Пораст броја жена у науци, више магистара и доктора наука, повећан број научних истраживања, неки су од резултата испитивања о тренду научног развоја у Србији током протекле деценије
[:]
У протеклој деценији, без обзира на веома тешке услове у којима научници у Србији раде, остварен је значајан помак у науци, видљив у резултатима. На пример, у Заводу за интелектуалну своjину Републике Србиjе, регистровано је знатно више патената током 2009 (103) и 2010 (98) у односу на само три у 2000, затим, повећан је број објављених научних радова, а забележен је и тренд пораста броја жена у науци.
Подаци проистичу из извештаја ”Тренд научног развоја у Србији 2000-2010”, који су припремили Центар за промоцију науке у сарадњи са Агенцијом за истраживање jавног мњења МАСМИ и Филозофским факултетом у Београду. Наведени део података прикупљен је од Републичког завода за статистику, Универзитета у Београду и Завода за интелектуалну својину Републике Србије.
Део истраживања односи се на стање науке у Србиjи и бави се испитивањем тренда научног развоjа у периоду од 2000. до 2010. године. Истраживањем су добиjени следећи резултати:
- Броj научника-истраживача у поменутом периоду расте, од забележених 1,6 (на хиљаду становника) у 2000. до 1,73 у 2010. Наjниже вредности биле су током 2001 – 1,34, затим 1,45 у 2002. и 1,43 у 2007. години. Научник-истраживач подразумева лице са наjмање високом стручном спремом, односно наjмање завршеним основним академским студиjама, коjе ради на научноистраживачким и развоjним пословима и коjе jе изабрано у звање, у складу са Законом. Истраживање jе спроведено на узорку од хиљаду становника.
- Броj научника-истраживача на хиљаду становника према полу бележи тренд пораста у корист жена. Према подацима из 2000. године однос мушкарци–жене jе био 0,95 према 0,64, да би у 2010. достигао однос 0,89 према 0,85.
- Подаци о броjу обjављених научноистраживачких радова на милион становника показуjу озбиљан раст током протекле децениjе, од 752,1 током 2000. до 1232,5 у 2010. години. Броj обjављених научноистраживачких радова на милион становника jе у порасту, од наjнижих вредности везаних за фундаментална истраживања током 2002. и 2004 (152,5 и 146,7) до 706,6 у 2010. години. Резултати фундаменталног истраживања обично се формулишу као општи принципи, теориjе или законитости. Што се тиче примењених истраживања (коjе полази од постоjећих знања и продубљуjе их у циљу решавања посебних проблема), њихов броj jе током претходне децениjе варирао показуjући тренд раста, од наjмањих вредности током 2002 (144,9) до 287,3 у 2010. години. Развоjна истраживања током 2010. долазе до 238,6 у односу на 131,7 у 2000, али и ниских вредности у 2002, 2003, 2005 – 92,3, 89,6, 95,7. Ово истраживање подразумева стваралачку систематску активност засновану на резултатима фундаменталног и примењеног истраживања и практичног знања усмереног на увођење нових материjала, производа, уређаjа, процеса и метода.
- Броj особа коjе су стекле звање магистра дате године на хиљаду становника бележи драстичан скок од 2000. са 0,14, до 1,74 у 2009. и 4,14 у 2010. години. Велики пораст броjа магистара и мастера у 2009. и 2010. узрокован jе реформом образовног система према Болоњскоj декларациjи. Укупан броj магистара на хиљаду становника иде од 3,47 у 2000. до 10,70 у 2010. години.
- Броj особа коjе су стекле звање доктора наука дате године на хиљаду становника уз осцилациjе иде од вредности 0,06 у 2000. до 0,07 у 2010. години. Броj доктора наука на хиљаду становника расте од 1,99 у 2000. до 2,59 у 2010. години.
- Истраживање садржи и податке о регистрованим патентима у Заводу за интелектуалну своjину Републике Србиjе. Велики пораст у броjу приjављених патената забележен jе у 2009 (103) и 2010 (98) у односу на три патента током 2000. године.
.
