U prodaji je prolećni, 36. broj naučnopopularnog časopisa Elementi!
Temat 36. broja Elemenata bavi se onim što su Aristotel i Platon smatrali osnovnim polazištem filozofije i nauke – čuđenjem.
Obuzeti svakodnevnim poslovima i dnevnom rutinom, ljudi nemaju vremena da se čude nad životom, svetom, stvarima i pojavama u svetu, već ih uzimaju zdravo za gotovo. U novom tekstu dr Igora Živanovića „Zašto žirafe imaju duge vratove?“, otkrijte zašto bez čuđenja nema filozofije i nauke, zbog čega je ono zajedničko deci i naučnicima, koja je razlika između čuđenja i radoznalosti i zašto je važno čuditi se.
Još u 16. veku, u vreme mračne inkvizicije i borbe za prihvatanje heliocentričnog sistema, Đordano Bruno razmišljao je o „svemiru beskonačnom“, u kojem „postoji beskonačan broj drugih naseljenih svetova lociranih oko drugih zvezda“. U novoj kolumni dr Darka Donevskog posvećenoj egzoplanetama, saznajte kako je izgledala potraga za „novim svetovima“.
Ilustracija Željka Lončara za tekst dr Igora Živanovića „Zašto žirafe imaju duge vratove?“
I pored toga što nam deluje da znamo sve o Trećem rajhu, i dan-danas se otkrivaju zapanjujuće prakse iz tog mračnog razdoblja istorije. Farmaceut i pisac Pavle Zelić donosi nam priču o tome kako je podsticana masovna upotreba danas neprihvatljivih supstanci, vrlo opasnih i adiktivnih, čija žrtva je na kraju postao i sam Adolf Hitler.
Svetska zdravstvena organizacija donela je pre nekoliko godina odluku da spisku poznatih patogenih organizama koji bi mogli da prerastu u uzročnika naredne pandemije pridoda odrednicu „bolest Iks“. Možemo li, zahvaljujući sveukupnom iskustvu koje je čovečanstvo dosad imalo s pandemijama, grubo skicirati opšti portret, ili svojevrstan „foto-robot“ nepoznatog krivca, otkrijte u novom tekstu dr Srđe Jankovića.
Iako je rimska komedija svoje uzore imala u grčkoj komediji, ljudi koji su zarađivali novac pričanjem šala – nešto nalik današnjim stendap komičarima – prvi put se javljaju u Rimu. U kojoj meri je humor kulturno uslovljena stvar i čemu su se smejali Rimljani, saznajte u novoj priči Miljana Vasića.
Umetnost uvek pronalazi načine da proširi svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Međutim, da li stvari danas, sa pojavom veštačke inteligencije, stoje drugačije? Postoji li zaista konkurencija između čoveka i mašine, otkrijte u članku Đorđa Petrovića.
Ilustracija Nikole Koraća za tekst Pavla Zelića „’Pervitin’: čarobna tableta moći i sumraka nacističke Nemačke“
Petar Nurkić probao je da u svom tekstu zamisli kako bi izgledao univerzum gde je Imanuel Kant arhitekta celokupne stvarnosti. Zavirite u svet u kojem Kantove ideje, poput kategoričkog imperativa, nisu samo apstrakcije, već temelj na kojem počiva svaka odluka, svaki zakon, i svaki društveni odnos.
„Izbor haljina je uvek stvar koju treba činiti bez razmišljanja, i preterana briga oko njih može dovesti do toga da cilj bude promašen“, smatra mlađana, modom opčinjena Katarina Morlend u romanu Nortengerska opatija Džejn Ostin. Kako izgleda stvaralaštvo Džejn Ostin kroz prizmu studija mode, otkrijte u novom tekstu Stefana Žarića.
Igra Pandemic, koja je nastala još 2008. godine, privlači pažnju miliona ljudi koji žele da se razonode, ali i da bolje razumeju složenost borbe protiv zaraznih bolesti. Bogdan Đorđević donosi nam priču o ovoj i sličnim društvenim igrama koje popularizuju nauku i podstiču interesovanje za naučne teme kod svih uzrasta.
Suočeni sa izuzetno složenom stvarnošću, obični ljudi, ali i naučnici, pribegavaju redukcionizmu pokušavajući da realnost svedu na nekoliko principa ili zakona kako bi je lakše objasnili. Gde sve grešimo kada pojednostavljujemo stvari, saznajte u novom tekstu Marka Vesića „Naivni redukcionizam je ubio mačku!“.
Istraživači sa Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije Beograd u narednih deset godina učestvovaće na velikom međunarodnom projektu LSST, od kojeg se očekuje da reši misteriju tamne materije i tamne energije. O ideji i ciljevima ovog ambicioznog naučnog poduhvata, Ivana Nikolić razgovarala je sa dr Draganom Ilić, dr Anđelkom Kovačević i dr Lukom Popovićem.
Ilustracija Jane Adamović Kordej za tekst Miljana Vasića „Čemu su se smejali Rimljani?“
Sledeće godine počinje veliki međunarodni astronomski projekat Legacy Survey in Space and Time (LSST), koji će narednih deset godina snimati čitavo nebo i pokušati da odgonetne brojne tajne svemira. O ovom naučnom poduhvatu, kao i o drugim temama iz astronomije, Ivana Nikolić razgovarala je sa dr Željkom Ivezićem, profesorom na Univerzitetu u Vašingtonu i vođom pomenutog projekta.
U Novom Sadu, pri Tehnološkom fakultetu, postoji specijalna laboratorija, jedinstvena u ovom delu Evrope, koja se bavi ispitivanjem materijala u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa. Čime se sve bavi ova naučna ustanova i sa kakvim se sve izazovima suočava, saznajte u intervjuu Đorđa Petrovića sa dr Snežanom Vučetić, rukovoditeljkom ove laboratorije.
Najpoznatiji norveški slikar Edvard Munk veliki deo svoje karijere proveo je sa nosem u visinama, zagledan u nebo iznad sebe. U novom tekstu dr Jovane Nikolić saznajte šta nam sve „govore“ plavi norveški sumraci, krvavi oblaci Osla i lenje zvezdano nebo na slikama ovog umetnika.
Čovek se od vajkada svojski trudio da sebi omogući što komforniji život, ukrašavajući enterijer svoga doma tako da bude ne samo udoban i bezbedan, već i estetski prijatan. Ana Samardžić donosi nam priču o nameštaju inspirisanom prirodom, kako motivima iz prirode tako i prirodnim materijalima.
Sve više strip autora se kroz svoja dela osvrće na ekološku katastrofu koja se upravo odvija pred našim očima. Dok zagađenje, eksploatacija resursa i uopštena nebriga ljudskog roda polako ali sigurno uništavaju planetu Zemlju, u novoj kolumni Nikole Dragomirovića otkrijte može li strip biti jedan od načina da se ljudi osveste dok ne bude prekasno.
Ilustracija Đorđa Balmazovića/škart za tekst Marka Vesića „Naivni redukcionizam je ubio mačku!“
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Jakov Jakovljević, Nikola Korać, Uroš Pavlović, Jana Adamović Kordej, Ksenija Pantelić, Srđa Dragović, Jelisaveta Jeličić, Monika Lang, Đorđe Balmazović / škart, i Željko Lončar, koji je osmislio i izgled temata i naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).
