Iz štampe je izašao 31. broj časopisa Elementi!
Naša percepcija nauke, naučnih ideja i uloge naučnika u društvu u velikoj meri je oblikovana time kako su naučno-tehnološke teme obrađene i predstavljene u popularnoj kulturi. Temat zimskog broja Elemenata, koji čine tekstovi Ivana Umeljića, Ane Samardžić i dr Marije Maglov, pokušava iz različitih uglova da rasvetli kako izgleda nauka prelomljena kroz prizmu popularne kulture.
Ilustracija Uroša Pavlovića za tekst Ane Samardžić
Tekst koji otvara temat bavi se istorijom Nobelove nagrade, njenom recepcijom u popularnoj kulturi, ali i time kako najvažnije intelektualno odličje utiče na javnu percepciju nauke u društvu. Koje su dominantne javne predstave naučnika, kako je predstavljena Nobelova nagrada u popularnim serijama Štreberi i Simpsonovi, u kojem slučaju Šeldon Kuper dozvoljava rukovanje i iz koje bi oblasti Homer Simpson voleo da njegova ćerka dobije Nobela – saznajte u tekstu Ivana Umeljića „Geniji, heroji i sveci“.
Od trenutka kada je muzika počela da se doživljava i čulom vida, a ne samo čulom sluha, započela je istorija muzičkih spotova koji su vizuelno odgovarali na mnoštvo tema, među kojima su se našle i nauka i tehnologija. U tekstu Ane Samardžić otkrijte koje naučne ideje su poslužile kao inspiracija za neke od najpoznatijih muzičkih spotova, kako su naučno-tehnološke teme obrađene u njima i na koji način je tehnologija promenila i samu muziku.
Opsednutost zdravljem, pojačana u kriznim periodima poput pandemije kovida-19, a podstaknuta nedostatkom sistemske zaštite, preti da postane nova religija, što je Konstrakta u svom evrovizijskom nastupu istakla na nekoliko načina. Kako su (uvek) aktuelne teme zdravlja, starenja i neminovnog umiranja obrađene u stvaralaštvu Ane Đurić, zašto umetnica mora biti zdrava i šta ćemo sad?! – saznajte u novom tekstu dr Marije Maglov.
Danas, u vreme modernih svemirskih istraživanja koja se odvijaju hiljadama godina nakon grčkih mitova, imena Apolona i Artemide simbolično označavaju neke od najznačajnijih prošlih i budućih misija u koje se čovek otisnuo put otvorenog svemira. Dr Darko Donevski nam u svom tekstu u sklopu redovne rubrike „Orbitiranje“ pruža detaljniji uvid u geohronologiju Marsa, misiju Orion i druge velike snove o svemirskim kolonijama.
Petar Nukrić predstavio nam je istoriju Njutnove i Hukove rasprave, kao i više detalja o njihovim biografijama. Ako uzmemo u obzir njihove neobične sklonosti, interesovanja i uverenja, nije začuđujuće da njihova naučna rasprava nije bila nimalo primerena. Zapravo, ona je bila sve osim naučne, budući da nisu razmenjivali argumente, nego uvrede. Huk je izgubio, a time je i potisnut u krajnost istorije nauke. Šta bi se desilo da je Huk pobedio u raspravi? Da li bi današnja fizika izgledala drugačije? I da li su u naučnim raspravama elementi biografija naučnika bitniji nego sami argumenti o eksperimentima? Njutn i Huk idealna su podloga za pružanje odgovora na ova pitanja.
Ilustracija Monike Lang za tekst Đorđa Petrovića
U novom broju Elemenata pročitajte i intervju Đorđa Petrovića sa dr Vladimirom Jankovićem, istoričarem nauke i meteorologije sa Univerziteta u Mančesteru. Profesor Janković govorio je o tome ko je odgovoran za klimatske promene, na koji način bi trebalo komunicirati o njima, koja je uloga naučne komunikacije u društvu i sa kojim se sve izazovima suočava poduhvat „otvaranja nauke“.
„Na osnovu vrlo malo informacija ljudi mogu da kreiraju priču koja bi objasnila šta se dogodilo. Reč je o sposobnosti, skoro pa kreativnom procesu. Ipak, to ne znači da će priča do koje smo došli biti tačna“, kaže u intervjuu za Elemente Dejvid Lagnado, profesor kognitivne nauke na Univerzitetskom koledžu London. Darko Stojilović sa njim je razgovarao o tome može li se dokazati postojanje slobodne volje, da li je robot odgovoran za svoje postupke, ima li prostora za veći upliv filozofske spekulacije u današnju psihologiju i zašto smatra da smo „vešti u objašnjavanju, a slabi u dokazivanju“.
Zbog svoje sjajnosrebrnkaste boje i tečnog stanja na sobnoj temperaturi, živa je od davnina zauzimala posebno mesto među ostalim metalima. Bila je poznata Egipćanima , Kinezima, Grcima, Rimljanima, ali i narodima Srednje Amerike. Svaka od ovih kultura je imala svoje legende o živi, kojoj su pripisivana lekovita i magijska svojstva. O upotrebi žive kroz istoriju pisao je Miljan Vasić.
Ilustracija Vladana Nikolića za tekst Petra Nurkića
Istorija šahovskih programa i superkompjutera počinje u 18. veku, kada je pronalazač iz tog doba, Volfgang fon Kempelen, predstavio mašinu koju je nazvao „mehanički Turčin“. Posle mnogo godina ispostaviće se da je reč o velikoj prevari. Danas, dva i po veka kasnije, ljudi uveliko igraju šah protiv automatizovanih programa, konsultuju aplikacije tokom igre, a neretko veštačku inteligenciju koriste i za varanje – čak i na najvišem nivou. O istorijatu borbe ljudi i mašina koje igraju šah, kao i u tome kako razvoj veštačke inteligencije utiče na popularnost šaha, pisao je Bogdan Đorđević.
Na našim prostorima zimu je moguće zamisliti bez snega i hladnoće, ali nikako bez jedne stvari – zimnice. Međutim, ljudi širom sveta, već milenijumima, pripremaju i konzumiraju ukiseljenu hranu. U tekstu Đorđa Petrovića otkrijte naučnu pozadinu kiseljenja hrane, od kad ljudi spremaju zimnicu, kakvi sve oblici zimnice postoje, zašto je ona važna za naše zdravlje i kakva je njena budućnost.
Abnormalna količina rasta kose po celom telu, uzrokovana genetskim mutacijama, u medicinskom rečniku nosi naziv hipertrihoza. O ljudima, koji su u istoriji evropske umetnosti i kulture ostali su upamćeni kao „ljudi majmuni“, „bradate žene“ ili „karike koje nedostaju“ u procesu evolucije, piše dr Jovana Nikolić.
Istoričar mode Stefan Žarić, napisao je zanimljiv tekst o odnosu filozofije i mode, te o pitanju filozofije mode, još nepostojeće u domaćoj filozofskoj misli. Žarić nam je potom prikazao na koji način su Ksenija Atanasijević, Đordano Bruno i Aleksandra Lalić uspeli da spoje filozofiju i modu.
Smrt u stripu, odnosno njena personifikacija, ima mnoštvo pojavnih oblika. Neki su u okvirima ustaljene ikonografije, dok su neki maštovitiji. Više o ovoj temi saznajemo u redovnoj rubrici strip-kritičara Nikole Dragomirovića.
Časopis Elementi je prepoznatljiv i po ilustracijama najboljih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Uroš Pavlović, Đorđe Balmazović / škart, Monika Lang, Vladan Nikolić, Ksenija Pantelić, Miloš Ćosović Desko i Nikola Korać, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
Časopis ćete od četvrtka, 12 januara, moći da kupite na bolje snabdevenim kioscima, putem portala CPN prodavnica, kao u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).
