U Galeriji nauke i tehnike SANU CPN otvorio izložbu „Deset otvorenih pitanja nauke“, o najintrigantnijim temama koje decenijama i vekovima kopkaju naučnike
Inspirisana člankom Deset nerešenih misterija, čuvenog britanskog naučnog pisca i nekadašnjeg urednika u časopisu Nature Filipa Bola, izložba Deset otvorenih pitanja nauke predstavlja deset najintrigantnijih tema savremene nauke koje su ostale nerešene i veliki izazov naučnicima. Svako od pitanja ukazuje na one zadatke koje nauka do sada nije rešila, a koji bi u budućnosti mogli značajno da utiču na svakodnevicu. Nasuprot uobičajenoj percepciji nauke u javnosti, koja se najčešće promoviše kroz postignute rezultate istraživanja, ova izložba prikazuje nauku na jedan drugačiji način, kao otvorenu potragu za rešenjima od kojih neka kopkaju naučnike decenijama ili čak vekovima. 
Izložba je 15. januara otvorena u Galeriji nauke i tehnike SANU, ali je prethodno već na kratko predstavnjena tokom Festivala nauke održanog u decembru 2012. godine. Osim da saznaju više o deset pitanja koja su ukratko problematizovana, posetioci izložbe mogu na licu mesta i da glasaju za ono pitanje koje je po njima najintrigantnije. Centar za promociju nauke će rezultate glasanja iskoristiti kao putokaz ka oblastima koje građane najviše interesuju, tako da će tokom 2013. godine deo svog programa posvetiti temi sa najviše glasova. Izložba je otvorena do 30. januara. Osim na samoj izložbi, u Galeriji nauke i tehnike SANU, za jedno od 10 otvorenih pitanja nauke može se glasati i na stranici glasamzanauku.cpn.rs. Sa jednog računara moguće je dati samo jedan glas. 
Foto: Milovan Milenković, CPN
Pročitajte koja su to pitanja i istražite više o njima na Elementarijumu:
1. Od čega je nastao život?
Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski molekuli pretvaraju se u život. Kako to ponoviti u laboratoriji? Istražite više.
2. Kolika je masa sveta koji ne vidimo?
Poznata materija čini samo 4,6 odsto mase univerzuma. Sva ostala masa je nešto što još ne možemo da vidimo, izmerimo i objasnimo. Istražite više.
3. Kako okruženje utiče na gene?
Nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi i od interakcije između gena i sredine. Zato u različitom okruženju neće biti jednaki čak ni blizanci sa potpuno istim genima. Ili ipak hoće? Istražite više.
4. Kako mozak misli?
Neki neuroni u mozgu konstantno generišu akcioni potencijal, 10 do 100 puta u sekundi, drugi sve vreme ćute, a onda najednom postanu hiperaktivni. Istražite više.
5. Koliko ima hemijskih elemenata?
Ima li ograničenja za broj nukleona koji mogu da se nađu zajedno i čine jedno atomsko jezgro? Dok hemičari otkrivaju elemente sa sve većim i većim atomskim brojem, postavlja se pitanje dokle će to ići. Istražite više.
6. Šta sve možemo da napravimo od ugljenika?
Ugljenik ulazi u sastav svega što je živo, odnosno svih organskih molekula. Da li se od njih mogu napraviti i računari koji će biti moćni kao žive ćelije? Istražite više.
7. Kako da iskoristimo solarnu energiju?
Ustaljeni silikonski p-n spoj kakav se koristi kod danas najefikasnijih solarnih ćelija dostigao je gornje teorijsko ograničenje od 33,7 odsto efikasnosti. Međutim, to neće biti dovoljno. Istražite više.
8. Koji je najbolji način da proizvodimo biogoriva?
Pretvaranje poljoprivrednog otpada u gorivo bi zahtevalo razbijanje postojanih molekula, kao što su lignin i celuloza, koji su osnovni gradivni blokovi biljaka. Istražite više.
9. Kako produžiti život?
Da li je za dugovečnost dovoljno jesti hranu sa antioksidansima i sačuvati ćelijske strukture od slobodnih radikala? Koji geni utiču na dužinu života? Istražite više.
10. Kako da neprekidno pratimo hemiju ljudskog tela?
Zamislite da imamo uređaj sa kojim u svakom trenutku možemo da pratimo sve zamršene biohemijske procese u organizmu. I da sa lakoćom otkrivamo šta mu se sprema. Istražite više. Više o Filipu Bolu: Čuveni engleski fizičar, hemičar i popularizator nauke Filip Bol decenijama je radio kao urednik uglednog naučnog časopisa Nature. Autor je više svetskih naučnih bestselera koji su prevođeni na sve svetske jezike. Pod njegovim pokroviteljstvom, izbor pitanja na ovoj postavci inspirisan je člankom Deset nerešenih misterija (Ten unsolved mysteries), koji je Filip Bol objavio u časopisu Scientific American, u novembru 2011. godine.
