Izašao je novi, letnji broj naučnopopularnog časopisa Elementi.
O „skrivenim igrama“, kako glasi tema najnovijeg izdanja Elemenata, pisali su Miljan Vasić, Ivana Nikolić, Đorđe Petrović i Bogdan Đorđević. Skrivenu logiku iza različitih oblika ljudskog ponašanja, koje obično smatramo iracionalnim ili neobičnim, moguće je objasniti pomoću teorije igara. Fenomeni kao što su sujeverje, tabu, luksuzno oblačenje ili spin, samo su različite strategije kojima se služimo da bismo postigli neki cilj u skrivenim igrama, a da često toga nismo ni svesni. Teorija igara je set matematičkih alata dizajniran da nam pomogne da shvatimo kako će se ljudi, firme, države i drugi akteri ponašati u interakciji sa drugima – kada je važno ne samo šta oni sami rade, već i kako će postupiti drugi igrači.
U tekstu koji otvara temat Miljan Vasić ističe da sklonosti i verovanja mnogih ljudi nije tako lako objasniti. U većini slučajeva reč je o rezultatima određenih procesa učenja. Jednom kada objasnimo te procese, razumećemo šta je u pozadini čak i onih postupaka koji naizgled deluju iracionalno.
U knjizi Ereza Joelija i Mošea Hofmana Hidden Games (Skrivene igre), fenomen spinovanja objašnjava se pomoću tri jednako zanimljiva koncepta: biased revelation, biased search i confirmatory testing. Iako za ove pojmove možda nikada niste čuli, lako ćete ih prepoznati u primerima koje u svom tekstu navodi Ivana Nikolić – jer svako od nas spinuje, verovatno i češće nego što će se usuditi da prizna.
Koliko god dobro skrivali ono u šta iskreno verujemo, uvek postoji mogućnost da nas „provale“. Zato je najbolja strategija kod ubeđivanja da najpre sami poverujemo u ono u šta želimo da ubedimo druge, naglašava Đorđe Petrović i ukazuje na to šta može da se dogodi kada se nađemo „u raljama sopstvenog spina“.
Teorija igara, iako to na prvi pogled možda nije toliko očigledno, pruža dragocena objašnjenja i o tome šta utiče na našu percepciju prava svojine, a njen poseban segment „Igra jastreba i golubice“ pomaže da razumemo kakve sve strategije igrači biraju u borbi za resurse i zašto je toliko važno „ko je stigao prvi“. Više o ovom aspektu teorije igara saznajte iz članka Bogdana Đorđevića.
Ilustracija Srđe Dragovića za tekst Miljana Vasića Skriveni procesi učenja
Koliko vremena dnevno provodite onlajn čitajući vesti, proveravajući imejl, Instagram i Fejsbuk, dopisujući se sa prijateljima preko Vajbera i Vocapa ili igrajući igrice? Iako konkretni neurološki mehanizmi nisu sasvim poznati, istraživači upozoravaju da je preterano korišćenje veba veoma slično zavisnosti od droge, a Ivana Nikolić nam u svom tekstu otkriva koliko interneta je previše interneta.
„Muzika je jedinstven način da razumemo svemir, jer je ona, kao i svemir, u svima nama!“ Ovako je svoje vanvremensko stvaralaštvo u jednom od retkih intervjua opisao Vangelis, čovek koji je započeo revoluciju u elektronskoj muzici, izbacujući svake godine po jedno remek-delo inspirisano svemirskim temama. Astrofizičar i naučni komunikator dr Darko Donevski, u rubrici Orbitiranje, piše o Vangelisovom pokušaju da među ljudima na Zemlji pojača osećaj važnosti onoga što naučnici rade, a to je otkrivanje svemira i obogaćivanje znanja.
Proučavanje smeha danas je plodonosno polje istraživanja i proteže se kroz različite naučne discipline, od psihologije do neuronauka i evolucione biologije. Dr Igor Živanović piše o evolucionom poreklu smeha, razlici između pravog i lažnog osmeha, koa i o tome čemu smeh služi.
Zašto smo tako fascinirani monstrumima? Da li je to zbog paradoksalne mešavine straha i zadovoljstva koje proizvode u nama? Ako pogledamo u rečnike, termin „monstrum“ znači mitsko stvorenje koje je jednim delom životinja a drugim delom čovek, ili je kombinacija delova tela više različitih životinja koja je neretko nesrazmerne veličine i zastrašujućeg izgleda. Kratku istoriju monstruma predstavio nam je Petar Nurkić.
Engleska nacionalna opera i jedna od najvećih mreža javnih bolnica, Nacionalna zdravstvena služba Imperijalnog koledža u Londonu, rešile su da pacijente sa simptomima „produženog kovida“ podstaknu da maksimalno iskoriste kapacitet pluća i da ih nauče da mirnije dišu. O tome kako im ova praksa pomaže da se lakše nose sa anksioznošću piše Đorđe Petrović.
Ilustracija Nikole Koraća za tekst Đorđa Petrovića Pevanjem protiv produženog kovida
Kolekcionar ploča narodne muzike srpskih i jugoslovenskih izvođača snimljenih na pločama Saša Spasojević, proteklih godina pomagao je istraživačima u nekoliko različitih projekata. Imajući u vidu značaj koji Spasojevićev rad ima za istraživače muzičke i medijske kulture na ovim prostorima, Marija Maglov razgovarala je sa njim o počecima njegovog interesovanja za sakupljanje ploča i učenju kroz izgradnju kolekcije.
Naučni novinari iz Centra za promociju nauke Đorđe Petrović i Bogdan Đorđević donose nam tri zanimljive reportaže iz tri različite institucije. Čitajući prvu priču, saznaćete više o Fukoovom klatnu i peripetijama koje su inženjeri imali prethodne dve godine dok ga konačno nisu pustili da se klati u holu Zavoda za fiziku u Beogradu. Zatim vas vodimo u Botaničku baštu Jevremovac, gde će u septembru biti održana izložba povodom 130 godina od izgradnje staklenika sa bogatom i burnom istorijom. Na kraju, posetili smo i Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Nišu, najboljeplasirani fakultet iz naše zemlje na Šangajskoj listi i pokušali da vam približimo zašto je sve nauka o sportu važna.
Od istoričara mode Stefana Žarića saznajemo više o islandskoj umetnici Bjork, čiji albumi nose naziv raznih termina iz anatomije, biologije ili fizike. Priroda je oduvek zauzimala centralno mesto u njenoj poetici i estetici, ali i modnom imidžu – toliko da će obožavaoci i kritičari u šali umetnicu često da nazovu prirodnim i kulturnim dobrom Islanda.
Statistika se nekada predstavljala kao potpuno objektivna, a statističari su smatrani neprikosnovenim autoritetima. Danas ima nešto drugačiji status, ali i dalje postoji opasnost da se zloupotrebi u pokušajima objektivizacije neke ideologije ili socio-političkih uverenja. Psiholog Darko Stojilović u novim Elementima prikazao nam je i mračnu stranu statistike.
Ilustracija Jakova Jakovljevića za tekst Darka Stojilovića Mračna istorija statistike
Ana Samardžić nam donosi priču o engleskom slikaru iz doba prosvetiteljstva, Džozefu Rajtu od Darbija, koji je bio fasciniran svetlom, kako u tehničkom tako i u simboličnom smislu. Sam period prosvetiteljstva poneo je metaforično ime koje je trebalo da ukaže na najsjajniju svetlost — znanje, a ovaj slikar težio je da do njega dođe upoznajući se sa brojnim eksperimentima.
U astečkoj kulturi perje je smatrano simbolom obilja, plodnosti, bogatstva i moći, verovalo se da poseduje magijska svojstva i cenjeno je poput dragog kamenja ili čokolade. Od dr Jovane Nikolić saznajemo koliko je meksička umetnost stvaranja predmeta od ove vrste materijala fascinirala Evropljane prilikom otkrivanja Novog sveta. Mozaici pravljeni od perja stigli su ubrzo do starog kontinenta, a evropska umetnost će ostaviti dubokog traga na ovoj tradicionalnoj tehnici izmenom motiva i uloge slika pravljenih od perja
Strip kritičar Nikola Dragomirović piše o revoluciji u svetu stripa, koji je šezdesetih i sedamdestih godina od zabave konačno postao poligon za eksperimente i izražavanje, društveno relevantan, progresivan i vizuelno uzbudljiv. Počeo se izučavati na fakultetima, ali je služio i kao subverzivni medij usmeren prema establišmentu. Bilo je jasno da će i kao takav vremenom potonuti u recikliranje istih ideja. Ali postala je jasna još jedna stvar – kada ne bude valjao, treba ga menjati.
Časopis Elementi je prepoznatljiv i po ilustracijama najboljih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Jakov Jakovljević, Vuk Palibrk, Srđa Dragović, Sergej Tucakov, Nikola Korać, Đorđe Balmazović i Vladan Nikolić, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
