Изашао нови, јубиларни број часописа Елементи!
Темат јесењег броја Елемената посвећен је једном физиолошком процесу са којим се тешко миримо – старењу. Старење у ери дигиталних технологија, фактори дуговечности код „метузалема“ у животињском царству и неподношљивост вечног живота, само су неке од тема које су у оквиру овог темата обрадили Богдан Ђорђевић, Ивана Николић и Ђорђе Петровић.
Илустрација Јакова Јаковљевића за текст Богдана Ђорђевића Старење у дигиталном окружењу
Нове технологије трансформисале су свакодневицу и отвориле читав спектар могућности, значајно унапредивши квалитет људског живота, са тенденцијом да се тај тренд настави и у будућности. У тексту који отвара темат, Богдан Ђорђевић пише о старењу у дигиталном окружењу и, ослањајући се на истраживање америчких научника, покушава да нам дочара четири могућа сценарија како би пензионерски дани могли да изгледају 2050. године.
Која животиња је најдуговечнија? Шта је фактор њене дуговечности? Да ли веће животиње живе дуже од мањих животиња и ако да – зашто? Да ли нам истраживања о најдуговечнијим животињским врстама могу помоћи да квалитетно продужимо људски и животињски животни век? На сва ова занимљива питања пронађите одговор у новом тексту Иване Николић „Фактор дуговечности“.
Све већи број геронтолога, биолога и футуриста предвиђа да ће до краја овог века, ако не и раније, медицина успети да заустави процес старења и бесконачно продужи здрав људски живот. Међутим, пре него што заиста дође до остварења оваквих замисли, остаје велико питање: да ли је вечни живот заиста вредан живљења? Одговор на њега потражите у тексту Ђорђа Петровића „Неподошљива лакоћа вечног постојања“.
У јулу ове године до нас су стигли први подаци које је послао телескоп Веб. Свега неколико дана било је довољно астрономима да схвате уникатност ових података и започну још једну велику научну трку – трагање за најдаљом од свих далеких галаксија у свемиру. У колумни Орбитирање астрофизичара др Дарка Доневског, сазнајте више о историји, али и садашњости и будућности овог величанственог научног подухвата.
У периоду такозваног Трећег рајха, једном од најмрачнијих раздобља у историји медицине, рад анатома Едуарда Пернкопфа представља редак пример стварног научног доприноса дисциплини којом се бавио. Па ипак, његово капитално дело познато као Пернкопфов анатомски атлас или Пернкопфов атлас, које заиста одише естетском и научном изврсношћу, стоји у измаглици моралног зла на коме је сачињено. О томе ко је био Едуард Пернкопф, како изгледа медицина у свету без моралног компаса и зашто је наша морална обавеза да се стално присећамо овог мрачног раздобља, сазнајте више у новом тексту др Игора Живановића.
Метар и остале јединице које се из њега изводе, попут хектара или килограма, већ одавно су део наше свакодневице. Навикнути смо да размишљамо у овим мерама, а ређе о њима. Ипак, мало је недостајало да оно што данас називамо „метром“ одговара некој сасвим другој дужини, или да до усвајања ове мере уопште и не дође. У тексту „Мера за меру“ Миљана Васића сазнаћете који је низ необичних историјских околности довео до разматрања саме идеје метра, њене практичне реализације, и постепеног усвајања метричког система у свету.
Илустрација Владана Николића за текст Миљана Васића Мера за меру
Људски ум једна је од најинтригантнијих појава у универзуму. Од почетака филозофије све до данас, велики мислиоци покушавали су да одгонетну тајне менталног функционисања људи. Међутим, тек средином 20. века дошло је до покушаја да се створи јединствена наука која би се бавила овим питањем кроз објектив различитих научних дисциплина. Како су изгледали ти покушаји и да ли су резултирали стварањем јединствене науке, сазнајте у новом тексту Дарка Стојиловића „Постоји ли наука о уму?“.
Репликабилност експеримената – односно могућност њихове поновљивости и добијања истих резултата – једно је од важних обележја „добре“ науке. Ослањајући се на новија истраживања из рачунарских наука у којима се истиче сличност између мисаоних експеримената и компјутерских симулација, Петар Нуркић покушава да испита да ли су, захваљујући овој сличности, и резултати мисаоних експеримената репликабилни.
Не постоји на свету музеј, било приватни или државни, у ком нећете наићи на знак „Mолимо да не дирате експонате“. Ипак, у пракси се показало да би „Молимо да не облачите музејске експонате“ можда био ефектнији знак. Историчар моде Стефан Жарић у свом новом тексту покушава да одговори на питање: Ако музејску моду третирамо као лични гардеробер, ко је онда и како штити?
У РТС клубу, 20. септембра, одржан је Научни кафе о етичким изазовима нових технологија, који је Центар за промоцију науке реализовао у сарадњи са Радио-телевизијом Србије, у склопу међународног пројекта TechEthos. Шта је то проширена дигитална реалност а шта имерзивност, какве су етичке последице и безбедносни ризици нових технологија попут Метаверса, сазнајте од еминентних стручњака др Машана Богдановског и Филипа Банковића.
Илустрација Срђе Драговића за текст Дарка Стојиловића Постоји ли наука о уму?
У новом броју Елемената прочитајте и интервју Милице Момчиловић са Домиником Еулбергом, немачким биологом, природњаком и светски познатим ди-џејом, који је успео да повеже своје две животне страсти: природу и музику. Он такође пише текстове о науци, бави се научном комуникацијом и активизмом у циљу очувања природе. Аутор је књиге „Микрооргазми су свуда“, за коју је добио награду Knowledge Book of the Year 2021. године.
Наука континуирано ради на томе да се сви биолошки процеси у вези са косом објасне и докажу, док су историја и култура различитих народа коси придавали многоструки значај и симболику, често мистификујући њену улогу. Отуда се са косом доводе у везу многе чињенице, али и митови који су присутни и у савременој култури живљења. Која ли је тајна било чије здраве косе, има ли ту уопште икакве тајне и како је све коса представљена у уметности у популарној култури – откријте у новом тексту Ане Самарџић.
На прелазу из 17. у 18. век, у слободном граду Нирнбергу један сликар и аматерски астроном отворио је приватну опсерваторију на зидинама града. Ускоро, најсветлија звезда научног неба постаће његова ћерка, Марија Клара Ајмарт, која ће живот посветити пажљивом проучавању астрономских појава, Сунца, Месеца и планета, и њиховом бележењу пастелним бојама. Њеним ликом и делом бавила се др Јована Николић.
Ивана Николић доноси нам и три интервјуа са реномираним израелским научницима. У првом, Веред Шапиро и Михал Топаз са израелског Института за научно образовање Дејвидсон говориле су о значају научног образовања у најранијем дечјем узрасту и о моћи науке да пробије политичке и друштвене препреке и споји наизглед неспојивo. У другом интервјуу, Елам Грос, професор физике елементарних честица на израелском Институту за науку Вајцман, разговарао је са Иваном о париској ноћи у којој је сазнао да је његов тим открио Хигсов бозон, о музичкој каријери коју је напустио и о вештачкој интелигенцији – нашој најближој будућности. Иванин саговорник у трећем интервјуу био је Зив Звигхафт, доктор биомолекуларних наука и оснивач и извршни директор израелског биотехнолошког стартапа AMBROSIA BIO. Са тимом сарадника, Звигхафт ради на томе да се као друштво у потпуности решимо шећера – и „пребацимо“ на здравија и одрживија решења.
Јапански стрип је данас најпопуларнија – и најтиражнија – форма девете уметности. У свету се прода више примерака манге него свих осталих стрипова заједно. Јапан је земља у којој је култура стрипа укорењена дубље и дуже него игде у свету. Како је манга настала и како је успела да освоји свет – сазнајте у новом тексту стрип критичара Николе Драгомировића.
Као и увек, и јубиларни број часописа Елементи красе илустрације најбољих графичких уметника из земље и региона. Текстове у новом броју илустровали су Ђорђе Балмазовић / шкарт, Владан Николић, Вук Палибрк, Никола Кораћ, Срђа Драговић, Жељко Лончар, Милош Ћосовић Деско, Ирена Гајић и Јаков Јаковљевић, који је осмислио и изглед насловне стране.
