У оквиру деветог издања фестивала art+science, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ одржано је четврто окупљање Климатске платформе под називом „Може ли уметност да промени климу?“. Овај догађај, у контексту тематског оквира централне изложбе Преплитања – утицај човека и технологије на природу и биодиверзитет, представио је низ иницијатива, пројеката и истраживања, који покушавају да открију антропогене утицаје и трајно угрожавање животне средине кроз призму уметности.
Уметност има дугогодишњу способност да преобликује начин размишљања и деловања у друштву. Од визуелних и драмских уметности до перформанса, музике и поезије, креативни изрази могу допрети до људи на емотивном нивоу и инспирисати неопходне промене за очување наше планете. Овај догађај истражио је питање – како уметност може бити окидач или инспирација за појединце или друштвене групе да се ангажују и уједине у борби против климатских промена.
Догађај је започео уводним обраћањем проф. др Владимира Ђурђевића, климатолога и заступника заједнице експерата и професионалаца – Green Art Incubator (GAI), који у свом раду истражује однос уметности према актуелној климатској кризи. Овај пут, професор Ђурђевић је истакао важност уметничког стваралаштва у подизању свести о климатским променама и подстицању колективне акције, као и моделе уметничких пракси које су засноване на принципима одрживости и активног смањења угљеничног отиска.
Јадранка Анђелић из ДАХ театра представила је аутентични модел истраживања и креације, заснован на непрестаној размени знања, искустава и идеја између уметника и других учесника из различитих позоришних и националних традиција, у контексту еколошких и климатских тема. Плесни перформанс ДАХ театра, Дрвеће плеше, изведен је и у Ботаничкој башти у оквиру art+science фестивала.
Др Зоран Ерић, независни кустос и истраживач из Института за филозофију и друштвену теорију, говорио је о свом уметничком истраживању у оквиру пројекта Ефекат прегледа, чије су изложбе биле постављене у Београду и Лас Палмасу. Истраживање је укључивало кључне аспекте друштвене трансформације попут урбане социологије, хумане географије, просторно-културолошког дискурса, теорије уметности и политичке екологије.
Владимир Бјеличић, уметник чији је рад „Разоткривена природа или приче о биљкама и радницима“ изложен на изложби у Ботаничкој башти, поделио је своја интересовања и жељу за бављењем комуникацијом између врста, друштвеним експлоатацијама и климатским променама.
Мирјана Утвић из Центра за промоцију науке представила је експериментални програм „Климатска капсула“, мултимедијално искуство које посетиоце води у климатски дистопијску 2057. годину и суочава их са последицама њиховог (не)деловања.
Соња Дмитрашиновић са Универзитета у Новом Саду представила је пројекат „Стрим“ или „Звуци Дунава“. Овим пројектом научници Факултета техничких наука са партнерима из Европе желе да подстакну еколошку свест кроз спајање научних и уметничких метода.
Климатска платформа наставља своју мисију повезивања различитих друштвених група и актера у циљу решавања климатских изазова кроз иницирање нових дијалога и сарадњи. Придружите нам се и откријте како уметност може бити моћан савезник у борби за будућност наше планете.
