за космологију из Трста, а о етичким аспектима мера контроле инфективних болести више сазнајемо од др Игора Живановића, научног сарадника Института за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Темат заокружује чланак Стефана Аћимовића о филмовима инспирисаним епидемијама тешких болести и фаталним вирусима – од Бергмановог класика Седми печат, до Вариоле Вере Горана Марковића.
Ђорђе Петровић доноси несвакидашњу причу о пријатељству двојице великана, сер Артура Конана Дојла и славног илузионисте Харија Худинија, те њиховом односу и ставовима према спиритуализму, којима ће вероватно многи бити изненађени.
У тексту под насловом „Шта би један омањи нуклеарни рат урадио нашој планети“ Ивана Николић нам пружа информације о феномену нуклеарних зима, док Богдан Ђорђевић пише о Јунис Фут, жени која је прва уочила утицај угљен-диоксида на глобално загревање, али за то није добила адекватно признање. Исти аутор у тексту који следи издваја предности и мане коришћења историјских података у проучавању и предвиђању надолазећих климатских променама.
Како је изгледала необична процедура гласања коју је заговарао Луис Керол, и шта га је мотивисало да је предложи, сазнајемо од Миљана Васића, а Милица Митић до детаља описује лаломанију, интересантну историјску епизоду о првом економском мехуру у историји.
У претходном броју, Јована Николић је писала о мање познатим подацима из историје плаве боје, док сада доноси још један занимљив есеј, овога пута о једнорозима – опасним зверима од шљокица и дуге. Катарина Поповић је ауторка есеја о отвореним подацима и отвореном научном методу, док је Александра Равас написала омаж Џону Хортону Конвеју, енглеском математичару који је преминуо у априлу ове године, а математику је задужио теоријом чворова, бројева, кодирања и другим великим достигнућима у овој области. Летњи Елементи доносе и колумну Орбитирање, о симулацијама галаксија у свемиру, али и нову причу познатог стрип критичара и есејисте Николе Драгомировића – о месту и улози снова у стриповима.
Приче из нових Елемената илустровали су водећи графички уметници из Србије и региона: Моника Ланг, Жељко Лончар, Ђорђе Балмазовић (шкарт), Ивана Бугариновић, Никола Кораћ, Јаков Јаковљевић, Вук Палибрк, Давид Билобрк, као и Срђа Драговић, који је уједно и аутор ликовног решења насловнице.
