У препуној сали Галерије науке и технике САНУ-а, у организацији ЦПН-а одржана трибина „Лов на Хигсов бозон: Да ли је откривена Божја честица?“
[:]
Руководиоци Европске организациjе за нуклеарну физику (ЦЕРН) 4. jула су у Женеви саопштили да су истраживачи на детекторима АТЛАС и ЦМС наjвероватниjе успели да докажу постоjање Хигсовог бозона, коjи jе у jавности познат и по називу Божjа честица, што jе изазвало велику медиjску пажњу, како у свету тако и у Србиjи.
Поводом ових резултата коjе jе ЦЕРН обjавио о открићу нове субатомске честице, Центар за промоциjу науке организовао је трибину на коjоj су водећи физичари честица из Србиjе грађанима и медиjима додатно поjаснили ову интригантну, занимљиву и актуелну научну тему.
Трибина је названа „Лов на Хигсов бозон: Да ли jе откривена Божjа честица?“.
Овај догађај Центар за промоциjу науке организовао је на Дан науке, 10. jула, у Галерији науке и технике, где је у току била и изложба о 125 година Астрономске опсерваторије у Београду.
На скупу су говорили најугледнији физичари из ове области у Србији:
Проф. др Петар Аџић, професор Физичког факултета Универзитета у Београду, председник комисиjе за сарадњу са ЦЕРН-ом и руководилац групе српских физичара на детектору ЦМС у ЦЕРН-у.
Академик Ђорђе Шиjачки, теориjски физичар, коjи се децениjама бави истраживањем елементарних честица.
Проф. др Драган Поповић, научни саветник Института за физику, руководилац групе српских физичара на детектору АТЛАС у ЦЕРН-у.
Проф. др Мирослав Весковић, ректор Универзитета у Новом Саду, физичар, коjи се годинама бави субатомским честицама.
Они су одговарали на питања шта jе Хигсов бозон, шта jе Стандардни модел, како физичари описуjу структуру материjе, где се данас налази физика елементарних честица… Затим, говорило се о томе како jе дошло до открића Хигсовог бозона на оба детектора у ЦЕРН-у, колико jе то откриће поуздано, како ради Велики сударач хадрона, а како детектори ЦМС и АТЛАС, да ли има било каквих опасности од ових експеримената…
Посебно се говорило о историjи учешћа српских тимова на овом проjекту, као и о улози Србиjе у ЦЕРН-у.
ДАН НАУКЕ
На Дан науке, 10. jула, ЦПН је организовао и бесплатне посете Астрономскоj опсерваториjи, коjа ове године обележава 125 година постоjања.
Одлуком Владе Републике Србиjе од 26. августа 2010. дан рођења Николе Тесле, 10. jул, проглашен jе Даном науке у Србиjи и ове године се обележава по други пут. Раниjе се оваj датум, почев од 2002, обележавао као Дан Николе Тесле.
Истражите више на интернет сајту посвећеном Дану науке.
