CPN

Otvoren Naučni klub u Prirodnjačkom centru Svilajnac

Djordje Petrovic — Thu, 07 Nov 2024 10:59:10 +0000

U Prirodnjačkom centru u Svilajncu svečano je otvoren Naučni klub, četrnaesti po redu u Srbiji, koji će pružati jedinstven prostor za sve ljubitelje nauke. Klub je osmišljen kao mesto susreta istraživača, učenika, studenata, kao i građana koji žele da prošire svoje znanje, razmene ideje i učestvuju u diskusijama o aktuelnim naučnim dostignućima i temama. Svečanost otvaranja održana je u holu Prirodnjačkog centra i obeležila je važan korak u širenju mreže naučnih klubova u Srbiji. Ova inicijativa ima za cilj jačanje naučne pismenosti i podsticanje saradnje u lokalnim zajednicama, a ujedno otvara vrata ka upoznavanju sa najnovijim naučnim dostignućima i uključivanju u raznovrsne naučne aktivnosti. Na ceremoniji su se prisutnima obratili: Sara Stevanović, direktorka Prirodnjačkog centra Svilajnac, Danijela Vučićević, vršiteljka dužnosti direktora Centra za promociju nauke, i Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Sara Stevanović, direktorka Prirodnjačkog centra Svilajnac istakla je da od svog osnivanja ovaj centar radi na popularizaciji nauke i da će Naučni klub biti mesto koje će okupljati decu, učenike i buduće naučnike iz Svilajnca, ali i šire. „Prirodnjački centar od svog otvaranja radi na promociji nauke i trudi se da da svoj doprinos tome. Naučni klub je važan kako za Svilajnac tako i za okolinu, jer će ovo poboljšati i međuopštinsku saradnju. Očekujemo da ovde vidimo prve korake nekih novih naučnika“, ističe Sara Stevanović, direktorka Prirodnjačkog centra Svilajnac. „Naučni klubovi su mesta gde se susreću nauka, inovacije i nove tehnologije, i pružaju nove uvide podstičući kritičko mišljenje“, istakla je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke. „Izuzetno mi je zadovoljstvo i čast što mogu da otvorim 14. Naučni klub u Prirodnjačkom centru u Svilajncu, nakon uspešne dugogodišnje saradnje. Od svog osnivanja 2010. godine, Centar za promociju nauke je prepoznao važnost ulaganja u obrazovanje i kroz svoje aktivnosti različitih formata izgradio mrežu saradnika. Kroz decentralizovan pristup, kao jedan od glavnih postulata svog rada, Centar će nastaviti da podržava širenje mreže naučnih klubova kako bi dopreo do svakog pojedinca u našoj zemlji.“ Državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vukašin Grozdić pozdravio je prisutne i izrazio zadovoljstvo jer ima priliku da ponovo poseti Prirodnjački centar, koji je svojim radom i angažovanjem postao značajan centar za popularizaciju nauke. On je istakao da je Ministarstvo nauke pre devet godina investiralo u ovaj projekat, koji je danas postao samostalan i uspešan, privlačeći posetioce iz cele Srbije i regiona. „Današnjim otvaranjem Naučnog kluba u Svilajncu nastavljamo našu misiju širom Srbije, ulažući u centre koji okupljaju učenike, nastavnike, roditelje i istraživače, i nude im prostor za razvoj naučnih interesovanja. Do sada smo uložili preko 15 miliona dinara u otvaranje ovakvih centara. U vremenu kada se i sama nauka dovodi u pitanje, ovakva mesta imaju važnu ulogu u očuvanju naučne istine i podsticanju mladih na istraživanje“, rekao je Grozdić. Nakon otvaranja Naučnog kluba, potpisan je Memorandum o saradnji između opštine Svilajnac, Prirodnjačkog centra i Centra za promociju nauke, čime je formalizovan njihov zajednički rad na promociji nauke i obrazovanja. Prirodnjački centar Svilajnac od danas je bogatiji za novu VR izložbu pod nazivom „Doživi juru“. Ovaj inovativni izložbeni prostor će omogućiti posetiocima da na interaktivan način dožive period jure i upoznaju se sa ovim fascinantnim razdobljem u istoriji. Foto: Danijel Milić

CPN na 67. međunarodnom sajmu knjiga

Djordje Petrovic — Mon, 04 Nov 2024 11:14:23 +0000

Ove godine Centar za promociju nauke je predstavio oko hiljadu novih naučnih publikacija i organizovao 27 promocija, razgovora i panela. Tema ovogodišnjeg nastupa CPN-a na Sajmu knjiga bila je Nauka i društvo. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu održao se od 19. do 27. oktobra, pod sloganom „Reč je slobodna!“, a Centar za promociju nauke predstavio je izdanja naučnoistraživačkih organizacija iz Srbije, kao i svoja nova izdanja, na štandu površine 196 kvadratnih metara, koji je za ovu priliku dizajnirao Nikola Korać. CPN je i na ovogodišnjem sajmu knjiga, na svom štandu u Hali 2a, prezentovao izdavačku delatnost 112 učesnika, među kojima su se našli naučni instituti, univerziteti, fakulteti, univerzitetske biblioteke, SANU, privatni univerziteti i fakulteti, stručna društva i zavodi. Centar je takođe izložio i svoje naučnopopularne publikacije, kao i detaljan Katalog izdanja naučnoistraživačkih organizacija Republike Srbije, koji sadrži oko 1000 naučnih publikacija objavljenih u proteklih godinu dana. Posetioce Sajma je na štandu CPN-a, tokom ovih devet dana, čekao bogat i raznovrstan program. Naučne institucije organizovale su 27 promocija časopisa, monografija, zbornika i drugih naučnih izdanja iz različitih naučnih oblasti i disciplina: od fizike, biologije, medicine, molekularne genetike, prava, kriminalistike, pa sve do muzičke umetnosti, etnologije i srpskog jezika. U nedelju, 20. oktobra, Institut za srpski jezik SANU predstavio je Četvrtu svesku Etimološkog rečnika srpskog jezika (Bl-Blj). Na promociji su govorili dr Marta Bjeletić, naučna savetnica Instituta za srpski jezik SANU, kao i akademici prof. dr Jasmina Grković-Mejdžor i prof. dr Aleksandar Loma. Narednog dana, istraživači sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo predstavili su tematski zbornik „Trendovi u molekularnoj biologiji 4 (TMB4)“, uz nekoliko pratećih predavanja. Fakultet muzičke umetnosti iz Beograda prezentovao je u utorak, 22. oktobra, svoja izdanja Posttonalni kontekst i narativna funkcija harmonskog jezika: Šostakovič, Hindemit, Bartok (autora Atile Saba) i Posvete: kamerna dela srpskih kompozitora posvećena triju Pokret. sv. 1. (čiji su redaktori Madlen Stokić Vasiljević, Miloš Nikolić i Maja Mihić). Nakon promocija, usledila su i koncertna izvođenja.

Foto: Miljan Vasić

Istog dana, Centar za promociju nauke, u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, predstavio je Katalog izložbene postavke Vlade Republike Srbije „Igraj za čovečanstvo! Nauka za sve – Zakorači u održivu budućnost“ sa 66. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, kao i inovativne tehnološke proizvode razvijene u okviru naučnoistraživačke zajednice i inovacionog ekosistema u Srbiji, koji su bili izloženi u okviru ove postavke. Na promociji su govorili prof. dr Miroslav Trajanović, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Nataša Obradović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Predrag Stevanović sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a razgovor je moderirala Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke.

Foto: Marko Risović

U sredu, 23. oktobra, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja predstavio je istraživanja sprovedena u okviru projekta PrisonLIFE, kao i niz pratećih publikacija o životu u zatvorima u Srbiji. Istog dana, održana je i promocija zbornika Univerziteta umetnosti iz Beograda Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: saradnja, raznolikost, dijalog, koji je publikovan u saradnji sa izdavačkom kućom Clio. Na predstavljanju su govorili prof. dr Milena Dragićević Šešić i prof. dr Ljiljana Rogač Mijatović sa Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektorka ovog univerziteta prof. dr Mirjana Nikolić i dr Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije.

Foto: Igor Pavićević

Sledećeg dana, 24. oktobra, Institut za filozofiju i društvenu teoriju predstavio je svoja izdanja (objavljena u saradnji sa Akademskom knjigom) Neoliberalna kultura sopstva: konstrukcija subjektivnosti u savremenim priručnicima za samopomoć, autora dr Milana Uroševića, i Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike, autora dr Ivana Nišavića. Nakon ove promocije, istog dana predstavljen je i 38. broj naučnopopularnog časopisa „Elementi“, čiji je temat posvećen odlučivanju. Na promociji „Elemenata“ govorili su dr Srđa Janković sa Univerzitetske dečje klinike Tiršova, istraživači Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Igor Živanović, dr Vanja Subotić i Miljan Vasić, kao i istoričarka umetnosti Ana Samardžić iz Muzeja primenjene umetnosti Beograd. Razgovor je moderirao Ivan Umeljić.

Foto: Igor Pavićević

Za sam kraj programa, u četvrtak, Naučno-tehnološki park Niš predstavio je svoje izdanje iz oblasti preduzetništva Priručnik za startapere: korak po korak do sjajne kompanije, autora Stiva Blenka i Boba Dorfa. O ovoj knjizi govorili su dr Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka Niš, Kosta Andrić, izvršni direktor i partner ICT Hub i investicionog fonda ICT Hub Venture, i Miša Živić, direktor i suosnivač kompanije Leanpay. Sledećeg dana, Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON) okupio je bibliotekare iz naučnoistraživačkih organizacija kako bi predstavili svoj način rada, međusobno razmenili iskustva i družili se. Pretposlednjeg dana Sajma, u subotu, 26. oktobra, najpre je višestruko nagrađivani nastavnik fizike iz Zaječarske gimnazije, Mladen Šljivović, predstavio Naučni kviz, omiljenu aktivnost Naučnog kluba, među srednjoškolcima iz ovog grada, a potom je Institut za fiziku predstavio je srpski prevod knjige Kosmoteoros čuvenog holandskog fizičara Kristijana Hajgensa, koji je publikovan u saradnji sa izdavačkom kućom Heliks. O izdanju je govorio dr Aleksandar Bogojević, prevodilac ovog izdanja i direktor Instituta za fiziku.

Foto: Darije Janošević

Foto: Bojan Živojinović

Na 67. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga nastupila su 424 direktna izlagača i suizlagača, kako domaćih tako i iz inostranstva. Ovu veliku kulturnu manifestaciju ove godine posetilo je više od 200.000 posetilaca. Nakon završetka ovogodišnjeg Sajma knjiga, celokupan izloženi kontingent izdanja NIO, ovogodišnji Katalog izdanja NIO i izdanja Centra, dodeljeni su Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu.

Foto: Marko Risović

Deveti art+science festival zatvoren uz klimatske stihove i umetničko vođenje u „Jevremovcu“

Djordje Petrovic — Fri, 01 Nov 2024 15:16:37 +0000

U Botaničkoj bašti „Jevremovac“ završeno je deveto izdanje art+science festivala, na kojem su posetioci imali priliku da se od 25. septembra do 31. oktobra 2024. upoznaju sa izazovima uticaja ljudskog delovanja i tehnološkog napretka na prirodu i ekosisteme. Kroz raznovrsne multimedijalne instalacije, video-radove, performanse, radionice i razgovore, festival je podstakao dijalog o važnim temama koje se tiču očuvanja i odgovornosti koju imamo prema životnoj sredini i biološkoj raznolikosti. Botanička bašta koja ove godine slavi svoj 150. rođendan, postala je pozornica i izlagački prostor za umetničke projekte koji spajaju nauku i umetnost. U okviru festivala predstavljena je izložba „Preplitanja“, koja obuhvata 12 inovativnih instalacija umetnika iz zemlje i sveta, pružajući publici priliku da uživa u jedinstvenom doživljaju umetnosti integrisane u ambijent „Jevremovca“. Festival je održan kroz šest tematskih nedelja, pri čemu je svaka istraživala različite aspekte klimatske i društvene krize. Umetnici i naučnici su pružili raznovrsne odgovore na izazove s kojima se kao vrsta suočavamo putem niza predavanja, performansa, panel-diskusija i drugih pratećih programa koji su se izvodili tokom festivala. Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac art+science programa Centra za promociju nauke, naglašava da je uloga ovog programa da poveže nauku i umetnost omogućavajući nastajanje interdisciplinarnih dela koja komuniciraju sa svetom i vremenom u kojem živimo. „Najduže i, svima nam se čini, najbolje izdanje festivala do sada istaklo je vrednosti, znanja i tradiciju botanike i bioloških nauka kod nas. Primarni fokus je ipak bio na ozbiljnim posledicama klimatskih promena i ugrožavanje prirode sa kojima se sada već suočavamo na dnevnom nivou. Dok se instalacije i postavke rastavljaju i pakuju, a mi polagano napuštamo ‘Jevremovac’, već su započete pripreme za naredno, jubilarno izdanje – deseti art+science festival!“, kaže Erić. „Centar od 2014. godine okuplja relevantne aktere na polju ukrštanja nauke i umetnosti, sa prvomart+science izložbom održanom u Kulturnom centru Beograda u aprilu 2016. Celokupna 2025. godina će, u slavu ovog programa i jubileja, biti prožeta brojnim art+science formatima, koje ćemo najaviti već krajem ove godine.“ U okviru završnog dana festivala, u četvrtak, 31. oktobra, održan je program „Zapisi biljaka: poetska šetnja kroz Botaničku baštu“, koji je kroz umetnički performans i poeziju posvećenu klimatskim temama kreirao jedinstveni dijalog o prirodi i vremenu u kojem živimo. Tokom jednosatne šetnje, četvoro stručnjaka iz različitih oblasti – umetnik Vladimir Bjeličić, klimatolog Vladimir Đurđević, pesnikinja Ljiljana Ilić i istraživač-baštovan Petar Laušević – delili su svoja opažanja o biljnom svetu, promišljajući o savremenom društvu, radu i dokolici, kao i o izazovima koje donose klimatske promene i globalne geopolitičke prilike. Ovogodišnji art+science festival deo je aktivnosti Centra za promociju nauke u okviru projekta EUropean Digital Deal. Projekat kojim rukovodi Ars Elektronika iz Linca, podržan je kroz EU Program Kreativna Evropa, uz učešće 13 partnera iz 11 evropskih zemalja. Više o svemu na: https://artandscience.rs/ Foto: Marko Risović

Inovacije domaćih naučnika predstavljene na Sajmu knjiga

Djordje Petrovic — Thu, 24 Oct 2024 09:22:18 +0000

Na 67. beogradskom sajmu knjiga, Centar za promociju nauke je, u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, na svom štandu predstavio Katalog izložbe Vlade Republike Srbije pod nazivom „Igraj za čovečanstvo! Nauka za sve – Zakorači u održivu budućnost“. Ova izložba, koja je prvi put prikazana na 66. međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, ističe inovativne tehnološke proizvode razvijene unutar naučnoistraživačke zajednice i inovacionog ekosistema Srbije. Na promociji su se obratili predstavnici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kao i predstavnici naučnoistraživačkih institucija, čija su inovativna tehnološka rešenja osvojila prestižne nagrade na ovogodišnjem međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća. „Ovaj katalog nosi izuzetnu istorijsku vrednost, jer prikazuje trenutno stanje nauke u Srbiji, što će u budućnosti predstavljati dragocen izvor informacija za mnoge. Njegov značaj će zasigurno biti prepoznat kao dragocena literatura“, istakao je prof. dr Miroslav Trajanović, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Tim Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod vođstvom profesora dr Predraga Stevanovića, osvojio je Posebno priznanje za doprinos razvoju tehnike na ovogodišnjem sajmu tehnike. Ovaj uspeh postignut je zahvaljujući inovativnoj primeni sistema proširene realnosti Hololens 2 u medicini, razvijenog u saradnji sa Univerzitetskim kliničko-bolničkim centrom „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“. „Ova oblast je još na svom početku u Srbiji – pre nas nije bilo sličnih pokušaja. Međutim, ubrzo nakon što smo dobili ovo priznanje, koje je privuklo pažnju, uspeli smo da dobijemo značajniju podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Time smo proširili naš rad na projekat koji danas obuhvata 12 bolnica u Srbiji“, naglasio je dr Stevanović i dodao da je prisustvo na Sajmu bilo od velike koristi, ne samo zbog dobijenog priznanja, već i zbog novih ideja koje su proizašle iz razgovora sa kolegama izlagačima. Hololens 2 koristi tehnologiju mešovite stvarnosti, zasnovanu na algoritmima mašinskog učenja, što omogućava povećanje kvaliteta zdravstvene zaštite, uz istovremeno smanjenje rizika. Ovaj uređaj pruža nove mogućnosti u preciznosti i efikasnosti medicinskih procedura“, objasnio je dr Stevanović. Pored tehnološke superiornosti, Hololens 2 omogućava lekarima pristup virtuelnim podacima tokom samih intervencija, čime se značajno unapređuju proces lečenja i donošenja odluka u realnom vremenu. Dr Stevanović je takođe potvrdio da je njegov tim već testirao Hololens 2 tokom određenih operativnih zahvata. Prema njegovim rečima, očekuje se da ovaj uređaj uskoro uđe u široku primenu u bolnicama širom Srbije i regiona, što će značajno doprineti unapređenju zdravstvenog sistema. Tim Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predvođen dr Natašom Obradović, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom, osvojio je Posebno priznanje Sajma tehnike za eksponat pod nazivom „Funkcionalno pivo obogaćeno fenolnim jedinjenjima iz semenki grožđa“. Ovaj proizvod je rezultat strateškog projekta sa Narodnom Republikom Kinom. Institucije učesnice ovog projekta su: Tehnološko-metalurški fakultet, Univerziteta u Beogradu; Poljoprivredni fakultet, Univerziteta u Beogradu; Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu; Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu; Institut za opštu i fizičku hemiju, Univerziteta u Beogradu kao i privredni subjekt participant na projektu Dogma d.o.o. Dr Obradović je istakla da ovo priznanje ima veliku važnost za razvoj novih proizvoda ovog tipa, jer funkcionalni proizvodi trenutno predstavljaju rastući trend u prehrambenoj industriji. „Kroz predstavljenu inovaciju uspeli smo da iskoristimo vredan nusproizvod vinske industrije i sa njim kreiramo novi proizvod, funkcionalo kraft pivo obogaćeno fenolnim jedinjenjima iz semenki autohtone sorte grožđa Prokupac“, objasnila je. Projekat je višestruko inovativan, pored implememntiranja cirkularne ekonomije i razvoja nove formulacije, unapređen je i proizvodni proces primenom imobilisanih ćelija kvasca u postupku fermentacije piva. Kada je u pitanju budućnost ovog tipa proizvoda, dr Obradović je istakla veliki potencijal za njegovu komercijalizaciju, uz postojeće interesovanja proizvođača za saradnju na daljem razvoju i plasiranju piva na tržište. Ovo uključuje ne samo kraft pivare, već i druge proizvođače koji žele da obogate svoj asortiman funkcionalnim proizvodima i prmene cirkularna rešenja. Tim Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pod vođstvom profesora Miloša Petrovića, razvio je inovativni proizvod – crnu čokoladu napravljenu uz brašno dobijeno od larvi velikog brašnara. Ovaj projekat je u proteklih nekoliko meseci privukao značajnu pažnju, s obzirom na to da se larve velikog brašnara smatraju održivim i alternativnim izvorom proteina u ishrani. Profesor Petrović je naglasio da je ideja za projekat proizašla iz potrebe za održivim rešenjima u prehrambenoj industriji. Put od same zamisli do realizacije bio je izazovan, ali izuzetno inspirativan. U saradnji sa kompanijom Barry Callebaut, tim je razvio seriju čokolade obogaćenu celim larvama velikog brašnara. „Ono što naš pristup čini posebnim jeste uzgajanje ovih insekata uz korišćenje poljoprivrednog otpada. Fokusiramo se na vrstu poznatu kao veliki brašnar, ali postoji i niz drugih insekatskih vrsta koje su takođe izvanredni reciklatori“, istakao je Petrović. Foto: Marko Risović

CPN na 12. godišnjoj konferenciji Udruženja internih revizora Srbije

Djordje Petrovic — Wed, 23 Oct 2024 11:15:39 +0000

Na poziv Udruženja internih revizora Srbije (UIRS), Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke i dr Vanja Subotić iz Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, održali su 11. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, na 12. godišnjoj konferenciji UIRS predavanje „(Nezamenjivi): Etički izazovi upotrebe tehnologija u razvoju za procenjivanje rizika“. Predavači su predstavili metodologiju i radionice za etičku procenu novih tehnologija koji su razvijeni u okviru Horizont 2020 projekta TechEthos (Ethics for Technologies with High Socio-Economic Impact), na kojem je jedan od partnera Centar za promociju nauke. Fokus je bio na etičkoj upotrebi tehnologija obrade prirodnog jezika i digitalne proširene stvarnosti, koje imaju sve veću primenu, ali po cenu transformacije društva i tržišta. Predavači su istakli kako etička upotreba nije rezervisana samo za krajnje korisnike, već se tiče i samog dizajna tehnologija, koji bi trebalo da omogući kontrolisanu transformaciju društva i tržišta. Predavanje je održano u glavnom programu konferencije čija je ovogodišnja tema bila: „Pogled unapred: redefinisanje interne revizije za moderno doba“. Cilj godišnje konferencije namenjene internim revizorima je da pruži nove uvide i znanja o savremenim praksama iz ove složene oblasti, a ove godine akcenat je bio na aktuelnim temama kao što su upravljanje rizicima, digitalne transformacije, inovacija i automatizacije, upravljanje ljudskim resursima, kao i etička pitanja u reviziji. Učesnici ovogodišnje konferencije imali su priliku da se upoznaju sa iskustvima vodećih stručnjaka iz brojnih kompanija i institucija, poput Allianz grupe iz Minhena, Generali osiguranja Srbija, Narodne banke Srbije, Poreske uprave, Banke Slovenije, kao i da čuju izlaganje Hansa-Pitera Lerhnera, člana Međunarodnog borda za standarde u internoj reviziji (International Internal Audit Standards Board (IIASB)).

Centar za promociju nauke na Mejkers konferenciji

Djordje Petrovic — Wed, 23 Oct 2024 09:28:30 +0000

Tokom septembra Centar za promociju nauke je zajedno sa partnerima iz Grupe za obrazovnje otvorio 11 novih Mejkers labova. Mejkers konferencija okupila je u Vrnjačkoj banji predstavnike svih 25 trenutno otvorenih Mejkers labova, gde se u toku dva dana, 15. i 16. oktobra, diskutovalo o realizaciji programa u labovima u narednih godinu dana. Ovom prilikom, Centar je predstavio projekte Kako vaš mozak radi i STEAM Learning Ecologies. U okviru projekta Kako vaš mozak radi koji je ostvaren uz podršku Američke ambasade, nastavnici iz Mejkers labova širom Srbije dobili su priliku da se upoznaju sa neuronaukama iz prve ruke kroz obuke koje je sproveo Centar. Predstavnici Centra su donirali uradi-sam neuronaučnu opremu i obučili nastavnike iz 15 Mejkers labova da istu koriste u nastavi i za sprovođenje vannastavnih aktivnosti. Nastavnici su se na Mejkers konferenciji upoznali sa još potencijalnih načina da se oprema za neuronauke koristi kroz učešće u projektu STEAM Learning Ecologies. Nakon implementacije pilot ekologije učenja u Gimnaziji ,,Patrijarh Pavle”, projekat STEAM Learning Ecologies ulazi u novu fazu projekta u kojoj se uključuje još bar 10 ekologija učenja širom Srbije. Ekologija učenja je koncept koji se odnosi na kompleksno okruženje u kojem se odvija učenje, uključujući sve resurse, ljude, aktivnosti, alate i čitav kontekst koji utiče na proces sticanja znanja. Ovaj koncept podrazumeva da učenje nije ograničeno na formalne institucije kao što su škole i univerziteti, već se dešava u različitim kontekstima i situacijama koje zajedno čine mrežu ili „ekosistem“ učenja.

Foto: Milan Mitrović

Cilj projekta STEAM Learning Ecologies je mapiranje postojećih i stvaranje novih ekologija učenja na lokalu. U projektu učestvuje 13 partnerskih zemalja, pri čemu je projektom predviđeno da do završetka postoji repozitorijum od minimum 100 ekologija učenja i njihovih rezultata. Projekat se fokusira na ekologije učenja sa ciljem da se STEAM obrazovanje izmesti van konteksta školske učionice, kako bi se znanje iz STEAM oblasti lakše uvezalo sa realnim svetom i približilo učenicima. Sam koncept ekologije učenja potiče od ideje otvorenog školovanja (eng. open schooling) i podrazumeva ekosistem više lokalnih partnera. Sa konceptom otvorenog školovanja i ekologija učenja imali su priliku da se bliže upoznaju nastavnici, kao i predstavnici industrijskog i nevladinog sektora. Predstavljeni su rezultati pilot ekologije, dok su prisutni pozvani da se pridruže sve široj STEAM Learning Ecologies zajednici i učestvuju u narednoj fazi projekta.

Realizovana obuka za nastavnike u Vrnjačkoj Banji

ivana smolovic — Wed, 23 Oct 2024 09:05:08 +0000

U utorak, 15. oktobra, u Vrnjačkoj Banji, Centar za promociju nauke i Fondacija „Ana i Vlade Divac“, uz podršku NCR fondacije, organizovali su obuku za nastavnike STEM predmeta u sklopu projekta Obrazovanje za digitalnu ekonomiju. Ovom prilikom, sa prisutnim nastavnicima vodili smo diskusiju o STEM obrazovanju u Srbiji, upoznajući ih sa najsavremenijim nastavnim modelima u ovoj oblasti u svetu. Nastavnici su imali priliku da se upoznaju i sa najvećom onlajn-zajednicom za naučno obrazovanje u Evropi – Scientix. Cilj realizovanih radionica bio je razvijanje STEM disciplina i kompetencija, kao i pružanje podrške u nastavi STEM predmeta. Nastavnicima su predstavljeni brojni onlajn-resursi, kursevi, vebinari i drugi događaji koji im mogu pomoći da unaprede svoje nastavne veštine i metode rada. Tokom trajanja radionica, više od 20 nastavnika iz raznih delova Srbije imalo je priliku da prodiskutuje o svojim iskustvima, ali i da iznese svoje ideje i predloge za poboljšanje i unapređenje nastave. Kroz proces kokreacije zajedno smo stvarali nove koncepte i strategije za implementaciju STEM obrazovanja u nastavnu praksu. Ova interakcija je doprinela razmenu iskustava i inspirisala nove pristupe u obrazovanju. Ovo je bila prva od ukupno pet STEM obuka za nastavnike u okviru projekta Obrazovanje za digitalnu ekonomiju. Ove obuke deo su završnih aktivnosti na projektu, a do sada je realizovan niz drugih događaja, kao što su naučni kampovi, karavani i radionice.

Elementi 38

Djordje Petrovic — Mon, 21 Oct 2024 13:06:23 +0000

U prodaji je novo, jesenje izdanje časopisa Elementi! Temat 38. broja bavi se problemom odlučivanja.

https://www.youtube.com/watch?v=3Zo4qgc1BcQ Altruizam i saradnja su za naučnike zadivljujući i zbunjujući prirodni fenomeni. Polazeći od teorije evolucije pa sve do savremenih teorija demokratije, u tekstu koji otvara ovaj temat dr Igor Živanović nam donosi zanimljivu priču o različitim načinima na koje donosimo kolektivne odluke, s posebnim osvrtom na probleme altruizma i saradnje. Američki filozof politike Džon Rols osmislio je čuveni misaoni eksperiment o odlučivanju iza vela neznanja, koji za cilj ima da utvrdi principe na kojima treba da se zasniva pravedno društvo. Kakve bi principe pravde izabrali pojedinci kada bi odlučivali u ovakvim okolnostima, saznajte u novom tekstu Miljana Vasića.

Ilustracija Monike Lang za tekst Miljana Vasića Pravda vezanih očiju

Uloga lekara ne svodi se – i teško da bi se ikad mogla svesti – na pasivno izvršavanje zadatih algoritama (ma koliko algoritamske smernice bile korisne kada im se pristupi aktivno i kritički). Kako se donose odluke u medicini, oblasti u kojoj svaka greška može imati ozbiljne posledice, otkrijte u tekstu dr Srđe Jankovića. Sistemi za automatizovano odlučivanje predlažu korisnicima koju odluku da donesu na osnovu modela mašinskog učenja. Dr Vanja Subotić u tekstu „Algoritam da te pitam“, koji zatvara temat, bavi se problemom automatizovanog odlučivanja i situacijama u kojima je dobro osloniti se na procene mašine. U kolumni Orbitiranje, dr Darko Donevski, uz pomoć svoje stručne konsultantkinje dr Ane Černok, profesorke geohemije na Univerzitetu u Trstu, donosi nam priču o sletanju na Mesec misije Čandrajan-3, Indijske svemirske agencije (ISRO), i novim saznanjima o nastanku jedinog Zemljinog prirodnog satelita.

Ilustracija Vuka Palibrka za tekst dr Vanje Subotić Algoritam da te pitam

Pametni telefoni postali su neizostavni deo našeg svakodnevnog života i naše kognitivne arhitekture, oni su produžeci našeg uma. Šta su to nomofobija (NOMO) – strah i anksioznost izazvani gubitkom signala na telefonu ili pristupa internetu – i strah od propuštanja (FOMO), otkrijte u novom tekstu Petra Nurkića. Đorđe Petrović nam donosi intervju sa imunologom dr Dušanom Bogunovićem, profesorom na Katedri za pedijatriju Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Dr Bogunović za nove Elemente govorio je svom radu, personalizovanoj medicini i predstojećem naučnom simpozijumu Udruženja „Henri Kankl“ u Beogradu.

dr Dušan Bogunović, foto: Ana Paunković

Ivan Umeljić razgovarao je sa Danilom Savićem, direktorom kompanije Data Cloud Technology, o uslugama Državnog data centra u Kragujevcu, bezbednosti podataka, moćnom superkompjuteru dostupnom naučnoistraživačkim organizacijama u Srbiji, kao i o pravcima daljeg razvoja ovog važnog državnog resursa.

Danilo Savić, foto: Marko Risović

Na ovogodišnjem festivalu Ars Elektronika u Lincu, jednu najprestižnijih nagrada dobio je novosadski vizuelni umetnik dr Vladan Joler. On je za Elemente govorio o svom nagrađenom radu, o specifičnom jeziku mapa, neutralnosti tehnologije i tome šta običan pojedinac može da uradi spram današnjih moćnih sistema kontrole. Naučni klub CPN-a, drugu godinu zaredom, bio je domaćin programa Letnje škole neuronauka, koju je organizovao poznati američki neuronaučnik i TED govornik dr Greg Gejdž. Sa dr Gejdžom razgovarali smo o značaju kreativnosti u nauci, o ciljevima ovakvih radionica i kako one doprinose srednjoškolskom obrazovanju. Danas je dovoljno da se malo podignu glave da bi se i na beogradskim fasadama, kao i na mnogim drugim, uočili brojni motivi i simboli iz biljnog i životinjskog sveta. Šta oni predstavljaju i gde ih sve možete videti, otkrijte u sjajnoj foto-reportaži koju nam donose istoričarka umetnosti Ana Samardžić i fotograf Marko Risović.

Motiv psa na kapiji kuće Leone Panajot, 1908; foto: Marko Risović

Tokom istorije je paun poštovan kao saveznik bogova i boginja, njegovo perje krasilo je mozaike crkava, ispraćalo vikinške ratnike u zagrobni život, a kasnije je stiglo i do visoke mode, dizajna odeće, nakita i nameštaja. Kakvu je sve simboliku kroz epohe nosila ova prekrasna ptica, saznajte u novom tekstu dr Jovane Nikolić. Svaka forma umetnosti je na izvestan način povezana sa kolekcionarstvom. Bilo da je reč o prestižu ili ličnoj satisfakciji, ljudi su oduvek želeli da neposredno poseduju umetnost ili njene fragmente. U kolumni Nikola Dragomirovića čitajte o groznici kolekcionarstva kod ljubitelja „devete umetnosti“. Psihijatar dr Milica Nešić donosi nam svoju psiholingvističku avanturističku priču. Prisećajući se susreta i razgovora sa naučnog skupa u Italiji, ona nas vodi na zanimljivo lično putovanje kroz lavirinte i tajne jednog svakidašnjeg, ali teško uhvatljivog fenomena – jezika.

Detalj iz rada Calculating Empires: A Genealogy of Power and Technology (1500–2025) Vladana Jolera i Kejt Kraford

Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Željko Lončar, Vuk Palibrk, Monika Lang, Srđa Dragović, Lazar Tasić, Uroš Pavlović, Vladan Nikolić, Đorđe Balmazović / škart, i Joviša Nikolić, koji je osmislio izgled naslovne strane. Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).

CPN na Forumu globalne tink-tenk alijanse ZGCTA u Harbinu

Djordje Petrovic — Fri, 18 Oct 2024 16:23:09 +0000

Na poziv partnera iz Pekinške akademije nauke i tehnologije, predstavnici Centra za promociju nauke učestvovali su na Četvrtom forumu globalne tink-tenk alijanse ZGCTA u Harbinu. Saradnja Pekinške akademije nauke i tehnologije i Centra za promociju nauke uspostavljena je 2018. godine, od kada je realizovan veći broj studijskih poseta, zajedničkih događaja i organizovanog povezivanja naučnoistraživačkih organizacija iz Kine i Srbije. Pekinška akademija je, tokom 2020, inicirala osnivanje globalne tink-tenk alijanse, koju trenutno čini više od sto organizacija iz čitavog sveta, uključujući i Centar za promociju nauke. Četvrti forum ZGCTA alijanse (Zhongguancun Global High-Level Think Tank Alliance) održan je u Harbinu, 15. i 16. oktobra 2024. Pod geslom International Forum on Gathering Wisdom of Scientific and Technological Innovation, Forum je okupio više od 150 predstavnika organizacija koje su članovi Alijanse i pozvanih govornika. Izlaganja su, u okviru sesije Open Cooperation: Equality and Inclusiveness, održali Danijela Vučićević, vršilac dužnosti direktora Centra (Opening Science to Young Talents and Citizens) i Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju (Towards Global Cooperation in Sustainability and Exchange of Knowledge). Pored CPN-a, članovi ZGCTA alijanse iz Srbije su i Univerzitet u Kragujevcu i Institut za nuklearne nauke „Vinča“. Podršku radu Alijanse pruža i veliki broj eksperata i istraživača, uključujući i više dobitnika Nobelove nagrade iz različitih naučnih oblasti.

Održana radionica o razumevanju socijalnog aspekta klimatskih promena

Djordje Petrovic — Fri, 18 Oct 2024 08:18:54 +0000

U sredu, 16. oktobra, u Naučnom klubu Beograd, održana je radionica „Razumevanje socijalnog aspekta: Ključ za efikasnu klimatsku akciju i komunikaciju“. Radionica se fokusirala na socijalne aspekte koji utiču na sprovođenje klimatskih akcija u društvu. Učesnici su imali priliku da istraže uzroke zbog kojih pojedinci mogu biti nesigurni, zbunjeni ili ravnodušni prema klimatskim inicijativama, kao i razlike u percepciji značaja određenih akcija. Gostujući predavač bio je Kris de Mejer, neuronaučnik, koji se bavi naučnom komunikacijom, sa naglaskom na komunikaciji o klimatskim promenama. On se kroz svoja istraživanja bavio time kako ljudi donose odluke i zašto dolaze u sukobe čak i ako im se ciljevi poklapaju. Dr De Mejer je sa učesnicima radionice obradio teme kao što su neuronaučna osnova efikasne komunikacije, procesi donošenja odluka u mozgu, razumevanje raznolikih odgovora na klimatske promene i strategije naracije (engl. storytelling) koje podstiču pozitivne promene. Kroz integraciju misaonih eksperimenata, dinamičnih diskusija, narativa i metafora, prisutni su saznali kako neuronauke mogu postati ključni alat u razumevanju različitih publika, efikasnoj komunikaciji o klimatskim promenama i motivisanju pojedinaca da preduzmu akcije koje doprinose rešavanju klimatskih izazova. Kris de Mejer je deo konzorcijuma LEVERS projekta i njegova poseta je bila deo projektnih aktivnosti u vezi sa osnaživanjem učesnika u projektu, pre svega u domenu efikasne komunikacije unutar zajednice, kao i komunikacije ka spoljnim saradnicima, i opštoj populaciji. Kako sam LEVERS projekat ima za cilj podizanje svesti o klimatskoj pravdi, dr De Mejer je bio tu da polaznike obuči kako da na interesantan i uspešan način dopremo do ljudi u našoj zajednici, i inspirišemo ih da preduzmu korake u svojoj okolini u cilju sprečavanja klimatskih promena.