У Научном клубу Центра за промоцију науке, од 30. септембра до 2. октобра, успешно је реализован интензивни курс под називом „Како комуницирати савремену науку?“ намењен студентима мастер и докторских студија, као и младим истраживачима.
„Како комуницирати савремену науку?“ је тродневни интердисциплинарни курс у оквиру ког су полазници добили прилику да науче како да разне облике отворене комуникације ставе у контекст данашње науке и њеног значаја за друштво. Реч је о првом специјализованом курсу овог типа, намењеном студентима мастер и докторских студија свих области, као и младим истраживачима у Србији. Од око стотину пријављених студената и истраживача, одабрано је њих двадесет петоро, а током предавања у Научном клубу поштоване су прописане мере за спречавање пандемије Ковида-19.
Први дан: упознавање, пут од идеје до открића
Аутор и реализатор курса је астрофизичар, писац и научни комуникатор др Дарко Доневски. Полазници курса су већ првог дана од њега могли да сазнају како изгледају планирање и хронологија једног истраживања – од идеје до открића. Др Доневски је и члан тима који је недавно успео да открије најудаљеније јато галаксија у космосу, па је младим истраживачима било посебно занимљиво да чују како сегментираној публици писати, а како причати о овако великим научним достигнућима и сложеним процесима који до њих доводе. На крају уводног дела учесници радионице добили су задатак да за други дан припреме кратку презентацију својих досадашњих истраживања, не би ли сви заједно дошли до закључка како комплексне научне теме што пријемчивије представити новинарима, јавности, али и колегама.
др Дарко Доневски
Други дан: презентације, инфографике и визуелизација науке
Другог дана курса сви учесници уложили су велики труд да својим колегама из различитих области науке што свеобухватније објасне своја интересовања, детаље студија на којима су били ангажовани, као и циљеве које желе да постигну. Након појединачних излагања свако је имао шансу да говорнику постави питање у вези са излагањем и прокоментарише његов стил обраћања. Научници из области хемије, педагогије, археологије, политичких наука, фармације, електротехнике, психологије и екологије, уз подршку др Доневског, током радионице удружили су се са циљем да својим коментарима помогну једни другима и тако побољшају и комуникацију са људима изван својих матичних области. Ови разговори, по речима младих истраживача, били су посебно инспиративни, што потврђује и слика из ходника Центра за промоцију науке где су дискусије настављене и током предвиђених пауза.
Пошто су, након једне од таквих пауза, учесници поново заузели своја места, њима се обратио и др Урош Крчадинац. Доцент из области дигиталне уметности на Факултету за медије и комуникације у Београду говорио је о инфографикама и анализирао примере добре визуелне научне комуникације. Такође, он је полазницима предложио и неке од најбољих и најпрактичнијих „алата“ који им могу помоћи у визуелном приказивању тока истраживања и добијених резултата, а својим приступом, садржајем и начином излагања неретко је умео да измами и осмехе присутних.
др Урош Крчадинац
Трећи дан: издања, друштвене мреже и научно образовање
Последњег дана курса, уредник часописа Елементи Иван Умељић показао је на примерима издања Центра за промоцију науке на које начине је још могуће комуницирати науку. Он је, између осталог, говорио о „Одравњивању“, првом одбрањеном докторату у форми стрипа, о награђиваним „Докторатима у прози“, као и о издању „ПРОМИС“, у чијој изради је учествовало 19 угледних илустратора из Србије и региона.
Иван Умељић
Потом је уследило предавање др Тијане Продановић, астрофизичарке и популаризаторке науке. Присутни научници могли су да чују нешто више о томе како изгледа успешно комуницирати науку путем савремених друштвених мрежа, а било је речи и о популарним научним фестивалима. Један део излагања посвећен је адекватном процењивању циљних група, те у складу са тим и одабиру социјалних мрежа за презентовање науке. Тако се, на пример, испоставило да ТикТок може да буде изузетно место за популаризацију науке међу најмлађима, уз запажање да је управо ова друштвена мрежа најпогоднија за директну интеракцију са публиком.
др Тијана Продановић
Учесницима курса путем видео снимка обратио се и др Милош Бусарчевић, доктор молекуларне биологије и професор теорије знања међународне школе Адриатик у Дуину у Италији. Он је говорио о свом искуству из области научног образовања, уз позитивне примере младих истраживача који су се, упркос језичкој баријери, добро уклопили и превазишли препреке са којима су се сусрели.
др Милош Бусарчевић (фото: Дарко Доневски)
На крају трећег дана поново се обратио аутор и модератор читавог курса др Доневски и пружио неколико практичних савета који ће младим истраживачима помоћи код конкурисања за грантове. Сви учесници курса добили су заслужене сертификате којима се потврђује њихово учешће у радионици, док је сам изглед сертификата осмислила позната илустраторка Моника Ланг.
Читав курс камером је забележио Бојан Живојиновић, а снимци предавања ускоро ће бити постављени на званичан Јутјуб канал Центра за промоцију науке. Албум са сликама које је овековечио фотограф Марко Рисовић моћи ћете да погледате на Фејсбук страници ЦПН-а.
Аутор фотографија је Марко Рисовић
