Iz štampe je izašao novi, jesenji broj časopisa Elementi!
Temat 34. broja Elemenata posvećen je spekulativnoj farmaciji. U delima naučne fantastike pregršt je primera fiktivnih lekova sa neverovatnim mogućnostima uticaja na ljudsko fizičko i mentalno zdravlje. Nije redak slučaj da su fiktivni izumi i tehnološke inovacije, decenijama nakon prvog pojavljivanja u nekoj naučnofantastičnoj knjizi, filmu, stripu ili igri, postajali stvarnost. Međutim, koliko je realno da lekovi iz ovih dela dožive sličnu sudbinu? I da li bi takvom scenariju uopšte trebalo da se nadamo?
U prvom tekstu temata, Lekovi budućnosti, farmaceut i književnik Pavle Zelić istražuje različite lekove i njihovu upotrebu u naučnofantastičnim delima popularne kulture: od Hakslijevog „Vrlog novog sveta“, preko „Zvezdanih staza“ i „Ratova zveda“, pa sve do stripa i serije The Boys. „Svi oni koji se farmacijom bave ovde i sada, u realnom svetu, treba da razmišljaju i ka onim optimističnijim i uzvišenim perspektivama koje nam nude dela naučne fantastike…“, kako piše Zelić, „i možda neke od tih lekova zaista u naše doba i stvore.“
„Začin je najdragocenija supstanca u poznatom univerzumu. Začin produžava život. Začin proširuje svest“, piše dr Srđa Janković, opisujući „začin melanž“, fiktivni medikament iz serije romana pod imenom Dina, autora Frenka Herberta. Šta ovaj čudesni začin predstavlja kao supstanca, kao metafora i kao arhetip, i zašto se on naziva „putovanjem bez kretanja“, otkrijte u drugom tekstu temata 34. broja Elemenata.
Ilustracija Nikole Koraća za tekst Srđe Jankovića
Iako smo površinu Meseca mapirali do zadovoljavajućih detalja, geološka istorija jedinog Zemljinog prirodnog satelita kompleksnija je nego što se ranije činilo, a složenost njegovog hemijskog sastava tek treba da bude objašnjena u celosti. U najnovijem Orbitiranju, astrofizičar dr Darko Donevski donosi nam priču o novoj generaciji azijskih misija na Mesec, čiji je cilj da dodatno rasvetle njegov nastanak i istoriju.
Filozofski posmatrano, budilnik je dobar pokazatelj naše percepcije vremena i toga kako društvene norme utiču na naš svakodnevni život, postavljajući pitanja o slobodi, stvarnosti i društvenom uticaju na pojedinca. U novom tekstu Petra Nurkića saznajte više o uzbudljivoj istoriji budilnika, od Platona do veštačkog cirkadijalnog ritma.
Društvene igre uglavnom igramo da bismo se zabavili i razonodili. Međutim, kad se pažljivo integrišu u proces istraživanja, ove igre mogu biti itekako „ozbiljne“ i mogu značajno obogatiti naše razumevanje različitih fenomena. U tekstu Ozbiljne igre Darka Stojilovića, otkrijte na koji način one mogu biti vredan i perspektivan naučni alat.
Đorđe Petrović donosi nam priču o znojenju – telesnom procesu kojeg se, iako se odvija bez naše svesne kontrole, često stidimo i trudimo se da ga zakamufliramo. Međutim, uz svu neprijatnost koju donosi našem nosu, znojenje je jedna od „supermoći“ ljudske vrste i verovatno najbolji mehanizam hlađenja organizma u prirodi.
Tokom protekla dva milenijuma šećer je prošao kroz neverovatnu transformaciju – od egzotičnog i retkog sastojka do sveprisutnog elementa u našoj svakodnevnoj ishrani. O tom uzbudljivom i nimalo slatkom putovanju šećera kroz vekove, kontinente i kulture, čitajte u novom tekstu Bogdana Đorđevića.
Ilustracija Željka Lončara za tekst Darka Stojilovića
Geteova teorija arhetipova kao jedna strane novčića – gde je druga strana prilagođavanje živih bića svom okruženju – utrla je put evolutivnim teorijama Lamarka i Darvina. Iako se Darvin često smatra svojevrsnom antitezom romantičarskog pokreta, Miljana Vasića donosi nam zanimljivu priču o tome kako su pesnici i filozofi iz doba romantizma uticali na „oca“ teorije evolucije.
Bez iluzije o tome da ćemo ikada imati nauku koja je imuna na moralne prestupe, jedno od najopštijih pitanja koje se postavlja jeste: kada sitni moralni prestup prerasta u ozbiljan moralni problem i kada on predstavlja prepreku naučnom istraživanju? Odgovor na ovo pitanje pronađite u novom tekstu dr Igora Živanovića.
Te godine Aljaska i Havaji postale su zvanično i poslednje savezne američke države, Fidel Kastro premijer Kube, a premijer Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov posetio je SAD. U tekstu Stefana Žarića otkrijte kako će Barbara Milisent Roberts, 9. marta 1959. godine, mnogo više od svih pomenutih događaja, pomeriti kulturne i sociopolitičke granice sveta – svojim zebrastim kupaćim kostimom.
„Pronalazak superprovodnika na sobnoj temperaturi u ovoj oblasti smatra se ‘svetim gralom’. Svakako, onaj ko pronađe takvo jedinjenje skoro zagarantovano dobija Nobelovu nagradu, što ovu potragu čini još privlačnijom“, kaže u intervjuu za Elemente dr Jakša Vučičević, istraživač na beogradskom Institutu za fiziku i dobitnik prestižnog granta Evropskog istraživačkog saveta (ERC).
Ilustracija Vladana Nikolića za tekst Bogdana Đorđevića
Ivana Nikolić donosi nam intervju sa dr Tomašom Sobotkom, zamenikom direktora Bečkog instituta za demografiju pri Austrijskoj akademiji nauka. Ovaj austrijski naučnik govorio je za Elemente o problemu niskog fertiliteta, njegovim uzrocima i trenutnoj demografskoj situaciji u Evropi i Srbiji.
O tome da spoj nauke i umetnosti daje samo izuzetne rezultate, svedoči priča Ane Samardžić o Nikol-Rein Lepot, naučnici koja je svojim talentom za matematiku i interesovanjima u oblasti astronomije uspela da ostavi trag, ne samo na planeti Zemlji, već i na Mesecu, ali i u celokupnom Solarnom sistemu.
Životinje koje govore i ponašaju se poput ljudi prisutne su u stripu od njegovog nastajanja. Iako tako deluje na prvi pogled, upotreba antropomorfnih životinja u devetoj umetnosti nije uvek puka humoristička tvorevina, već mnogo češće nosi dublji smisao, piše Nikola Dragomirović u svojoj novoj strip kolumni.
Časopis Elementi je prepoznatljiv i po ilustracijama najboljih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Ksenija Pantelić, Jakov Jakovljević, Đorđe Balmazović / škart, Željko Lončar, Vuk Palibrk, Vladan Nikolić, Katarina Baćević, Tamara Bogovac, Jakov Jakovljević i Srđa Dragović, koji je osmislio izgled naslovne strane i prvog teksta temata.
Časopis će krajem oktobra moći da se kupi na bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).
