На овај позив, који је трајао од 10. септембра до 10. октобра, пристигло је 64 предлога пројеката, које су поднели представници 45 различитих института и факултета из целе Србије. Уз њих, у својству партнерских организација, учествовало је више од 50 организација цивилног друштва, 22 факултета и института, 13 локалних самоуправа и јавних предузећа, 30 школа и библиотека и 10 представника индустрије и привреде.

Јавни позив имао је за циљ укључивање грађана у научна истраживања и подизање нивоа научне писмености у друштву. Са укупним буџетом од 35 милиона динара, позив је обухватио широк спектар тема од друштвеног значаја, попут заштите животне средине, очувања биоразноликости, микробиологије, медицине, јавног здравља, историјског и културног наслеђа, као и области лингвистике, психологије и образовања.

Фото: Марко Рисовић

„Грађанска научна истраживања, која је Центар за промоцију науке покренуо са Министарством науке, представљају пионирски корак у укључивању шире заједнице у научне процесе. Први Јавни позив привукао је више од 130 пријава, што је потврдило значај ове иницијативе и подстакло нас да наставимо, пружајући учесницима прилику да унапреде своје пројекте. Ове године смо примили 64 пријаве, што је значајан одзив, нарочито имајући у виду да је позив поновљен у кратком року. Ова иницијатива омогућава грађанима, локалним самоуправама и привреди да се активно укључе у истраживачке пројекте који се баве актуелним и значајним друштвеним темама. Дивно је видети како грађани постају део истраживачких процеса, доприносећи решавању друштвено релевантних питања и развоју критичког размишљања заснованог на науци. Посебно нас радује што овакви пројекти подстичу младе – данас можда учеснике својих првих истраживања, а сутра успешне научнике и истраживаче који ће обликовати нашу будућност“, изјавила је Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра за промоцију науке.

Фото: Марко Рисовић

„Желимо да све грађане, од најмлађих до најстаријих, укључимо у науку. Идеја је да они са нашим научницима уче и изводе експерименте и да на неки начин буду подршка капацитетима научне заједнице. Ове године смо фокус усмерили на питања која су важна за све грађане, а то је достизање циљева одрживог развоја, заштита животне средине, медицина, заштита биодиверзитета. Укључивањем грађана на овај начин они могу ближе да виде који су то ефекти науке и који су њени бенефити који нам свима могу побољшати животе“, изјавила је др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација и додала да је на овогодишњем конкурсу изабрано једанаест пројеката, што је велики напредак у односу на протеклу годину.

Фото: Марко Рисовић

„Укључени су и локална самоуправа, грађани, основне школе, факултети, научници. Сви раде на пројектима. Један од пројеката је пописивање старог дрвећа са подручја Шумадије у сврху очувања и неговања биодиверзитета. Осим тога, има пројеката који ће директно помагати грађанима, попут оних о амброзији и крпељима. Животна средина и очување биодиверзитета ове године су били фокус. Осим тога, један од битнијих критеријума за избор пројеката био је тај да ли су они у складу са циљевима одрживог развоја које су донеле Уједињене нације“, истакла је министарка др Беговић и закључила да се посебан значај додељених пројеката огледа у њиховом утицању на обликовање и мењање јавних политика.

Фото: Марко Рисовић

За финансирање је одабрано 11 пројеката из Београда, Новог Сада и Бора. Ови пројекти ће бити реализовани широм Србије у периоду од 2025. до 2026. године, уз активну сарадњу са представницима цивилног друштва, еколошким и образовним центрима, истраживачким институтима, удружењима и школама, као и разним локалним и националним организацијама.

Финансирани пројекти обухватају различите области истраживања, од заштите животне средине до технолошких иновација, и имају за циљ јачање концепта грађанске науке у Србији. Ово је важан корак у укључивању грађана у научне процесе и унапређењу њихове улоге у стварању нових знања.

Фото: Марко Рисовић

Пројекти који су добили финансирање су:

Sacred Trees of Šumadija — Uncovering Hidden Gems of Serbia’s Botanical and Cultural Legacy (Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду)

Real-Time Monitoring and Molecular Characterization of Ambrosia Pollen Exposure through Citizen Tracking  (Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“)

Citizen Science Investigation: Assessing Quality and Understanding Abundant Biodiversity of Urban Wetlands of Three Cities in Serbia (CSI:AQUA) (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду)

TickTrack: The Tick App to Track, Prevent, Protect (Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“)

Women Netting for Domestic Seed Treasure Revival (NEST) (Институт за кукуруз „Земун Поље“)

Co-Creation of Knowledge: Patient Associations for Rare Diseases as Active Agents in Pursuing Sustainable Development in Public Health (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)

AQUAPHONIA – Ecoacoustics and citizen science in freshwater biomonitoring (Биолошки факултет, Универзитет у Београду)

Bean & Beetle: Citizens Unveil Genetic Diversity (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду)

Bee is a key: Mapping and biomonitoring the population of wild pollinators across Serbia through a safe and non-invasive method (Институт за сточарство Београд)

NATUre and RAdioactivity – Walk (Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду)

Joint research on air quality in our apartments (Институт за рударство и металургију Бор).