Temat Elemenata 39 posvećen je dugoj istoriji budućnosti. Iako zvuči kontraintuitivno, jer budućnost je nešto što nas tek čeka, razmatranje onog što će nam ona doneti – od različitih tehnoloških naprava, robota, večnog života do utopija i idealnih društava – ima dugu i veoma zanimljivu istoriju.
Neki od izuma koji su simbolizovali budućnost pre pedesetak godina predstavljaju simbol budućnosti i dan-danas. Gde su naši leteći automobili? Zašto se svaki dan ne susrećemo sa robotima i kiborzima? „Zašto budućnost kasni?“, saznajte u tekstu Miljana Vasića koji otvara ovaj temat.
„Sveti gral“ svekolike medicine i danas je usporavanje ili zaustavljanje procesa starenja, i čine se zaista veliki napori da se taj proces bolje i potpunije razume. Koliko dugo traje „san o večnoj mladosti“ i koliko smo danas daleko od ove medicine budućnosti, otkrijte u novom tekstu dr Srđe Jankovića.
Futurizam je umetnički pravac koji je nastao u Italiji krajem prve decenije 20. veka, u periodu u kojem se svet ubrzano menjao podstaknut različitim naučnim i tehnološkim dostignućima. Dr Jovana Nikolić donosi nam priču o ovom, kako se obično smatra, prvom avangardnom pokretu i inovativnim temama koje je uneo u umetnost.
Integracija stripova, serija i video-igara omogućava dublji uvid u globalnu percepciju tehno budućnosti. Šta nam o budućnosti kaže popularna kultura, koje su razlike između evropskih i japanskih narativa, šta nam donose latinoamerički, a šta indijski autori, otkrijte u novom tekstu Pavla Zelića.
Ilustracija Joviše Nikolića za tekst dr Vanje Subotić O digitalnim blizancima i digitalnoj besmrtnosti
Novo Orbitiranje bavi se odnosom veštačke inteligencije i astronomije. Kako da naučimo mašinu da razlikuje artefakte posmatranja od stvarnih galaksija koje želimo da analiziramo, saznajte u stalnoj kolumni dr Darka Donevskog.
Etičari veštačke inteligencije upozoravaju da razvijanje digitalnih blizanaca može da ugrozi individualnu vrednost naših života čineći nas manje retkim, ili, drugim rečima, više zamenjivim. Šta su to digitalni blizanci i kakve izazove sa sobom nose, pročitajte u tekstu dr Vanje Subotić.
Današnja nauka ponešto duguje i slučajnim otkrićima do kojih su tokom vekova dolazili neobični alhemičari u svojim neurednim laboratorijama. Petar Nurkić donosi nam priču o ovim ekscentričnim čudacima koji su, uz pomoć „štapa i kanapa“, dolazili do rešenja bez kojih bi istorija nauke izgledala sasvim drugačije.
Pojedini biolozi tvrde kako i ose, ribe i neke druge biološke vrste, koje na evolucionom drvetu života zauzimaju grane znatno udaljene od one koju smo zaposeli mi ljudi, takođe mogu da kažnjavaju. Na koji način druge vrste to čine, saznajte u novom tekstu dr Igora Živanovića Kako kažnjavaju smokve: evolucija kazne u biljnom i životinjskom svetu.
Dovoljna sama sebi, kroz slušalice, zvučnik i živi instrument, postala je ultimativni izvor zadovoljstva čitavog čovečanstva, ne prestajući da fascinira svojom inventivnošću. Naravno, reč je o muzici. A odgovor na to kako ona izgleda kroz prizmu evolucije, pronađite u novom članku Marka Vesića.
Ilustracija Ksenije Pantelić za tekst Marka Vesića Muzika kroz prizmu evolucije
Skrajnuta „visokim“ umetnostima i „pravim“ naukama, i naizgled u predsoblju objektivne akademske i istraživačke „ozbiljnosti“, istorija mode tiho žubori naučnim hodnicima čovečanstva. O modnim (naučnim) otkrićima bez granica čitajte u priči koju nam donosi Stefan Žarić.
Bogdan Đorđević piše o urbanim oazama Beograda – i njihovoj transformaciji od nevidljivih mesta do novih tačaka susreta. „Ovakvi projekti predstavljaju mali, ali neophodan korak ka povećanju opšte svesti o važnosti ekološke i društvene održivosti urbanih promena.“
Đorđe Petrović sa Svetskog naučnog foruma u Budimpešti donosi nam dva intervjua. Prvi sa dr Havijerom Garsijom Martinezom, profesorom neorganske hemije na Univerzitetu u Alikanteu, u Španiji i osnivačem kompanije Rive Technology, pomoću koje je komercijalizovao svoje veliko naučno otkriće – novu vrstu katalizatora koji smanjuju emisiju ugljen-dioksida. Sagovornica u drugom intervjuu je dr Lisa Hercog, profesorka i dekanka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Groningenu. Njena istraživanja obuhvataju teme u kojima se ukrštaju politička filozofija i ekonomija.
Fotografija prof. dr Lise Hercog, izvor: Mađarska akademija nauka (MTA)
Petrović takođe donosi priču o umetničkom projektu „Bašta zvuka“, koji je tokom trajanja art+science festivala bio deo postavke izložbe Preplitanja, u Botaničkoj bašti „Jevremovac“. Kroz razgovor sa autorima ovog projekta, rediteljkom Marijom Stojnić i dizajnerom zvuka Jakovom Munižabom, možete da zaronite u audio-vizuelni portret Botaničke bašte i njenih stanovnika.
Dovoljno lagani da bi lebdeli na velikom plavom nebu, a dovoljno čvrsti da bi formirali određeni oblik, oblaci su oduvek privlačili pažnju istraživača i umetnika. Na koje sve načine su oblici oblaka inspirisali na stvaranje i jedne i druge, otkrijte u novom tekstu Ane Samardžić.
Stripovi o pojedincima koji menjaju svet postali su deo mejnstrima, pogotovu u Evropi. Te pripovesti su katkad izmišljene, ali najkvalitetniji utisak ostavljaju ipak one koje su zasnovane na stvarnim ličnostima i događajima – što je ujedno i tema nove strip kolumne Nikole Dragomirovića.
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Željko Lončar, Nikola Korać, Joviša Nikolić, Monika Lang, Srđa Dragović, Lazar Tasić, Uroš Pavlović, Vladan Nikolić, Đorđe Balmazović / škart, Ksenija Pantelić i Vuk Palibrk, koji je osmislio izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).
