Početak ovogodišnjeg sunčanog i toplog avgusta obeležila su dva nova ciklusa letnjeg Dečjeg naučnog kampa u Beogradu! Slogan DNK bio je nauka priča, te su učesnici svakog dana upoznavali i istraživali određeni naučni koncept, a potom ga predstavljali kroz maštovite priče, koje su glumili, crtali ili pripovedali, a koje su bazirane na sprovedenom istraživanju.
Naše prvo odredište bilo je šumovito ostrvo na ušću Save u Dunav – Veliko ratno ostrvo. Mnogim učesnicima bila je to prva poseta ostrvu, te je i samo istraživanje smrdibuba, leptirova i žaba, stanovnika ostrva, bilo uzbudljivije! Kakve veze imaju ove životinjice, pitate se? Zajedničko za sve tri grupe organizama jeste to da prolaze kroz proces metamorfoze, a upravo tome smo posvetili prvi dan kampa. Sva tri tima imala su zadatak da pronađu sve stadijume životnog ciklusa jedne smrdibube, leptira i žabe, kao i da opišu njihove načine života – u kakvoj sredini žive, kako se kreću, kao i čime se hrane. Istog dana smo se podelili u tri manje grupe koje su u nastavku kampa radile zajedno, nazvane Superbube, Admirali i DIŽ (Dečiji Istražitelji Žaba).
Narednog dana smo se okupili na Kalemegdanu, oko bedema Donjeg grada. Nakon uvodnog razgovora o geologiji, zemljotresima, zastrašujućim cunamijima, ali i kontinentalnim pločama, upustili smo se u potragu za “blagom“ – stenama – magmatskom, sedimentnom i metamorfnom i izučavali uslove u kojima one nastaju. Pronađeno kamenje – granit, krečnjak, skarn i mermer dobili su (nad)ljudske osobine i priča je mogla da počne! Svaka grupa je dobila zadatak da svoju priču predstavi kroz različite forme pripovedanja, te smo priče prikazali kroz pokret, kroz zvuk ili u slikama.
Naša bogata istorija bila je inspiracija za tematiku kojom smo se bavili trećeg dana kampa. Muzej Jugoslavije vrveo je od dece, priča, povika i trčkaranja. Početak istraživanja bio je posvećen pažljivoj analizi muzejske postavke i traganju za karnevalskom maskom, porcelanskom vazom, pustinjskom ružom, guslama, mastionicom, čak i delovima Meseca! Park skulptura je poslužio kao odlično mesto da se osvrnemo ne samo na umetnost, već i na naša iskustva. Priče su preplitale sećanja iz detinjstva, prijateljstva, ideje o borbi i slobodi, kao i dosta istorijskih ličnosti u sasvim svakodnevnim ulogama.
Astronomska opservatorija „Beograd“, Zvezdarske šume bila je mesto okupljanja pretposlednjeg dana. Određivali smo pravac meridijana, otkrivali mitove koji stoje iza mnoštva sazvežđa i u njih utkali naše ideje i priče, a zatim ih najmaštovitije dočarali kroz kostime, maske, zvuke i pokrete.
Poslednjeg, petog dana Dečjeg naučnog kampa, okupili smo se u Mejkers spejsu Centra za promociju nauke i osmislili i predstavili tri priče koje su bile inspirisane pojmovima otkrivenim na kampu. Ideja koja je vodila svaku priču jeste bio jedan mit, ali i naučno objašnjenje koje stoji iza tih priča. Superbube su igrom senki predstavile mit o nastanku kornjačinog oklopa, Admirali priču o nastanku Fruške gore kroz pokretljive siluete na svetlosnoj tabli, a DIŽ je pomoću fluorescentnih figura prikazao nastanak zvezdanog jata Plejada.
Jedna od prvih ideja kojima smo se bavili na kampu jeste bila greška! Čudno je to, greška je redovna pojava koja često ima vrlo lošu reputaciju, a zapravo nam je neophodna. Svaki dan ovog kampa bio je izazovan na neki novi način i dosta smo grešili, ali smo na kraju uvek uspevali da se izborimo, naučimo i iskoristimo te greške da bismo ispričali sasvim jedinstvene priče, što je ipak bio cilj ovog kampa. Na kraju treba reći – drugari, hvala vam na svim greškama i pričama!
