22. mart 2013.
22. mart 2013.
ŠTA JE SVETSKI DAN VODE?
Širom sveta, 22. marta svake godine obeležava se Svetski dan vode u cilju podizanja opšte svesti o značaju sveže vode i održivom upravljanju izvorima pijaće vode. Inicijativa za međunarodno obeležavanje Svetskog dana vode potekla je 1992. godine sa konferencije Ujedinjenih nacija pod motom „Životna sredina i razvoj“, održane u Rio de Žaneiru. Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta.
ŠTA JE MEĐUNARODNA GODINA VODA?
Na generalnom zasedanju Ujedinjenih nacija 2010. odlučeno je da nastupajuća 2013. godina bude Međunarodna godina saradnje u oblasti voda (International Year of Water Cooperation). Cilj ove inicijative je otvaranje novih kanala komunikacije i saradnje po pitanju izazova koji se javljaju kada je reč o upravljanju vodamama i to u svetlu povećanih zateva u pogledu dostupnosti, alokacije i održavanja izvora sveže vode. U toku Međunarodne godine vode, tokom 2013. biće organizovano više konferencija i drugih događaja širom sveta čiji će cilj biti promocija aktivnosti na svim nivoima u relevantnim oblastima: obrazovanju, kulturi, nauci, u oblasti prevencije sukoba i u oblast etike. Veliki događaji povodom Međunarodne godine saradnje u oblasti voda najavljeni su u Parizu, središtu UNESKO-a, Njujorku, Tadžikistanu, Švedskoj i drugim zemljama.
KAKO SE OVA MANIFESTACIJA OBELEŽAVA U SRBIJI?
U Srbiji će Međunarodnu godinu saradnje u oblasti voda obeležiti Centar za promociju nauke. Serija naučnopopularnih programa na temu očuvanja voda trajaće tokom cele godine, a CPN, u partnerstvu sa fakultetima i naučnim institutima u zemlji i inostranstvu, organizuje u 2013. godini seriju akcija posvećenih vodi. Jedna od aktivnosti u okviru obeležavanja Međunarodne godine saradnje u oblasti voda i Svetskog dana voda je i organizacija zanimljivih predavanja i radionica za decu na nedavno rekonstruisanom brodu laboratoriji Argus na temu ekologije i istorije plovidbe rekama Srbije. Ova akcija biće prilika da se i u sferi obrazovanja, ali i u javnosti, prošire znanja o vodi i njenom značaju.
KOLIKO IMA PIJAĆE VODE NA SVETU?
Voda pokriva 71 odsto površine Zemlje. Procena je da na našoj planeti 96,5 odsto vodenih površina čine okeani, 1,7 odsto su podzemne vode, dok je isto toliko zaleđeno u glečerima i ledu na Grenlandu i Antarktiku. Ostatak od 0,01 odsto vode nalazi se u vazduhu, pari, oblacima i padavinama. Od čitave ove količine vode na Zemlji, samo 2,5 procenata je pijaća voda, gde se 98,8 odsto nalazi u ledu i podzemnim vodama. Nešto manje od 0,3 odsto sve pijaće vode je u rekama, jezerima i u atmosferi, a još manja količina, svega 0,003 odsto vode, čini flaširana voda, biološki testirana i fabrički upakovana. Preko milijardu ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi. Preko tri milijarde nema nikakve sanitarne uslove. Zbog konstantnog nedostatka vode, svakodnevno umre skoro pet hiljada ljudi.
KOLIKO VODE SE KORISTI U PROIZVODNJI?
Za proizvodnju jednog kilograma govedine, na primer, potrebno je 15.400 litara vode, i to samo za navodnjavanje pašnjaka. Međutim, indirektni načini upotrebe vode gotovo nikada ne ulaze u krajnju računicu troškova proizvodnje. Više od jedne petine svetskih zaliha vode odlazi na useve i proizvodnju robe. Neravnoteža između količine vode i količine sveže vode je posledica činjenice da je 97 odsto ukupne vode slano, dakle, ne može se koristiti za proizvodnju hrane niti za piće. Zagađenje i upotreba vode direktno utiču na globalnu ekonomiju. Naime, voda se skoro nikada ne uzima u obzir kada se planiraju ekonomski i ekološki troškovi proizvodnje.
KOJE SU NAJUGROŽENIJE OBLASTI NA PLANETI PO PITANJU VODA?
Bliski istok je najsuvlji deo Zemlje, sa najvećim brojem presušenih izvora. Prema izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i zemljoradnju, zemlje sa najograničenijim obnovljivim izvorom voda, kao što su Izrael, Bahrein, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Pojas Gaze, Kuvajt, Katar i druge, suočavaju se sa kritičnom situacijom kada su izvori vode u pitanju. Ovaj deo planete ima najniže brojke u pogledu potrošnje vode po glavi stanovnika.
22. mart 2013.
ŠTA JE SVETSKI DAN VODE?
Širom sveta, 22. marta svake godine obeležava se Svetski dan vode u cilju podizanja opšte svesti o značaju sveže vode i održivom upravljanju izvorima pijaće vode. Inicijativa za međunarodno obeležavanje Svetskog dana vode potekla je 1992. godine sa konferencije Ujedinjenih nacija pod motom „Životna sredina i razvoj“, održane u Rio de Žaneiru. Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta.
ŠTA JE MEĐUNARODNA GODINA VODA?
Na generalnom zasedanju Ujedinjenih nacija 2010. odlučeno je da nastupajuća 2013. godina bude Međunarodna godina saradnje u oblasti voda (International Year of Water Cooperation). Cilj ove inicijative je otvaranje novih kanala komunikacije i saradnje po pitanju izazova koji se javljaju kada je reč o upravljanju vodamama i to u svetlu povećanih zateva u pogledu dostupnosti, alokacije i održavanja izvora sveže vode. U toku Međunarodne godine vode, tokom 2013. biće organizovano više konferencija i drugih događaja širom sveta čiji će cilj biti promocija aktivnosti na svim nivoima u relevantnim oblastima: obrazovanju, kulturi, nauci, u oblasti prevencije sukoba i u oblast etike. Veliki događaji povodom Međunarodne godine saradnje u oblasti voda najavljeni su u Parizu, središtu UNESKO-a, Njujorku, Tadžikistanu, Švedskoj i drugim zemljama.
KAKO SE OVA MANIFESTACIJA OBELEŽAVA U SRBIJI?
U Srbiji će Međunarodnu godinu saradnje u oblasti voda obeležiti Centar za promociju nauke. Serija naučnopopularnih programa na temu očuvanja voda trajaće tokom cele godine, a CPN, u partnerstvu sa fakultetima i naučnim institutima u zemlji i inostranstvu, organizuje u 2013. godini seriju akcija posvećenih vodi. Jedna od aktivnosti u okviru obeležavanja Međunarodne godine saradnje u oblasti voda i Svetskog dana voda je i organizacija zanimljivih predavanja i radionica za decu na nedavno rekonstruisanom brodu laboratoriji Argus na temu ekologije i istorije plovidbe rekama Srbije. Ova akcija biće prilika da se i u sferi obrazovanja, ali i u javnosti, prošire znanja o vodi i njenom značaju.
KOLIKO IMA PIJAĆE VODE NA SVETU?
Voda pokriva 71 odsto površine Zemlje. Procena je da na našoj planeti 96,5 odsto vodenih površina čine okeani, 1,7 odsto su podzemne vode, dok je isto toliko zaleđeno u glečerima i ledu na Grenlandu i Antarktiku. Ostatak od 0,01 odsto vode nalazi se u vazduhu, pari, oblacima i padavinama. Od čitave ove količine vode na Zemlji, samo 2,5 procenata je pijaća voda, gde se 98,8 odsto nalazi u ledu i podzemnim vodama. Nešto manje od 0,3 odsto sve pijaće vode je u rekama, jezerima i u atmosferi, a još manja količina, svega 0,003 odsto vode, čini flaširana voda, biološki testirana i fabrički upakovana. Preko milijardu ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi. Preko tri milijarde nema nikakve sanitarne uslove. Zbog konstantnog nedostatka vode, svakodnevno umre skoro pet hiljada ljudi.
KOLIKO VODE SE KORISTI U PROIZVODNJI?
Za proizvodnju jednog kilograma govedine, na primer, potrebno je 15.400 litara vode, i to samo za navodnjavanje pašnjaka. Međutim, indirektni načini upotrebe vode gotovo nikada ne ulaze u krajnju računicu troškova proizvodnje. Više od jedne petine svetskih zaliha vode odlazi na useve i proizvodnju robe. Neravnoteža između količine vode i količine sveže vode je posledica činjenice da je 97 odsto ukupne vode slano, dakle, ne može se koristiti za proizvodnju hrane niti za piće. Zagađenje i upotreba vode direktno utiču na globalnu ekonomiju. Naime, voda se skoro nikada ne uzima u obzir kada se planiraju ekonomski i ekološki troškovi proizvodnje.
KOJE SU NAJUGROŽENIJE OBLASTI NA PLANETI PO PITANJU VODA?
Bliski istok je najsuvlji deo Zemlje, sa najvećim brojem presušenih izvora. Prema izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i zemljoradnju, zemlje sa najograničenijim obnovljivim izvorom voda, kao što su Izrael, Bahrein, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Pojas Gaze, Kuvajt, Katar i druge, suočavaju se sa kritičnom situacijom kada su izvori vode u pitanju. Ovaj deo planete ima najniže brojke u pogledu potrošnje vode po glavi stanovnika.
[:]
