14. јануар 2013.[:]
Kaко би приказао најинтригантнија питања међу онима која научници још нису решили, ЦПН у Галерији науке и технике САНУ представља изложбу „Гласам за науку“ о десет отворених питања науке
Која питања науке још нису решена? Преглед највећих научних загонетки може се видети на новој изложби Центра за промоцију науке „Гласам за науку”. Ова изложба, отворена за јавност од 15. до 30. јануара у Галерији науке и технике САНУ, у Улици Ђуре Јакшића 2, приказује десет отворених питања која научници још нису одгонетнули и која представљају највеће изазове у десет различитих научних дисциплина.
Селекција представљених нерешених научних проблема је инспирисана чланком Ten unsolved mysteries, који је у новембру 2011. у часопису Scientific American објавио чувени енглески физичар, хемичар и популаризатор науке Филип Бол, уредник часописа Nature. Центар је ову изложбу први пут представио на Фестивалу науке у Београду у децембру, а посетиоци у оквиру изложбе могу да гласају за једну од научних тема која их највише занима. Гласање је у току и на сајту glasamzanauku.cpn.rs
1. Од чега је настао живот? (БИОЛОГИЈА)
Како је све почело? Шта се заправо десило са сасвим обичним неорганским молекулима који су се спојили у примордијалној супи? Како су почели да процесирају енергију и репродукују се, што су две основне особине живота?
2. Колика је маса света који не видимо? (ФИЗИКА)
Позната материја чини само 4,6 одсто масе универзума. Сва остала маса је нешто што још не можемо да видимо, измеримо и објаснимо.
3. Како окружење утиче на гене? (ГЕНЕТИКА)
Настанак одређеног фенотипа од датог генотипа зависи и од интеракције између гена и средине. Зато у различитом окружењу неће бити једнаки чак ни близанци са потпуно истим генима. Или ипак хоће? Ово питање интригира научнике и јавност откад смо упознали његово величанство ген.
4. Како мозак мисли? (НЕУРОНАУКЕ)
Неки неурони у мозгу константно генеришу акциони потенцијал, док други све време „ћуте“, а онда наједном постану хиперактивни. Како то све мозгу успева?
5. Колико има хемијских елемената? (ХЕМИЈА)
Има ли ограничења за број нуклеона који могу да се нађу заједно и чине једно атомско језгро? Док хемичари откривају елементе са све већим и већим атомским бројем, поставља се питање докле ће то ићи.
6. Шта све можемо да направимо од угљеника? (НАНОНАУКЕ)
Угљеник улази у састав свега што је живо. Да ли се од њега могу направити и рачунари који ће бити моћни као живе ћелије?
7. Како да искористимо соларну енергију? (МАТЕРИЈАЛИ)
Сви нови, обновљиви извори енергије који последњих деценија улазе у употребу показали су нека ограничења. Најчистији и константан међу њима, Сунце, остао је релативно слабо искоришћен иако сваки сунчани дан научнике подсећа на огроман потенцијал који би соларна енергија могла да пружи.
8. Који је најбољи начин да производимо биогорива? (ЕНЕРГЕТИКА)
Уместо конвенционалне производње нееколошких, фосилних горива, зашто не бисмо пустили биљке да ускладиште сунчеву енергију уместо нас, а онда претворили те биљке у гориво? Ипак, коришћење савршено добрих извора хране зарад производње горива можда и није најбољи приступ проблему. Један од одговора би био коришћење других, мање виталних облика биомасе.
9. Како продужити живот? (МЕДИЦИНА)
Да ли је за дуговечност довољно јести храну са антиоксидансима и сачувати ћелијске структуре од слободних радикала? Који гени утичу на дужину живота? И уз здрав живот и дисциплину у исхрани, ћелије организма неумитно старе. Шта наука чини да се пронађе еликсир живота?
10. Како да непрекидно пратимо хемију људског тела? (БИОХЕМИЈА)
Наш организам је комплексна лабораторија у којој се непрекидно одвија на хиљаде реакција. Нека хемијска једињења се разграђују, друга синтетишу, нека напуштају наше тело, а нека складиште у одређеним ћелијама. Како би било да у сваком тренутку можемо да пратимо све ове замршене биохемијске процесе и меримо нивое различитих једињења у реалном времену?
————–
Центар за промоцију науке 30. јануара, у 18 часова, организује трибину о теми коју посетиоци изложбе „Десет отворених питања“ и сајта glasamzanauku.cpn.rs прогласе најзанимљивијом.
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Центар за промоцију науке популарише и промовише науку, развија научну писменост и повезаност и афирмише идеје економије знања, буди радозналост и подстиче младе да се определе за пут науке. ЦПН је основан Законом о научноистраживачкој делатности 2010. године.
