Из штампе је изашао нови, јесењи број часописа Елементи!
Темат 34. броја Елемената посвећен је спекулативној фармацији. У делима научне фантастике прегршт је примера фиктивних лекова са невероватним могућностима утицаја на људско физичко и ментално здравље. Није редак случај да су фиктивни изуми и технолошке иновације, деценијама након првог појављивања у некој научнофантастичној књизи, филму, стрипу или игри, постајали стварност. Међутим, колико је реално да лекови из ових дела доживе сличну судбину? И да ли би таквом сценарију уопште требало да се надамо?
У првом тексту темата, Лекови будућности, фармацеут и књижевник Павле Зелић истражује различите лекове и њихову употребу у научнофантастичним делима популарне културе: од Хакслијевог „Врлог новог света“, преко „Звезданих стаза“ и „Ратова зведа“, па све до стрипа и серије The Boys. „Сви они који се фармацијом баве овде и сада, у реалном свету, треба да размишљају и ка оним оптимистичнијим и узвишеним перспективама које нам нуде дела научне фантастике…“, како пише Зелић, „и можда неке од тих лeкова заиста у наше доба и створе.“
„Зачин је најдрагоценија супстанца у познатом универзуму. Зачин продужава живот. Зачин проширује свест“, пише др Срђа Јанковић, описујући „зачин меланж“, фиктивни медикамент из серије романа под именом Дина, аутора Френка Херберта. Шта овај чудесни зачин представља као супстанца, као метафора и као архетип, и зашто се он назива „путовањем без кретања“, откријте у другом тексту темата 34. броја Елемената.
Илустрација Николе Кораћа за текст Срђе Јанковића
Иако смо површину Месеца мапирали до задовољавајућих детаља, геолошка историја јединог Земљиног природног сателита комплекснија је него што се раније чинило, а сложеност његовог хемијског састава тек треба да буде објашњена у целости. У најновијем Орбитирању, астрофизичар др Дарко Доневски доноси нам причу о новој генерацији азијских мисија на Месец, чији је циљ да додатно расветле његов настанак и историју.
Филозофски посматрано, будилник је добар показатељ наше перцепције времена и тога како друштвене норме утичу на наш свакодневни живот, постављајући питања о слободи, стварности и друштвеном утицају на појединца. У новом тексту Петра Нуркића сазнајте више о узбудљивој историји будилника, од Платона до вештачког циркадијалног ритма.
Друштвене игре углавном играмо да бисмо се забавили и разонодили. Међутим, кад се пажљиво интегришу у процес истраживања, ове игре могу бити итекако „озбиљне“ и могу значајно обогатити наше разумевање различитих феномена. У тексту Озбиљне игре Дарка Стојиловића, откријте на који начин оне могу бити вредан и перспективан научни алат.
Ђорђе Петровић доноси нам причу о знојењу – телесном процесу којег се, иако се одвија без наше свесне контроле, често стидимо и трудимо се да га закамуфлирамо. Међутим, уз сву непријатност коју доноси нашем носу, знојење је једна од „супермоћи“ људске врсте и вероватно најбољи механизам хлађења организма у природи.
Током протекла два миленијума шећер је прошао кроз невероватну трансформацију – од егзотичног и ретког састојка до свеприсутног елемента у нашој свакодневној исхрани. О том узбудљивом и нимало слатком путовању шећера кроз векове, континенте и културе, читајте у новом тексту Богдана Ђорђевића.
Илустрација Жељка Лончара за текст Дарка Стојиловића
Гетеова теорија архетипова као једна стране новчића – где је друга страна прилагођавање живих бића свом окружењу – утрла је пут еволутивним теоријама Ламарка и Дарвина. Иако се Дарвин често сматра својеврсном антитезом романтичарског покрета, Миљана Васића доноси нам занимљиву причу о томе како су песници и филозофи из доба романтизма утицали на „оца“ теорије еволуције.
Без илузије о томе да ћемо икада имати науку која је имуна на моралне преступе, једно од најопштијих питања које се поставља јесте: када ситни морални преступ прераста у озбиљан морални проблем и када он представља препреку научном истраживању? Одговор на ово питање пронађите у новом тексту др Игора Живановића.
Те године Аљаска и Хаваји постале су званично и последње савезне америчке државе, Фидел Кастро премијер Кубе, а премијер Совјетског Савеза Никита Хрушчов посетио је САД. У тексту Стефана Жарића откријте како ће Барбара Милисент Робертс, 9. марта 1959. године, много више од свих поменутих догађаја, померити културне и социополитичке границе света – својим зебрастим купаћим костимом.
„Проналазак суперпроводника на собној температури у овој области сматра се ‘светим гралом’. Свакако, онај ко пронађе такво једињење скоро загарантовано добија Нобелову награду, што ову потрагу чини још привлачнијом“, каже у интервјуу за Елементе др Јакша Вучичевић, истраживач на београдском Институту за физику и добитник престижног гранта Европског истраживачког савета (ERC).
Илустрација Владана Николића за текст Богдана Ђорђевића
Ивана Николић доноси нам интервју са др Томашом Соботком, замеником директора Бечког института за демографију при Аустријској академији наука. Овај аустријски научник говорио је за Елементе о проблему ниског фертилитета, његовим узроцима и тренутној демографској ситуацији у Европи и Србији.
О томе да спој науке и уметности даје само изузетне резултате, сведочи прича Ане Самарџић о Никол-Реин Лепот, научници која је својим талентом за математику и интересовањима у области астрономије успела да остави траг, не само на планети Земљи, већ и на Месецу, али и у целокупном Соларном систему.
Животиње које говоре и понашају се попут људи присутне су у стрипу од његовог настајања. Иако тако делује на први поглед, употреба антропоморфних животиња у деветој уметности није увек пука хумористичка творевина, већ много чешће носи дубљи смисао, пише Никола Драгомировић у својој новој стрип колумни.
Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Ксенија Пантелић, Јаков Јаковљевић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Жељко Лончар, Вук Палибрк, Владан Николић, Катарина Баћевић, Тамара Боговац, Јаков Јаковљевић и Срђа Драговић, који је осмислио изглед насловне стране и првог текста темата.
Часопис ће крајем октобра моћи да се купи на боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).
