Temat 35. broja Elemenata posvećen je naučnim otkrićima koja su ovenčana Nobelovim nagradama za medicinu i hemiju za 2023. godinu – RNK tehnologiji, odnosno kvantnim tačkama.
Nobelova nagrada za medicinu otišla je u ruke Katalin Kariko i Drua Vajsmana, za otkriće koje je dovelo do razvoja delotvornih RNK vakcina, koje su korišćene u borbi protiv kovida-19. U uvodnom tekstu dr Srđe Jankovića saznajte kako je do ovog otkrića došlo, po kom principu rade RNK vakcine i zašto nalikuju Ahilejevom štitu.
Nobelovu nagradu za hemiju podelili su Aleksej Ekimov, Luis Brus i Mungi Bavendi. Ova trojica naučnika otkrila su kvantne tačke – objekte nanometarske veličine koji su napravljeni od poluprovodničkih materijala. Više o tome šta su kvatne tačke i gde su sve našle primenu – od QLED televizora do medicine i dijagnostike – otkrijte u drugom tekstu temata čiji je autor dr Stanko Tomić.
Astronomija je nauka koja se razvija enormnom brzinom, a takav napredak u velikoj meri je zasluga čudesnih astronomskih instrumenata koji snimaju talase različitih frekvencija – svemirskih teleskopa. Ali, kako je uopšte došlo do toga da se u svemir lansiraju teleskopi kao što su Habl, Džejms Veb ili Euklid? Odgovor na ovo pitanje potražite u novoj kolumni Orbitiranje dr Darka Donevskog o istoriji razvoja najslavnijeg svemirskog teleskopa Habl.
Sam pomen srednjeg veka obično priziva sliku svemoćnih kraljeva i feudalnih gospodara i retko bude prva asocijacija kada govorimo o istoriji demokratije i glasanja. Miljan Vasić otkriva kako je došlo do toga da se za izbor pape zahteva dvotrećinska većina, da se metod bodovanja koji se koristi u Pesmi evrovizije temelji na idejama srednjovekovnih filozofa i druge zanimljive pojedinosti.
Autor ilustracije: Željko Lončar (tekst RNK protiv RNK: Nobelova nagrada za naš novi štit)
Kao što baštovan metodično razotkriva misterije svoje bašte posmatrajući, intervenišući i zamišljajući kontračinjenične scenarije, istraživači i naučnici primenjuju slične principe u težnji da razumeju uzročnost u našem složenom svetu. U novom tekstu Darka Stojilovića zavirite u misterioznu baštu ljudskog znanja i otkrijte više o principima uzročnog zaključivanja.
„Priroda je stavila čovečanstvo pod upravu dva suverena gospodara, bola i zadovoljstva“, govorio je čuveni britanski filozof Džeremi Bentam, koji je verovao da je dobar postupak onaj koji donosi najviše zadovoljstva i najmanje bola. U neobičnoj priči Petra Nurkića o jednom Srećku iz 23. veka, saznajte možemo li da izračunamo dobre postupke.
Paradoksalno, ljudska bića ponekad uspevaju da se iz moralnih pobuda ponašaju krajnje problematično, a da pri tome zadrže pozitivnu sliku o sebi i nepomućen osećaj sopstvene vrednosti. Zbog čega su ljudi skloni da sebe i svoje moralne kvalitete gledaju kroz ružičaste naočare, saznajte u novom tekstu dr Igora Živanovića „Bolji sam od tebe“.
O tome da li je nova nostalgija na društvenim mrežama samo usputni podsetnik na događaje iz prošlosti ili ima dublje implikacije na to kako vidimo sadašnjost i budućnost, Bogdan Đorđević je razgovarao sa profesorima Beogradskog univerziteta dr Iris Žeželj i dr Daliborom Petrovićem.
Iza naizgled sladunjavog devojačkog popa Tejlor Svift krije se istančan lirski senzibilitet za političke nijanse američke materijalne kulture i kulture odevanja kojima „umetnica decenije“ stvara svoj modni folklor. Stefan Žarić donosi priču o modnom folkloru ove muzičke zvezde, kojem je čak posvećen i jedan kurs na studijama na Univerzitetu Harvard.
U Elementima 35 čitajte intervju Đorđa Petrovića sa dr Vernesom Smolčić, redovnom profesorkom na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i prvom hrvatskom naučnicom koja je dobila prestižni grant Evropskog istraživačkog saveta (ERC grant). Projekat za koji je dobila grant našao se među 15 projekata koji su transformisali evropsku nauku.
Autor ilustracije: Jakov Jakovljević (tekst Kvantne tačke: nanotehnologija u kvantnim bojama)
Rene Bernards, profesor molekularne karcinogeneze na Holandskom institutu za rak u Amsterdamu i predsednik Evropskog udruženja za istraživanje raka, bio je prošle godine jedan od predavača na šestom po redu kongresu Srpskog društva istraživača raka. Ivana Nikolić sa njim je razgovarala o inovativnim načinima istraživanja raka, njegovom naučnom timu i njihovim patentima koji spasavaju na hiljade pacijenata godišnje.
„Potrebna je nova politika u borbi sa klimatskim promenama“, ističe u intervjuu za Elemente dr Dragana Bojović, iz Centra za superračunarstvo u Barseloni. Ona je sa Ivanom Nikolić razgovarala o tome šta su klimatski servisi i klimatska skloništa, kao i o adaptaciji na klimatske promene.
Prošle godine obeleženo je 75 godina od pronalaska bipolarnog tranzistora. O tome kako je ovaj izum nepovratno promenio svet i zašto je tako značajan, Đorđe Petrović je razgovarao sa dr Predragom Pejovićem, redovnim profesorom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i jednim od vodećih stručnjaka u oblasti elektronike na ovim prostorima.
U intervjuu sa slovenačkom umetnicom Marjetom Hribar, Đorđe Petrović razgovarao je o tome zašto je odlučila da dizajnira nakit od uglja, kakve to priče „priča“ njen nakit i kako je njena umetnost uticala na ljude iz Zasavlja, njenog rodnog kraja poznatog po rudarstvu.
„Za održivi razvoj je potrebna nova kultura“, ističe dr Nebojša Nakićenović, zamenik predsednika Grupe glavnih naučnih savetnika Evropske komisije i direktor projekta „Svet u 2050“. U intervjuu za Elemente govorio je o najvećim izazovima sa kojima se svet danas suočava, o sigurnom putu ka održivom razvoju i boljoj budućnosti, kao i tome koliko je važno da promene i inicijative dođu od nas samih.
Autorka ilustracije: Monika Lang (tekst Nostalgija u digitalnom svetu)
Dr Jovana Nikolić donosi nam priču o balonima od sapunice, koji se danas posmatraju uglavnom kao deo dečjih igara, ali su u istoriji evropske umetnosti imali višestruku simboliku. Privlačili su pažnju ne samo umetnika već i naučnika, pa čak i Njutnovo otkriće prelamanja svetlosti vodi poreklo od ove naizgled obične dečje igračke.
U novom tekstu Ane Samardžić saznajte više o umetnosti i pronalascima Samjuela Morzea, čoveka koji izumeo Morzeovu azbuku. Samjuel Morze je u svoj život, koji su odredili brojni drugi faktori, sam uneo malo boje i zvuka i tako ostao upamćen kao slikar koji je postao naučnik.
Mikelanđelova Pijeta, nastala u Rimu poslednjih godina 15. veka, stotinama godina je inspiracija umetnicima koji su imali prilike da je vide i razumeju njenu simboliku. O desetinama omaža u svetu stripa ovom večnom remek-delu Večnog grada, čitajte u novom članku Nikole Dragomirovića „Uzvišena tuga“.
Časopis Elementi je prepoznatljiv i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Vladan Nikolić, Đorđe Balmazović / škart, Željko Lončar, Uroš Pavlović, Ksenija Pantelić, Monika Lang, Nikola Korać i Jakov Jakovljević, koji je osmislio izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).
