Изашло је пролећно издање часописа Елементи!
Темат 32. броја часописа Елементи посвећен је ChatGPТ-ју, чет-боту који је за само неколико месеци освојио светско тржиште и који се увелико користи у образовању, науци, видео-играма, новинарству и бројним другим областима. О историји чет-ботова, примени конверзацијске вештачке интелигенције и дометима ChatGPТ-ја за пролећне Елементе писали су Вања Суботић, Миљан Васић, Игор Живановић, Богдан Ђорђевић и Ђорђе Петровић.
Илустрација Николе Кораћа за текст Вање Суботић „Од алгоритма до чет-бота: аутостоперски водич кроз обраду природних језика“
У уводном тексту Вање Суботић читаоци имају прилику да се упознају са функционисањем чет-ботова и открију како они разговарају са нама, те самим тим шта уопште од њих можемо да очекујемо. Овај чланак нам нуди преглед онога што до сада знамо о ChatGPT-ју, генеративном трансформеру који је обучаван путем 570 гигабајта података и 175 милиона параметара.
Чет-ботови се користе за читав низ радњи које при уобичајеним околностима захтевају људског саговорника, али чије одговоре може заменити вештачка интелигенција. Примену су пронашли у пружању корисничких услуга, образовању, креирању садржаја, здравственој заштити или маркетингу, а заузимају све значајаније место и у свету дигиталне забаве. Миљан Васић нам у свом тексту „Чет-ботови и будућност видео-игара“, поручује да се у играма у којима споредни ликови углавном дају задатке или тргују са играчем, ChatGPT показао као алат који има много потенцијала да допринесе имерзивности и реалистичности.
Научни сарадник на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду др Игор Живановић је за најновији број Елемената обавио неколико кратких и, како сам каже, донекле поучних разговора са ChatGPT-јем. Он је покушао да сазна да ли ChatGPT може да реши Тјурингов тест, разуме ли кинески, али и то како се носи са наизглед једноставним логичким задацима. На крају, после овог занимљивог дијалога између аутора текста и ChatGPT-ја, поставља се главно питање – да ли је вештачка интелигенција авет или добри дух Каспер.
Мићо Таталовић, награђивани научни новинар и уредник вести на порталу Research Fortnight, још 2018. писао је о томе како ће AI ботови извршити револуцију у новинарству и научном новинарству и да би новинари требало да је дочекају спремни. Данас, пет година касније, он за Елементе каже да је ова револуција већ неко време у току, али да до сада напросто није било јавно доступних AI алата за писање као што је ChatGPT. О томе како чет-ботови мењају новинарство и како ће у будућности утицати на новинарску професију истраживали су Ђорђе Петровић и Богдан Ђорђевић.
Артезова илустрација за текст Ђорђа Петровића „Путеви знања“
Ђорђе Петровић нам доноси причу о „градовима-џеповима“ или пунктовима у којима се научно знање чувало, умножавало и преносило даље, причу о условима који су за тако нешто били потребни и причу о заборављеним арапским учењацима и њиховим меценама без којих вероватно не би билe могуће научна револуција и модерна европска наука.
Галаксије еволуирају пролазећи кроз разне животне етапе. О последњој од тих етапа, одумирању, посебно се мало тога зна. У склопу сталне рубрике Орбитирање, од доктора наука у области космологије и астрофизике др Дарка Доневског сазнајемо више о значају систематичних снимака дубоког свемира, попут оних које деценијама прави телескоп Хабл, или које је недавно начинио телескоп Веб.
„Једно је када грађани доводе у питање теорију еволуције, буне се против 5Г мрежа и кемтрејлса, па чак и верују да је Земља равна плоча, а сасвим друго ако директно угрожавају своје дете, здравље деце за коју су одговорни, па чак и свих са којима долазе у додир“, истиче фармацеут, дипломата, писац и сценариста Павле Зелић. Он је у свом тексту образложио шта је то што изједа наше поверење у вакцине и наговестио нам како се треба борити против дезинформација о вакцинама.
Богдан Ђорђевић је за најновији број Елемената разговарао са водећим AI промотером са Института за вештачку интелигенцију из Новог Сада, др Браниславом Кисачанином. Неке од тема овог разговора биле су: зашто је важно са младима разговарати о вештачкој интелигенцији, како нас све то вештачка интелигенција ојачава, каква је улога математике у свему томе и како се укључити у ово све уносније тржиште.
Неке студије су показале да мајмуни могу да препознају и одговоре на циљеве и намере других, а било је и индикатора да су шимпанзе свесне онога што други могу да виде и чују. Док се не створе конзистентне и поуздане мере, и не устале теоријски оквири, требало би да будемо опрезни са чврстим закључцима, упозорава Дарко Стојиловић, психолог, који тренутно похађа мастер студије когнитивних наука на Лондонском универзитетском колеџу.
„Тамо где су људи – ту су и врлине и мане које одређују њихово понашање“, наводи се у тексту насловљеном „Наука између врлина и порока“. Колико год желели да наука буде вредносно неутрална, она то често није. Научници, осим што представљају експерте у својим областима, такође показују људске особине приликом својих истраживања. Управо о тим особинама писао је студент докторских студија на Одсеку за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду Петар Нуркић.
Илустрација Вука Палибрка за текст Дарка Стојиловића „Могу ли мајмуни да читају мисли?“
Човек је са Месеца донео не само фотографије каменитих пејзажа већ и његове делиће, који се данас, осим у научним лабораторијама, могу пронаћи и у многим музејима широм света. Земљани Месецу нису остали дужни, па су на његову површину заузврат спустили неколико уметничких дела. О јединственом музеју на Месецу писала је доктор историје уметности Јована Николић. Од Ане Самарџић, такође историчарке уметности, сазнајемо како су се чула представљала кроз историју, као и то шта се данас може закључити о уметности на основу научних истраживања о чулима.
Изрека каже да свака роба има свог купца, а свако се води личним укусом када је реч о ономе што воли да прочита, погледа или послуша. Међутим, стрип критичар Никола Драгомировић истиче да нека дела популарне културе лакше допиру до ширег круга конзумената, а да то није заслуга само тренутне моде. У тексту насловљеном „Универзални шарм“ открићемо који су то заједнички елементи ових остварења.
„Mода окружује људско искуство, обликује наша тела и затвара и отвара границе нашег идентитета, као што Сатурнови прстенови окружују Сатурн“, наводи у свом тексту историчар моде Стефан Жарић и доноси нам причу о недавно преминулој модној креаторки Вивијен Вествуд.
Поред научнопопуларних текстова из различитих области, 32. издање часописа Елементи красе и илустрације водећих илустратора из Србије и региона: Жељкa Лончарa, Николe Кораћa, Енe Кнежевић, Владанa Николићa, Урошa Павловићa, Ђорђa Балмазовићa / шкарт, Артезa, Вукa Палибркa, Моникe Ланг и Сањe Црњански.
Часопис ћете од среде, 26. априла, моћи да купите на боље снабдевеним киосцима, у књижарама, путем портала ЦПН продавница, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).
