У продаји је пролећни, 36. број научнопопуларног часописа Елементи!
Темат 36. броја Елемената бави се оним што су Аристотел и Платон сматрали основним полазиштем филозофије и науке – чуђењем.
Обузети свакодневним пословима и дневном рутином, људи немају времена да се чуде над животом, светом, стварима и појавама у свету, већ их узимају здраво за готово. У новом тексту др Игора Живановића „Зашто жирафе имају дуге вратове?“, откријте зашто без чуђења нема филозофије и науке, због чега је оно заједничко деци и научницима, која је разлика између чуђења и радозналости и зашто је важно чудити се.
Још у 16. веку, у време мрачне инквизиције и борбе за прихватање хелиоцентричног система, Ђордано Бруно размишљао је о „свемиру бесконачном“, у којем „постоји бесконачан број других насељених светова лоцираних око других звезда“. У новој колумни др Дарка Доневског посвећеној егзопланетама, сазнајте како је изгледала потрага за „новим световима“.
Илустрација Жељка Лончара за текст др Игора Живановића „Зашто жирафе имају дуге вратове?“
И поред тога што нам делује да знамо све о Трећем рајху, и дан-данас се откривају запањујуће праксе из тог мрачног раздобља историје. Фармацеут и писац Павле Зелић доноси нам причу о томе како је подстицана масовна употреба данас неприхватљивих супстанци, врло опасних и адиктивних, чија жртва је на крају постао и сам Адолф Хитлер.
Светска здравствена организација донела је пре неколико година одлуку да списку познатих патогених организама који би могли да прерасту у узрочника наредне пандемије придода одредницу „болест Икс“. Можемо ли, захваљујући свеукупном искуству које је човечанство досад имало с пандемијама, грубо скицирати општи портрет, или својеврстан „фото-робот“ непознатог кривца, откријте у новом тексту др Срђе Јанковића.
Иако је римска комедија своје узоре имала у грчкој комедији, људи који су зарађивали новац причањем шала – нешто налик данашњим стендап комичарима – први пут се јављају у Риму. У којој мери је хумор културно условљена ствар и чему су се смејали Римљани, сазнајте у новој причи Миљана Васића.
Уметност увек проналази начине да прошири своје поље деловања, да прихвати и присвоји нове технологије. Међутим, да ли ствари данас, са појавом вештачке интелигенције, стоје другачије? Постоји ли заиста конкуренција између човека и машине, откријте у чланку Ђорђа Петровића.
Илустрација Николе Кораћа за текст Павла Зелића „’Первитин’: чаробна таблета моћи и сумрака нацистичке Немачке“
Петар Нуркић пробао је да у свом тексту замисли како би изгледао универзум где је Имануел Кант архитекта целокупне стварности. Завирите у свет у којем Кантове идеје, попут категоричког имперaтива, нису само апстракције, већ темељ на којем почива свака одлука, сваки закон, и сваки друштвени однос.
„Избор хаљина је увек ствар коју треба чинити без размишљања, и претерана брига око њих може довести до тога да циљ буде промашен“, сматра млађана, модом опчињена Катарина Морленд у роману Нортенгерска опатија Џејн Остин. Како изгледа стваралаштво Џејн Остин кроз призму студија моде, откријте у новом тексту Стефана Жарића.
Игра Pandemic, која је настала још 2008. године, привлачи пажњу милиона људи који желе да се разоноде, али и да боље разумеју сложеност борбе против заразних болести. Богдан Ђорђевић доноси нам причу о овој и сличним друштвеним играма које популаризују науку и подстичу интересовање за научне теме код свих узраста.
Суочени са изузетно сложеном стварношћу, обични људи, али и научници, прибегавају редукционизму покушавајући да реалност сведу на неколико принципа или закона како би је лакше објаснили. Где све грешимо када поједностављујемо ствари, сазнајте у новом тексту Марка Весића „Наивни редукционизам је убио мачку!“.
Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд у наредних десет година учествоваће на великом међународном пројекту LSST, од којег се очекује да реши мистерију тамне материје и тамне енергије. О идеји и циљевима овог амбициозног научног подухвата, Ивана Николић разговарала је са др Драганом Илић, др Анђелком Ковачевић и др Луком Поповићем.
Илустрација Јане Адамовић Кордеј за текст Миљана Васића „Чему су се смејали Римљани?“
Следеће године почиње велики међународни астрономски пројекат Legacy Survey in Space аnd Тimе (LSST), који ће наредних десет година снимати читаво небо и покушати да одгонетне бројне тајне свемира. О овом научном подухвату, као и о другим темама из астрономије, Ивана Николић разговарала је са др Жељком Ивезићем, професором на Универзитету у Вашингтону и вођом поменутог пројекта.
У Новом Саду, при Технолошком факултету, постоји специјална лабораторија, јединствена у овом делу Европе, која се бави испитивањем материјала у области очувања културног наслеђа. Чиме се све бави ова научна установа и са каквим се све изазовима суочава, сазнајте у интервјуу Ђорђа Петровића са др Снежаном Вучетић, руководитељком ове лабораторије.
Најпознатији норвешки сликар Едвард Мунк велики део своје каријере провео је са носем у висинама, загледан у небо изнад себе. У новом тексту др Јоване Николић сазнајте шта нам све „говоре“ плави норвешки сумраци, крвави облаци Осла и лење звездано небо на сликама овог уметника.
Човек се од вајкада својски трудио да себи омогући што комфорнији живот, украшавајући ентеријер свога дома тако да буде не само удобан и безбедан, већ и естетски пријатан. Ана Самарџић доноси нам причу о намештају инспирисаном природом, како мотивима из природе тако и природним материјалима.
Све више стрип аутора се кроз своја дела осврће на еколошку катастрофу која се управо одвија пред нашим очима. Док загађење, експлоатација ресурса и уопштена небрига људског рода полако али сигурно уништавају планету Земљу, у новој колумни Николе Драгомировића откријте може ли стрип бити један од начина да се људи освесте док не буде прекасно.
Илустрација Ђорђа Балмазовића/шкарт за текст Марка Весића „Наивни редукционизам је убио мачку!“
Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Јаков Јаковљевић, Никола Кораћ, Урош Павловић, Јана Адамовић Кордеј, Ксенија Пантелић, Срђа Драговић, Јелисавета Јеличић, Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Жељко Лончар, који је осмислио и изглед темата и насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).
