U okviru devetog izdanja festivala art+science, u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ održano je četvrto okupljanje Klimatske platforme pod nazivom „Može li umetnost da promeni klimu?“. Ovaj događaj, u kontekstu tematskog okvira centralne izložbe Preplitanja – uticaj čoveka i tehnologije na prirodu i biodiverzitet, predstavio je niz inicijativa, projekata i istraživanja, koji pokušavaju da otkriju antropogene uticaje i trajno ugrožavanje životne sredine kroz prizmu umetnosti.
Umetnost ima dugogodišnju sposobnost da preoblikuje način razmišljanja i delovanja u društvu. Od vizuelnih i dramskih umetnosti do performansa, muzike i poezije, kreativni izrazi mogu dopreti do ljudi na emotivnom nivou i inspirisati neophodne promene za očuvanje naše planete. Ovaj događaj istražio je pitanje – kako umetnost može biti okidač ili inspiracija za pojedince ili društvene grupe da se angažuju i ujedine u borbi protiv klimatskih promena.
Događaj je započeo uvodnim obraćanjem prof. dr Vladimira Đurđevića, klimatologa i zastupnika zajednice eksperata i profesionalaca – Green Art Incubator (GAI), koji u svom radu istražuje odnos umetnosti prema aktuelnoj klimatskoj krizi. Ovaj put, profesor Đurđević je istakao važnost umetničkog stvaralaštva u podizanju svesti o klimatskim promenama i podsticanju kolektivne akcije, kao i modele umetničkih praksi koje su zasnovane na principima održivosti i aktivnog smanjenja ugljeničnog otiska.
Jadranka Anđelić iz DAH teatra predstavila je autentični model istraživanja i kreacije, zasnovan na neprestanoj razmeni znanja, iskustava i ideja između umetnika i drugih učesnika iz različitih pozorišnih i nacionalnih tradicija, u kontekstu ekoloških i klimatskih tema. Plesni performans DAH teatra, Drveće pleše, izveden je i u Botaničkoj bašti u okviru art+science festivala.
Dr Zoran Erić, nezavisni kustos i istraživač iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, govorio je o svom umetničkom istraživanju u okviru projekta Efekat pregleda, čije su izložbe bile postavljene u Beogradu i Las Palmasu. Istraživanje je uključivalo ključne aspekte društvene transformacije poput urbane sociologije, humane geografije, prostorno-kulturološkog diskursa, teorije umetnosti i političke ekologije.
Vladimir Bjeličić, umetnik čiji je rad „Razotkrivena priroda ili priče o biljkama i radnicima“ izložen na izložbi u Botaničkoj bašti, podelio je svoja interesovanja i želju za bavljenjem komunikacijom između vrsta, društvenim eksploatacijama i klimatskim promenama.
Mirjana Utvić iz Centra za promociju nauke predstavila je eksperimentalni program „Klimatska kapsula“, multimedijalno iskustvo koje posetioce vodi u klimatski distopijsku 2057. godinu i suočava ih sa posledicama njihovog (ne)delovanja.
Sonja Dmitrašinović sa Univerziteta u Novom Sadu predstavila je projekat „Strim“ ili „Zvuci Dunava“. Ovim projektom naučnici Fakulteta tehničkih nauka sa partnerima iz Evrope žele da podstaknu ekološku svest kroz spajanje naučnih i umetničkih metoda.
Klimatska platforma nastavlja svoju misiju povezivanja različitih društvenih grupa i aktera u cilju rešavanja klimatskih izazova kroz iniciranje novih dijaloga i saradnji. Pridružite nam se i otkrijte kako umetnost može biti moćan saveznik u borbi za budućnost naše planete.
