ЦПН

Одржан састанак Научних клубова Центра за промоцију науке

Djordje Petrovic — Tue, 11 Feb 2025 10:43:00 +0000

У петак, 7. фебруара, у просторијама Научног клуба Београд организован је састанак са представницима тринаест Научних клубова Центра за промоцију науке. Главна тема састанка било је представљање овогодишњег програма рада Центра за промоцију науке, као и договор око будућих заједничких активности. Мрежа научних клубова је од прошле године појачана клубом из Свилајнца па је састанак послужио и као одлична прилика за њихово упознавање са другим клубовима. Центар ће и ове године расписати Јавни позив за финансирање пројеката промоције и популаризације науке у две категорије, од којих је прва намењена програмима који се реализују у Научним клубовима. На овај начин наставиће се дугогодишња пракса да Научни клубови повезују грађанство са појединцима и институцијама и тако доприносе даљем развоју науке. Најављена је и децентрализација манифестације Мај месец математике (М3). Центар ће креирати заједнички програм који ће клубови реализовати у својим градовима, док ће на самим клубовима бити да кроз различите активности што више укључе локалну заједницу. Научни клубови ће и ове године бити укључени и у обележавање Светске недеље свемира, која ће се одвијати од 4. до 10. октобра, истовремено у више од осамдесет земаља. Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра, присутнима је представила и аrt+science програм, који у 2025. слави деценију постојања, а централни догађај планиран је за октобар. Од ове године поново се покрећу трибине Elementi Live, а клубови ће организовати пренос у својим просторијама. Најављена је и конференција „СТЕАМ: следећи корак“, која ће бити намењена наставницма у средњим школама као вид повезивања тренутног развоја истраживачких центара у Србији са СТЕАМ образовањем. Први у низу састанака послужио је за анализу досадашњег рада, за предлоге унапређења, као и постављање овогодишњег програма, чиме је настављена вишегодишња успешна сарадња.

АИ панел „Од кода до лека“: Значај вештачке интелигенције у развоју лекова

Djordje Petrovic — Mon, 27 Jan 2025 13:05:02 +0000

У четвртак, 23. јануара, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је први овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“ под називом „Од кода до лека 3: Алгоритми у епрувети“. Заинтересовани грађани имали су прилике да заједно са учесницима панела – Иваном Микић, извршном директорком компаније Diffine, Николом Тешићем, биоинформатичарем из компаније Velsera, и др Браниславом Гемовић, програмском менаџерерком у Центру за четврту индустријску револуцију – разговарају о улози коју игра вештачка интелигенција у биотехнолошким иновацијама које трансформишу процесе откривања и тестирања нових лекова. Говорили се и о коришћењу здравствених података пацијената у сврхе истраживања, као и о законима који регулишу ово поље у Србији. Дебату је модерирала Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика у Београду. Панелисти су истакли да вештачка интелигенција има широк спектар примена у развоју и тестирању лекова, као и да пружа напредне алате за анализу сложених биолошких података и убрзавање истраживачких процеса. Све ово води ка бољим исходима лечења и побољшању здравља пацијената. Тешић је објаснио да вештачка интелигенција омогућава виртуелно испитивање огромног броја молекула, предвиђајући њихова фармаколошка својства и интеракције са циљним протеинима. Вештачка интелигенција има велику примену и у клиничким студијама, када се користи да потпомогне селекцију адекватних пацијената. Он је, такође, истакао да је, у даљем развоју лека, коришћењем њених алгоритама могуће ефикасно интерпретирати велике скупове генетичких информација, што помаже у идентификацији нових терапијских мета и разумевању болести на молекуларном нивоу. Када је реч о коришћењу здравствених података за потребе научних истраживања у Србији, оно је у ранијем периоду било засновано на појединачним сарадњама између научних и здравствених институција, односно није било системског правног оквира који би регулисао поновну употребу података, објашњава др Бранислава Гемовић, програмска менаџерка у Центру за четврту индустријску револуцију. У октобру 2023. године усвојен је Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, који је отворио пут ка систематичној и ефикаснијој употреби здравствених података у сврхе истраживања. Анализом доступних података путем алата вештачке интелигенције бави се компанија Diffine, чија је извршна директорка Ивана Микић. Diffine превасходно помаже биотехнолошким и фармацеутским компанијама да унапреде разумевање својих највреднијих података применом најновијих достигнућа из домена дубоког учења и вештачке интелигенције. Фото: Марко Рисовић

Радни састанак пројекта Carbon Act у Варшави

Djordje Petrovic — Thu, 23 Jan 2025 09:29:48 +0000

Радни састанак пројекта Carbon Act одржан је 16-17. јануарa у Варшави у организацији партнера са Института за геофизику Пољске академије наука (IGPAF). Главна тема састанка била је презентација резултата досадашњег рада и планирање активности у оквиру такмичења STEM Discovery Campaign. Пројекат Carbon Act започет је 2023. године и сада улази у своју финалну годину. У оквиру пројекта до сада је обављена анализа СТЕМ курикулума у свим партнерским земљама пројекта (Шведској, Пољској, Белгији и Србији), као и упитник за наставнике који је испитао на који начин наставници адресирају климатске промене у својој редовној пракси. На основу ових сазнања, окупљене су радне групе наставника који су креирали и тестирали сценарије учења на тему климатских промена у својим учионицама, а најбољи сценарији одабрани су да буду део Каталога интегрисаних сценарија који је преведен на све језике партнерских земаља, а српски превод се може пронаћи овде. У оквиру пројекта је снимљен и низ видео-интервјуа са експертима на тему климатских промена који се може промаћи на YouTube каналу Центра за промоцију науке. Ови видеи су делом интегрисани и у курс „Иновативно образовање за климатска решења“ у реализацији EUN-a, у којем је учествовало више од 1400 едукатора широм Европе. Трећи радни састанак конзорцијума пројекта имао је за циљ да представи резултате досадашњег рада, као и да представи план даљих активности. У оквиру STEM Discovery Campaign такмичења едукатори широм Европе имаће прилику да пријаве своје сценарије учења или приче о примени сценарија на тему климатских промена. Наставници који буду послали најбоље пријаве биће награђени путем у Брисел где ће на европској наставничкој конференцији представити своја решења и разменити искуства са колегама из других земаља. На основу ужег избора најбољих пријава биће састављен и извештај о најбољим праксама, који ће такође бити преведен на све језике пројектних партнера. Правила такмичења биће објављена на сајту Центра за промоцију науке. Фото: Piotr Terlecki

Трећи радни састанак пројекта LEVERS

Djordje Petrovic — Mon, 20 Jan 2025 10:54:24 +0000

Са почетком 2025. године, пројекат LEVERS ушао је у своју трећу и финалну фазу рада. Након успешних састанака конзорцијума у Даблину (март 2023) и Београду (март 2024), представници једанаест партнерских институција окупили су се у Љубљани, од 14. до 16. јануара. Кроз серију дискусија, предавања и радионица, тим стручњака из девет земаља дефинисао је предстојеће кораке пројекта и кључне активности за финалну фазу. Пројект LEVERS се фокусира на целоживотно образовање и учење у контексту климатске правде, истражујући како локални екосистеми могу послужити као алат за едукацију и климатско ангажовање заједнице. До сада су реализоване различите активности, укључујући радионице, образовне видео формате, јавне позиве, кампање, као и креацију оригиналних образовних ресурса. Финансиран и подржан кроз програм Хоризонт Европа, пројекат ствара простор за међународно и локално колективно деловање на кључним темама као што су одржива исхрана, заштита вода, биодиверзитет, а у случају Београда, и важност очувања здравља урбаних опрашивача. Пројект спаја експерте широм Европе, нудећи богатство знања и ресурса свим заинтересованим странама из различитих сектора образовања — формалног, неформалног и информалног. Пројект предводи Тринити колеџ из Даблина у сарадњи са 11 партнерских организација које ће, на локалном нивоу, успоставити групе за учење и истраживање са фокусом на климатске промене.

Елементи 39

Djordje Petrovic — Mon, 20 Jan 2025 09:37:49 +0000

У продаји је нови, зимски број часописа Елементи!

Темат Елемената 39 посвећен је дугој историји будућности. Иако звучи контраинтуитивно, јер будућност је нешто што нас тек чека, разматрање оног што ће нам она донети – од различитих технолошких направа, робота, вечног живота до утопија и идеалних друштава – има дугу и веома занимљиву историју.

https://www.youtube.com/watch?v=Puci4V4Q-Jo Неки од изума који су симболизовали будућност пре педесетак година представљају симбол будућности и дан-данас. Где су наши летећи аутомобили? Зашто се сваки дан не сусрећемо са роботима и киборзима? „Зашто будућност касни?“, сазнајте у тексту Миљана Васића који отвара овај темат. „Свети грал“ свеколике медицине и данас је успоравање или заустављање процеса старења, и чине се заиста велики напори да се тај процес боље и потпуније разуме. Колико дуго траје „сан о вечној младости“ и колико смо данас далеко од ове медицине будућности, откријте у новом тексту др Срђе Јанковића. Футуризам је уметнички правац који је настао у Италији крајем прве деценије 20. века, у периоду у којем се свет убрзано мењао подстакнут различитим научним и технолошким достигнућима. Др Јована Николић доноси нам причу о овом, како се обично сматра, првом авангардном покрету и иновативним темама које је унео у уметност. Интеграција стрипова, серија и видео-игара омогућава дубљи увид у глобалну перцепцију техно будућности. Шта нам о будућности каже популарна култура, које су разлике између европских и јапанских наратива, шта нам доносе латиноамерички, а шта индијски аутори, откријте у новом тексту Павла Зелића.

Илустрација Јовише Николића за текст др Вање Суботић О дигиталним близанцима и дигиталној бесмртности

Ново Орбитирање бави се односом вештачке интелигенције и астрономије. Како да научимо машину да разликује артефакте посматрања од стварних галаксија које желимо да анализирамо, сазнајте у сталној колумни др Дарка Доневског. Етичари вештачке интелигенције упозоравају да развијање дигиталних близанаца може да угрози индивидуалну вредност наших живота чинећи нас мање ретким, или, другим речима, више замењивим. Шта су то дигитални близанци и какве изазове са собом носе, прочитајте у тексту др Вање Суботић. Данашња наука понешто дугује и случајним открићима до којих су током векова долазили необични алхемичари у својим неуредним лабораторијама. Петар Нуркић доноси нам причу о овим ексцентричним чудацима који су, уз помоћ „штапа и канапа“, долазили до решења без којих би историја науке изгледала сасвим другачије. Поједини биолози тврде како и осе, рибе и неке друге биолошке врсте, које на еволуционом дрвету живота заузимају гране знатно удаљене од оне коју смо запосели ми људи, такође могу да кажњавају. На који начин друге врсте то чине, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића Како кажњавају смокве: еволуција казне у биљном и животињском свету. Довољна сама себи, кроз слушалице, звучник и живи инструмент, постала је ултимативни извор задовољства читавог човечанства, не престајући да фасцинира својом инвентивношћу. Наравно, реч је о музици. А одговор на то како она изгледа кроз призму еволуције, пронађите у новом чланку Марка Весића.

Илустрација Ксеније Пантелић за текст Марка Весића Музика кроз призму еволуције

Скрајнута „високим“ уметностима и „правим“ наукама, и наизглед у предсобљу објективне академске и истраживачке „озбиљности“, историја моде тихо жубори научним ходницима човечанства. О модним (научним) открићима без граница читајте у причи коју нам доноси Стефан Жарић. Богдан Ђорђевић пише о урбаним оазама Београда – и њиховој трансформацији од невидљивих места до нових тачака сусрета. „Овакви пројекти представљају мали, али неопходан корак ка повећању опште свести о важности еколошке и друштвене одрживости урбаних промена.“ Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси нам два интервјуа. Први са др Хавијером Гарсијом Мартинезом, професором неорганске хемије на Универзитету у Аликантеу, у Шпанији и оснивачем компаније Rive Technology, помоћу које је комерцијализовао своје велико научно откриће – нову врсту катализатора који смањују емисију угљен-диоксида. Саговорница у другом интервјуу је др Лиса Херцог, професорка и деканка Филозофског факултета Универзитета у Гронингену. Њена истраживања обухватају теме у којима се укрштају политичка филозофија и економија.

Фотографија проф. др Лисе Херцог, извор: Мађарска академија наука (МТА)

Петровић такође доноси причу о уметничком пројекту „Башта звука“, који је током трајања art+science фестивала био део поставке изложбе Преплитања, у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Кроз разговор са ауторима овог пројекта, редитељком Маријом Стојнић и дизајнером звука Јаковом Мунижабом, можете да зароните у аудио-визуелни портрет Ботаничке баште и њених становника. Довољно лагани да би лебдели на великом плавом небу, а довољно чврсти да би формирали одређени облик, облаци су одувек привлачили пажњу истраживача и уметника. На које све начине су облици облака инспирисали на стварање и једне и друге, откријте у новом тексту Ане Самарџић. Стрипови о појединцима који мењају свет постали су део мејнстрима, поготову у Европи. Те приповести су каткад измишљене, али најквалитетнији утисак остављају ипак оне које су засноване на стварним личностима и догађајима – што је уједно и тема нове стрип колумне Николе Драгомировића. Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Жељко Лончар, Никола Кораћ, Јовиша Николић, Моника Ланг, Срђа Драговић, Лазар Тасић, Урош Павловић, Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Ксенија Пантелић и Вук Палибрк, који је осмислио изглед насловне стране. Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Зимски научни камп за средњошколце 3D Winter Innovators Bootcamp

Djordje Petrovic — Tue, 14 Jan 2025 10:32:14 +0000

Центар за промоцију науке, уз подршку Фондације „Миња Петровић“, организовао је онлајн Зимски научни камп 3D Winter Innovators Bootcamp, намењен средњошколцима. Зимски камп, који је трајао од 9. до 12. јануара, окупио је скоро осамдесет средњошколаца из различитих крајева Србије. Учесници су током овог четвородневног догађаја имали прилику да се упознају са применом 3D технологија и развију кључне техничке и креативне вештине. Програм кампа био је пажљиво осмишљен да обухвати теоријска знања и практичну примену. Радионице су омогућиле полазницима да савладају основе 3D моделовања, од креирања дигиталних облика до припреме за штампу. Уз то, учесници су научили како функционишу 3D штампачи и како да оптимално припреме фајлове за успешну израду предмета. Посебан допринос кампу дала су два инспиративна предавања. Др Христина Обрадовић, научна сарадница Института за медицинска истраживања, одржала је предавање о револуционарним начинима примене 3D технологије у биомедицини. Њено излагање осветлило је потенцијал који ова технологија има у развоју персонализованих медицинских решења, попут израде имплантата и протеза. С друге стране, Катарина Недељковић приближила је учесницима основе брендирања и израде логотипова, наглашавајући важност визуелног идентитета у савременом пословном окружењу. Круна кампа био је хакатон организован последњег дана, који је на најбољи начин интегрисао стечена знања. Током овог такмичења, ученици су радили на задатку дизајнирања и израде функционалног држача за мобилни телефон. Уз менторску подршку, учесници су имали прилику да покажу креативност, сналажљивост и техничке способности. Њихова иновативна решења представљена су жирију који је одабрао и наградио најуспешније. Овај зимски камп показао је како креативно окружење, модерне технологије и стручна подршка могу инспирисати младе да истраже своје потенцијале и усмере их ка иновативним областима.

ЦПН спровео Путујућу климатску акцију – Roadshow на првих пет локација у Југоисточној Европи

Djordje Petrovic — Mon, 30 Dec 2024 09:29:13 +0000

Центар за промоцију науке представља видео о Путујућој климатској акцији – Roadshow, која у склопу пројекта Climateurope2 кроз уметност и науку промовише климатске сервисе. У току 2024. године, путујућа климатска акција одржана је на првих пет локација у региону: Ријека (Хрватска), Тирана (Албанија), Котор (Црна гора), Сарајево (Босна и Херцеговина) и Скопље (Северна Македонија). https://www.youtube.com/watch?v=pA57Gb3ine8 Путујућа климатска акција – Roadshow одвија се на укупно 10 локација у Југоисточној Европи, а првих пет је спроведено у току 2024. године (Ријека, Тирана, Котор, Сарајево, Скопље). Циљ ове акције, која представља спој науке и уметности, јесте подизање свести о улози климатских сервиса, као и упознавање грађана са научним чињеницама о климатским променама. Путујућа климатска акција – Roadshow започета је у јуну 2024, у Ријеци, у сарадњи са Факултетом за физику Свеучилишта у Ријеци. Затим је, у наредним месецима, организована у сарадњи с Асоцијацијом индустрије видео-игара (Serbian Game Association), кроз осмомесечни програм Playing narratives и у сарадњи с локалним партнерима: у Тирани са Albanian Gaming Community, у Котору са Институтом за биологију мора Универзитета Црне Горе, и у оквиру фестивала Котор Арт, док је у Сарајеву спроведена у сарадњи с Верлаб институтом. Последња климатска акција у 2024. години одржана је у децембру у Скопљу, у сарадњи с Факултетом за компјутерске науке и компјутерско инжењерство Универзитета ”Св.Кирил и Методиј”. Промотивни видео Центра представља Путујућу климатску акцију на првих пет локација у Региону, одржаним током 2024. године. Локални партнери и Центар организовали су панеле на тему климатских сервиса који су окупили заинтересоване за коришћење климатских информација у сврхе паметног доношења одлука. Теме панела биле су разнолике и обухватале су локалне проблеме климе и климатских сервиса као што су обележја ветра, падавина, града и муња, важност дугорочног праћења промене климе, моделирање климе Јадрана, климатске подлоге локалног хидрометеорлошког завода за кориснике и доносиоце одлука, мултидисциплинарна истраживања, технологије за борбу против загађења, коришћење великих података у корист чистијег ваздуха и друго. Ове теме су представљене из угла локалних актера, као и тима Центра, и праћене су отвореним дискусијама. На различитим локацијама у ових пет градова Центар је публици представио своју познату имерзивну уметничку инсталацију „Климатску капсулу“. „Климатска капсула“ је била изложена на Корзу Ријеке и на ријечком Факултету за физику, док је у Тирани публика ”капсулу” могла да види у уметничком центру Agimi и у просторијама Coolab-а. У Котору је ”капсула” била изложена на Институту, у склопу фестивала Котор Арт, док су у Сарајеву пролазници могли да се упознају с њеним садржајем испред Тржног центра Сарајево. У Скопљу је ”капсула” била изложена на две локације: у просторима Netaville и Base42. Ова имерзивна инсталација је привлачила посетиоце из шире јавности и различитих сектора, позивајући на климатску акцију кроз мултимедијални садржај који описује нашу планету, као и утицаје климатских промена у 2057 години. Пратећи садржаји су такође били виртуелна реалност, као и технологија проширене стварности, где су посетиоци могли виртуелно да истраже природу која их окружује. Чак и у урбаној средини, ова технологија омогућава посетиоцима да виде и доживе природни свет, подсећајући их на његову лепоту и рањивост.

Публика је имала прилике и да доживи победнички рад првог Climateurope2 отвореног art+science позива под називом M1L3NɅ, који сваком посетицу даје личну предикцију будућности у контексту климатских промена. Тренутно је отворен други art+science позив за колаборитивне рад који промовише употребу климатских сервиса, доступан овде. Осим уметничких инсталација, у Ријеци је одржан и неформалан поетски дијалог између песникиње Љиљане Илић и климатолога проф. др Владимира Ђурђевића, који је кроз поезију и фотографију представио отворени Јавни позив климатске акције. Ових пет догађаја посетило је више од 1000 посетилаца који долазе из света науке и уметности, приватног и јавног сектора, као и из невладиног сектора и цивилног друштва. Путем повезивања науке и уметности, излагања уметничких инсталација и радова, уметничких перформанса и климатске дискусије на панелима, Центар за промоцију науке покренуо је промоцију климатских сервиса како би проширио заједницу њихових корисника. Свако може постати члан ове заједнице путем следећег линка и учествовати у будућим догађајима и програмима Путујуће климатске акције. Центар за промоцију науке обићи ће још пет локација у току 2025. године, о чему ће бити више речи.

Додела признања добитницима другог Јавног позива за пројекте грађанске науке

Djordje Petrovic — Fri, 27 Dec 2024 11:28:20 +0000

Центар за промоцију науке и Министарство науке, технолошког развоја и иновација свечано су у Народном позоришту у Београду доделили признања пројектима који су изабрани за финансирање у оквиру другог Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања у 2024. години.

На овај позив, који је трајао од 10. септембра до 10. октобра, пристигло је 64 предлога пројеката, које су поднели представници 45 различитих института и факултета из целе Србије. Уз њих, у својству партнерских организација, учествовало је више од 50 организација цивилног друштва, 22 факултета и института, 13 локалних самоуправа и јавних предузећа, 30 школа и библиотека и 10 представника индустрије и привреде.

Јавни позив имао је за циљ укључивање грађана у научна истраживања и подизање нивоа научне писмености у друштву. Са укупним буџетом од 35 милиона динара, позив је обухватио широк спектар тема од друштвеног значаја, попут заштите животне средине, очувања биоразноликости, микробиологије, медицине, јавног здравља, историјског и културног наслеђа, као и области лингвистике, психологије и образовања.

Фото: Марко Рисовић

„Грађанска научна истраживања, која је Центар за промоцију науке покренуо са Министарством науке, представљају пионирски корак у укључивању шире заједнице у научне процесе. Први Јавни позив привукао је више од 130 пријава, што је потврдило значај ове иницијативе и подстакло нас да наставимо, пружајући учесницима прилику да унапреде своје пројекте. Ове године смо примили 64 пријаве, што је значајан одзив, нарочито имајући у виду да је позив поновљен у кратком року. Ова иницијатива омогућава грађанима, локалним самоуправама и привреди да се активно укључе у истраживачке пројекте који се баве актуелним и значајним друштвеним темама. Дивно је видети како грађани постају део истраживачких процеса, доприносећи решавању друштвено релевантних питања и развоју критичког размишљања заснованог на науци. Посебно нас радује што овакви пројекти подстичу младе – данас можда учеснике својих првих истраживања, а сутра успешне научнике и истраживаче који ће обликовати нашу будућност“, изјавила је Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра за промоцију науке.

Фото: Марко Рисовић

„Желимо да све грађане, од најмлађих до најстаријих, укључимо у науку. Идеја је да они са нашим научницима уче и изводе експерименте и да на неки начин буду подршка капацитетима научне заједнице. Ове године смо фокус усмерили на питања која су важна за све грађане, а то је достизање циљева одрживог развоја, заштита животне средине, медицина, заштита биодиверзитета. Укључивањем грађана на овај начин они могу ближе да виде који су то ефекти науке и који су њени бенефити који нам свима могу побољшати животе“, изјавила је др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација и додала да је на овогодишњем конкурсу изабрано једанаест пројеката, што је велики напредак у односу на протеклу годину.

Фото: Марко Рисовић

„Укључени су и локална самоуправа, грађани, основне школе, факултети, научници. Сви раде на пројектима. Један од пројеката је пописивање старог дрвећа са подручја Шумадије у сврху очувања и неговања биодиверзитета. Осим тога, има пројеката који ће директно помагати грађанима, попут оних о амброзији и крпељима. Животна средина и очување биодиверзитета ове године су били фокус. Осим тога, један од битнијих критеријума за избор пројеката био је тај да ли су они у складу са циљевима одрживог развоја које су донеле Уједињене нације“, истакла је министарка др Беговић и закључила да се посебан значај додељених пројеката огледа у њиховом утицању на обликовање и мењање јавних политика.

Фото: Марко Рисовић

За финансирање је одабрано 11 пројеката из Београда, Новог Сада и Бора. Ови пројекти ће бити реализовани широм Србије у периоду од 2025. до 2026. године, уз активну сарадњу са представницима цивилног друштва, еколошким и образовним центрима, истраживачким институтима, удружењима и школама, као и разним локалним и националним организацијама.

Финансирани пројекти обухватају различите области истраживања, од заштите животне средине до технолошких иновација, и имају за циљ јачање концепта грађанске науке у Србији. Ово је важан корак у укључивању грађана у научне процесе и унапређењу њихове улоге у стварању нових знања.

Фото: Марко Рисовић

Пројекти који су добили финансирање су:

Sacred Trees of Šumadija — Uncovering Hidden Gems of Serbia’s Botanical and Cultural Legacy (Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду)

Real-Time Monitoring and Molecular Characterization of Ambrosia Pollen Exposure through Citizen Tracking (Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“)

Citizen Science Investigation: Assessing Quality and Understanding Abundant Biodiversity of Urban Wetlands of Three Cities in Serbia (CSI:AQUA) (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду)

TickTrack: The Tick App to Track, Prevent, Protect (Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“)

Women Netting for Domestic Seed Treasure Revival (NEST) (Институт за кукуруз „Земун Поље“)

Co-Creation of Knowledge: Patient Associations for Rare Diseases as Active Agents in Pursuing Sustainable Development in Public Health (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)

AQUAPHONIA – Ecoacoustics and citizen science in freshwater biomonitoring (Биолошки факултет, Универзитет у Београду)

Bean & Beetle: Citizens Unveil Genetic Diversity (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду)

Bee is a key: Mapping and biomonitoring the population of wild pollinators across Serbia through a safe and non-invasive method (Институт за сточарство Београд)

NATUre and RAdioactivity – Walk (Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду)

Joint research on air quality in our apartments (Институт за рударство и металургију Бор).

У научном клубу одржане две трибине на тему очувања земљишта

Djordje Petrovic — Fri, 27 Dec 2024 10:39:44 +0000

Крајем децембра у научном клубу Центра у Београду одржане су и две од три научне трибине посвећене земљишту у сарадњи са релевантним факултетима и студентима који се баве овом и сродним областима. Прва трибина под називом „Земљиште – кожа планете Земље“ одржана је 23. децембра у сарадњи са Пољопривредним факултетом Универзитета у Београду. Друга трибина под називом „Какву будућност градимо на земљишту које губимо?“ одржана је 26. децембра у сарадњи са Шумарским факултетом Универзитета у Београду. Уз модераторе, панелисте и учешће публике, разговарало се о значају здравог земљишта и могућностима за његово очување. Овим трибинама присуствовало је нешто више од шездесет људи, уз додатно праћење догађаја онлајн. Догађаји су преношени уживо, а снимци су доступни на YouTube каналу Центра. Додатно, почетком месеца, поводом светског дана земљишта, Центар је 6. децембра учествовао на научно-стручном скупу Пољопривредног факултета универзитета у Новом Саду под називом „Квалитет земљишта АП Војводине – значај диверзификације производње за очување земљишта“. Центар је овом приликом представио досадашње резултате пројекта LOESS и представио прилике за будућу сарадњу са истраживачима, предавачима и другим стручњацима и активистима у сфери заштите земљишта.

Други радни састанак пројекта IMP>ACT

Djordje Petrovic — Thu, 26 Dec 2024 12:22:50 +0000

Представници Центра за промоцију науке учествовали су на другом радном састанку пројекта IMP>ACT, који је одржан у Фехти, Немачка, од 10. до 13. децембра 2024. године. У јануару текуће године започео је четворогодишњи пројекат под називом IMP>ACT, финансиран кроз програм Хоризонт Европа, који има за циљ развијање оквира за евалуацију успешности образовања у областима одрживости и климатских промена. На овом европском пројекту, којим руководи Универзитет у Утрехту, Центар је партнер организацијама из Немачке, Белгије, Шведске, Холандије, Италије и Чешке. Улога Центра на овом пројекту је двострука, те је поред вођења пакета који се односи на комуникацију и дисеминацију, ЦПН задужен за тестирање и имплементацију оквира за евалуацију на локалном и регионалном нивоу. Састанак је био посвећен дискусији о досадашњим резултатима у 2024. и плановима за наредну годину. У години која нам предстоји, тестираћемо прву верзију евалуационог оквира кроз сарадњу са две локалне еколошке НВО и организацију новог циклуса EcoSteam Challenge-a.