gni-projekti – ЦПН https://www.cpn.edu.rs Основни сајт Центра за промоцију науке Mon, 14 Oct 2024 07:46:25 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=6.7.1 У Научном клубу ЦПН-а одржан панел „Свемир и климатске промене“ https://www.cpn.edu.rs/u-naucnom-klubu-cpn-a-odrzan-panel-svemir-i-klimatske-promene/ Fri, 11 Oct 2024 11:28:47 +0000 https://www.cpn.edu.rs/?p=34742 Светска недеља свемира се обележава сваке године од 4. до 10. октобра. Симболично, она почиње на дан када је лансиран први вештачки сателит Спутњик, а завршава се на дан када је на снагу ступио Споразум о свемиру. Основна идеја ове међународне манифестације јесте да се афирмишу достигнућа науке и технологије и њихов допринос побољшању и развоју људског живота, а овог октобра посебан допринос пружили су Центар за промоцију науке и Министарство науке, технолошког развоја и иновација. „Закључно са догађајем у Научном клубу Центра за промоцију науке, укупно је пријављено 54 догађаја, што је највећи број активности које смо до сада реализовали током Светске недеље свемира“, истакао је саветник министарке науке, технолошког развоја и иновација Зоран Томић, који је већ 10 година национални координатор ове манифестације. Извршна директорка асоцијације World Space Week Алма Окпалефе, која се онлајн путем прикључила догађају, честитала је тиму у Србији на ентузијазму и томе што је препознао важност ове теме. Јавности су потом представљени најзначајнији пројекти који се спроводе у Србији унутар ове области. Од професора са Математичког факултета др Душана Марчете сазнали смо више о  пројекту „Мозаик“. Крајем 2025. или почетком 2026. године, у зависности од циклуса активности Сунца, први српски сателит „Мозаик“ требало би да буде лансиран у орбиту, где ће остати две до три године. Др Марчета је нагласио значај мултидисциплинарног приступа, што је довело до окупљања истраживача са више различитих факултета и института. Дајана Бјелајац је испред организације Carpe Noctem представила пројекат Парка тамног неба „Видојевица“, објаснила шта је то светлосно загађење, а говорила је и о томе колики је у Србији потенцијал за астрономски туризам. Научни саветник Астрономске опсерваторије Београд Срђан Самуровић открио нам је више о истраживачким јединицама Астрономске опсерваторије Београд за истраживање Сунца и климатских промена. Истог дана, у четвртак, у подне, истекао је и рок за пријаву на Јавни позив за пројекте грађанских научних  истраживања, који је Центар за промоцију науке расписао другу годину заредом, а панел-дискусија у Научном клубу затворена је управо представљањем резултата једног успешног пројекта грађанских научних истраживања „Негујмо везу са земљиштем: оснаживање пољопривредника и младих као грађана истраживача за праћење здравља земљишта и биодиверзитета“, којим руководи Институт БиоСенс.
Фото: Игор Павићевић
]]> ОСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ – идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима (RurSITU) https://www.cpn.edu.rs/%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d0%b8%d0%bb%d0%b8-%d0%be%d1%82%d0%b8%d1%9b%d0%b8-%d0%b8%d0%b4%d0%b5%d0%bd%d1%82%d0%b8%d1%84%d0%b8%d0%ba%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bc%d0%b8%d0%b3/ Mon, 29 Jan 2024 14:07:41 +0000 https://www.cpn.edu.rs/?p=33630 TERRA (Ужице) и Центар за културу „Вук Караџић“ (Лозница). У пројекту ће грађани бити на различите начине активно укључени у све фазе реализације научног истраживања.   Бенефити реализације пројекта ће бити видљиви кроз: оснаживање и одрживост руралних заједница, таргетирање изазова у циљу подстицања развоја руралних простора, промовисање позитивне слике о селу ради ублажавања постојећих негативних процеса који их карактеришу. Такође, пројекат ће допринети обогаћивању научног опуса у домену руралних студија и студија о миграцијама у Србији.   Носилац пројекта: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ Партнери на пројекту: Удружење Сеоски туризам Србије, Љиг Центар за културу ”Вук Караџић”, Лозница Клуб ”Арс Нова”, Ваљево Удружење жена ”Сачувајмо село”, Прибој Центар за унапређење туристичке привреде ТЕРРА, Ужице Планинарски клуб ”Тара”, Бајина Башта]]> Негујмо везу са земљиштем: оснаживање пољопривредника и младих као грађана научника за праћење здравља земљишта и биодиверзитета https://www.cpn.edu.rs/%d0%bd%d0%b5%d0%b3%d1%83%d1%98%d0%bc%d0%be-%d0%b2%d0%b5%d0%b7%d1%83-%d1%81%d0%b0-%d0%b7%d0%b5%d0%bc%d1%99%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b5%d0%bc-%d0%be%d1%81%d0%bd%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d0%b5/ Mon, 29 Jan 2024 14:06:18 +0000 https://www.cpn.edu.rs/?p=33626 https://cuvarizemljista.com/ У Србији је евидентан недостатак интегрисаног и систематског праћења квалитета земљишта, као основе за сигурност и квалитет хране и очување екосистемских функција. Грађанска научна истраживања могу дати допринос премошћавању овог јаза, ангажовањем пољопривредника и младих у сврху праћења кључних индикатора здравља земљишта на значајнијој временској и просторној скали, као и подизања свести о важности здравља земљишта на индивидуалном и друштвеном нивоу. Циљ овог пројекта је укључивање пољопривредника и младих, као својеврсних чувара одрживости земљишта, кроз релевантне пољопривредне организације и (пред)школске установе, да заједно прате индикаторе здравља земљишта на територији Војводине током 2024–2025. године. Уз едукативну подршку научних истраживача, грађани научници ће користећи једноставне, економичне и стандардизоване методе за узорковање и мерење одабраних физичких (структура и текстура земљишта), хемијских (pH земљишта, капацитет за разлагање органске материје) и биолошких (активност микро/макро фауне) индикатора земљишта, генерисати податке о земљишту и доносити закључке засноване на индикаторима. Након валидације и анализе, прикупљени подаци ће бити подељени са свим учесницима ради заједничког извођења закључака и продубљивањa разумевања здравља земљишта, као и олакшавања будућих сарадњи и иницијатива између грађана као појединаца, локалних заједница, пољопривредних организација и истраживачких институција.   Носилац пројекта: Институт БиоСенс, Универзитет у Новом Саду Партнери на пројекту: Војвођански кластер органске пољопривреде Привредна комора Војводине Српско удружење младих пољопривредника Земљорадничка задруга Бешка Аграр Крчедин Земљорадничка задруга Бешка Бешка Агропротект ДОО ОШ ”Јован Дучић” Предшколска установа ”Радосно детињство” Нови Сад]]> Пионирски приступ обликовању одрживе будућности енергетски неутралног и ресурсно ефикасног пречишћавања отпадних вода у Србији кроз грађанску кокреацију https://www.cpn.edu.rs/%d0%bf%d0%b8%d0%be%d0%bd%d0%b8%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%83%d0%bf-%d0%be%d0%b1%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d1%83-%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b6%d0%b8%d0%b2/ Mon, 29 Jan 2024 14:00:12 +0000 https://www.cpn.edu.rs/?p=33613 Графички апстракт пројекта
  У бројним локалним заједницама у Србији грађани су револтирани због штетног испуштања непречишћених отпадних вода у животну средину. Самоорганизовани, добровољно и путем постојећих правних механизама, грађани све више учествују у локалном урбаном планирању, утичући на транспарентност доношења одлука. Међутим, често им недостаје довољно знања у специфичној области како би могли да дефинишу права питања и мапирају релевантне актере. Циљ пројекта је укључивање грађана кроз копартиципативни процес (са академским институцијама и кључним привредним и друштвеним актерима) у заједничко научно истраживање примене нових смерница ЕУ за управљање отпадним водама које подразумевају нову парадигму енергетске неутралности и ресурсне ефикасности, на примеру Туристичког центра Дивчибаре, Србија. Кроз копартиципативни процес, грађани ће развијати своје капацитете како би ефикасно утицали на побољшање комуналних услуга и регулативе у области заштите вода од загађења и заштите животне средине, истовремено јачајући везе са постојећим и новим актерима релевантним за област заштите од загађења отпадним водама.   Носилац пројекта: Грађевински факултет у Београду, Универзитет у Београду Партнери на пројекту: Машински факултет, Универзитет у Београду Удружење грађана ”Одрживе Дивчибаре” 4Waters доо Медицинска школа ”Др Миша Пантић”, Ваљево Основна школа ”Јован Миодраговић”, Београд ЈКП ”Водовод Ваљево”  ]]> Превенција и искорењивање дијабетичних хроничних рана – грађани прискачу у помоћ https://www.cpn.edu.rs/%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%86%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d0%b5%d0%ba%d0%be%d1%81%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b5%d0%bc%d1%81%d0%ba%d0%b8%d1%85-%d1%83%d1%81%d0%bb%d1%83%d0%b3%d0%b0-%d1%80%d0%b8%d0%b1%d0%bd%d0%b8%d1%87-2/ Mon, 29 Jan 2024 13:58:31 +0000 https://www.cpn.edu.rs/?p=33603 Презентација пројекта У Србији има приближно 700.000 људи са дијабетесом, а око 375.000 случајева је недијагностиковано. Хроничне ране су честа компликација дијабетеса која се јавља код 25% особа са овом болешћу. Хроничност рана је одговорна за 60% нетрауматских ампутација удова и приписује се континуираном присуству бактеријске инфекције. Тренутни третман хроничних рана укључује хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава.  Међутим, ови приступи су неефикасни у више од 60% случајева. Ово је последица недостатка информације о томе како одређени начин живота доприноси одржавању инфекција у хроничним ранама и који микроорганизми изазивају хроничне инфекције. Животни стилови који могу допринети развоју рана укључују прекомерну употребу антибиотика, пушење или исхрану специфичну за културу. Већина медицинских протокола не укључује идентификацију инфективних агенаса пре почетка лечења. Једини начин за решавање ових питања је кроз активно ангажовање особа са дијабетесом у истраживању. Пројекат ће користити синергију особа са дијабетесом, здравствених радника и истраживача како би се идентификовали фактори који доприносе настанку и хроничности рана код особа са дијабетесом. Грађани из ове осетљиве групе ће бити обучени за рад на прикупљању података и комуникацији резултата. Резултати пројекта ће побољшати квалитет живота, повећати личну делотворност оболелих, подићи свест о проблему хроничних рана, убрзати истраживање у правцу развоја ефикасније терапије и настојати да се промене упутства за лечење.   Носилац пројекта: Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду   Партнери на пројекту: Удружење за борбу против дијабетеса града Београда ”Плави круг” Клиника за ендокринологију дијабетес и болести метаболизма, Универзитетски клинички центар    ]]> Наслеђе еманципације: оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности (HEROINE) https://www.cpn.edu.rs/%d0%bd%d0%b0%d1%81%d0%bb%d0%b5%d1%92%d0%b5-%d0%b5%d0%bc%d0%b0%d0%bd%d1%86%d0%b8%d0%bf%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%be%d1%81%d0%bd%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%80%d0%be%d0%bc/ Mon, 29 Jan 2024 14:03:16 +0000 https://www.cpn.edu.rs/?p=33619   Пројекат се фокусира на еманципацију Ромкиња у Србији, препознајући ограничења у досадашњим истраживањима. Осмишљен је као колаборативна пракса, која истиче партнерство са заједницом кроз примену партиципативног методолошког алата мапирања заједнице. Ова истраживачка платформа доприноси реализацији циљева кроз следеће аспекте: -           Методологија мапирања заједнице: основно истраживачко оруђе које активно укључује Ромкиње у процес прикупљања грађе, омогућавајући да се њихови гласови и перспективе чују, као и да оне имају кључну улогу у процесу доношења одлука кроз читав процес, тако заобилазећи ограничења узрокована традиционалним приступом „одозго надоле“. -           Холистички приступ: мапирано наслеђе еманципације, кроз које ће Ромкиње показати своју снагу, резилијентност и достигнућа, биће видљиво у наративном, уметничком и дигиталном формату: 1) форми публикације, 2) мобилне изложбе, и 3) у форми која ће обезбедити дигиталну трансмисију модела еманципације Ромкиња у Србији. -           Креирање модела за оснаживање заједница: примена методологије мапирања заједнице омогућава да се тај приступ искористи и у адресирању сличних истраживачких проблема у маргинализованим заједницама, што ће бити омогућено креирањем Приручника за мапирање заједнице, који у будућности може бити коришћен у сврху побољшања квалитета прикупљених података.     Носилац пројекта: Етнографски Институт САНУ   Партнери на пројекту: Филозофски факултет, Универзитет у Београду Бибија - ромски женски центар]]> Процена екосистемских услуга Рибничке клисуре (Западна Србија) кроз грађанску науку https://www.cpn.edu.rs/%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%86%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d0%b5%d0%ba%d0%be%d1%81%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b5%d0%bc%d1%81%d0%ba%d0%b8%d1%85-%d1%83%d1%81%d0%bb%d1%83%d0%b3%d0%b0-%d1%80%d0%b8%d0%b1%d0%bd%d0%b8%d1%87/ Mon, 29 Jan 2024 13:54:56 +0000 https://www.cpn.edu.rs/?p=33595   Овај пројекат има за циљ процену екосистемских услуга шире околине Споменика природе „Рибница“ (Западна Србија, општина Мионица) користећи приступ грађанске науке. Одабрани простор за истраживање – клисура реке Рибнице – представља рефугијум великог биодиверзитета, који је од великог значаја за очување укупног биодиверзитета Србије. Екосистемске услуге су све компоненте екосистема које пружају различите директне и индиректне користи човеку. Подаци у литератури показују да су екосистемске услуге директно или индиректно повезане са остваривањем чак 12 циљева одрживог развоја. Пројекат ће обухватити четири димензије екосистемских услуга: услуге снабдевања, регулационе, подржавајуће и културне услуге. Грађански научници и експерти ће заједнички радити на истраживању података из литературе, учествовати на теренским истраживањима, али и активно учествовати у промоцији пројекта и његових резултата. Пројекат ће бити реализован пратећи принципе отворене науке. На основу резултата процене екосистемских услуга биће дефинисан практичан и реалан план управљања који штити биодиверзитет и екосистемске услуге на најбољи могући начин. Пројекат ће охрабривати учешће локалне заједнице у реализацији активности и процесима доношења одлука. Такође ће пружити добар модел за развој сличних иницијатива при заштићеним подручјима у Србији. Пројекат реализује Биолошки факултет Универзитета у Београду, у партнерству са Еколошким покретом Оквир живота и Удружењем за неговање културног наслеђа Челник. Носилац пројекта: Биолошки факултет, Универзитет у Београду Партнери на пројекту: Еколошки покрет ”Оквир живота” Удружење за неговање културног наслеђа ”Челник”]]>