Од среде, 11. маја, у продаји је ново издање часописа Елементи. Тема броја је – објективност!
О објективности, термину који многи узимају здраво за готово, за темат 28. броја, из потпуно различитих перспектива писали су Иван Умељић, Ђорђе Петровић, Миљан Васић и Богдан Ђорђевић.
За већину, објективност подразумева неколико јасних карактеристика као што су искљученост емоција, исправна процедура и произвођење поузданих емпиријских резултата. Ипак, као што су то – у сада већ класичној студији „Објективност“ – показали историчари науке Лорејн Дастон и Питер Гализон, значење појмова који се повезују са „објективношћу“ у великој мери варирало je у протекла два века. Уредник Елемената Иван Умељић представио нам је шта се кроз историју сматрало објективним и зашто Дастон и Гализон појаву модерног концепта објективности повезују са појавом фотографије.
Други текст у склопу темата обрађује важно друштвено питање – новинарску објективност. Aко бисмо одстранили објективност из новинарства, како бисмо га онда разликовали од односа с јавношћу или пропаганде, пише Ђорђе Петровић. Међутим, да ли је новинарство опседнуто објективношћу, неутралном перспективом и представљањем обе стране, само неуспели експеримент?
Према једном гледишту, у демократији грађани изражавају своја субјективна мишљења, а доношење колективних одлука узимањем свих мишљења у обзир води ка остваривању аутономије и једнакости међу њима. Друго гледиште подразумева да постоје објективно исправне и погрешне одлуке, а демократија је најбоље средство помоћу којег долазимо до ових првих. Миљан Васић пише о томе шта је то толико допадљиво и теоретичарима и онима који демократију практикују.
Данас, после неколико сезона у којима је видео-технологија постала саставни део фудбалских утакмица, VAR представља велику подршку судији, али је судија и даље тај који води главну реч и доноси коначну одлуку на терену. О томе колико је судијама тешко да донесу праведну одлуку, зашто се историја фудбала може посматрати и кроз историју судијских грешака, као и о дометима видео-технологије у фудбалу – сазнајте из чланка Богдана Ђорђевића.
Илустрација Ђорђа Балмазовића за текст Ђорђа Петровића Изгубљено значење новинарске објективности
Ако сте се некада преслишавали за испит или окупили са друштвом на некој од клупа Студентског парка, онда сте учили и дружили се у друштву Доситеја Обрадовића, Јосифа Панчића и Јована Цвијића. Научни сарадник на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду Јована Николић доноси нам занимљиву причу о научницима из Студентског парка.
Немачка реч бидермајер не односи се само на букет младе на венчању, већ и на уметнички стил прве половине 19. века, док реч „малер“, акцентована на један начин у немачком језику означава сликара, а на други начин, у француском, из кога је доспела и у српски језик, означава лошу срећу, несрећу, незгоду, неприлику или пех. Какав се „пех“ десио Карлу Шпицвегу да од фармацеута постане један од водећих сликара бидермајера и на необичан начин споји науку и уметност, сазнајемо од Ане Самарџић.
Трофима Денисовича Лисенка историја памти мање као научника, а више као миљеника Јосифа Висаироновича Стаљина и некога ко је одговоран за назадовање совјетске биологије, као и прогон и смрт бројних совјетских генетичара. Научни сарадник на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду Игор Живановић у свом тексту Лисенка описује као „злосрећног антихероја још несрећнијег времена“ и пружа нам једну обухватну причу о овом совјетском агроному.
У новим Елементима можете прочитати и текст Петра Нуркића о краткој историји бесмртности — од Епа о Гилгамешу, преко древне Грчке до Џефа Безоса, који увелико улаже у институт који окупља престижне научнике који се баве старењем ћелија и покушајима да обрну тај процес.
Илустрација Николе Кораћа за текст Петра Нуркића Кратка историја бесмртности: од Гилгамеша до Џефа Безоса
Загледани у далеке светове који су од Земље често удаљени неколико милијарди светлосних година, дуго смо били у недоумици да ли нам, и у којој мери, промиче лепота матичне галаксије? Дарко Доневски, астрофизичар са међународног института SISSA у Италији, у рубрици Орбитирање истиче да смо са појавом моћних радио-интерферометара, који доносе детаљне радиоталасне снимке свемира, све ближи одговору на ово питање.
Када је осамдесетих година медицинска роботика почела да се развија као научна дисциплина, а телеприсутност постао препознатљив технолошки појам захваљујући Марвину Минском, Вероника Ахумада је била девојчица која је због здравствених проблема често изостајала из школе. Од Милана Јенића сазнајемо више о њеном истраживачком ентузијазму, који је довео до тога да хронично болесна деца широм света имају могућност да уз помоћ телеприсутних робота буду укључена у образовни систем.
„Стрип, као и свака друга форма уметности, почива на иновацијама и променама. Неке од њих су револуционарне, и носе талас који суштински мења стрип сцену из корена. Форма уметности која гуши и забрањује промене – а тиме и напредак – тоне у просечност и осуђена је на нестанак“, пише у свом новом тексту стрип критичар Никола Драгомировић.
Илустрација Жељка Лончара за текст Дарка Стојиловића Инжењеринг добрих одлука
Историчар моде Стефан Жарић пише о члановима породице Диор, о ружи са сто латица и, најпосле, о парфему Miss Dior. Он наглашава да је реч о „есенцији љубави једне породице и мирису слободе и антифашизма који нам је Rosa centifolia подарила да у њему и данас уживамо“.
Знате ли како функционишу nudge и boost и у чему је разлика између ова два термина? О томе како донети добру одлуку, али и како утицати на појединце да доносе боље одлуке открива нам стални сарадник часописа Елементи психолог Дарко Стојиловић.
Ивана Николић нам, кроз интервју са др Николом Унковићем и др Милицом Љаљевић Грбић, представља причу о научном тиму који проучава нежељене промене на културним добрима до којих доводе микроорганизми. У другом интервјуу, Ивана је разговарала са др Аном Поповић Бијелић, која руководи пројектом чији је главни циљ да дизајнира и развије биокомпатибилни и биоразградиви гел чија би примена требало да постане саставни део претклиничких истраживања за брзо утврђивање цитотоксичности нових антиканцер лекова.
Поред научнопопуларних текстова из различитих области, и ово издање часописа Елементи красе илустрације водећих илустратора из Србије и региона: Ђорђа Балмазовића, Николе Кораћа, Владана Николића, Срђе Драговића, Монике Ланг, Жељка Лончара, Ксеније Пантелић, Ирене Гајић и Вука Палибрка, који је осмислио и насловну страну.
