Други овогодишњи панел из серијала „АИ под звездама“, под називом „(Раз)очаравање: Које су нам вештине потребне да бисмо управљали АИ-јем“, одржан је у Научном клубу Београду, у четвртак, 25. априла.
Панел који су организивали Центар за истраживање јавних политика, Српско друштво за вештачку интелигенцију и Центар за промоцију науке, овога пута био је посвећен новим иницијативама у домену примене технологија чији капацитети за друштвену, политичку и економску дисрупцију изазивају контроверзе широм света.
У разговору су учествовали: Нејбоша Васиљевић (директор за вештачку интелигенцију, Фондација Петља), др Данијела Шћепановић (Министарство просвете, Сектор за дигитализацију у просвети), др Александар Бауцал (редовни професор психологије на Филозофском факултету) и Андреј Ботка (инжењер машинског учења, Sigmoid), а панел је модерирала Тања Јакоби (извршна директорка Центра за истраживање јавних политика).
„Од када су настали, рачунари неке интелектуалне задатке обављају ефикасније од човека и временом смо се навикли да ефикасније рачунају, играју шах и аутоматизују разне рутинске операције. Тај тренд се сада нагло убрзава и захвата области за које нисмо били очекивали да су следеће на реду, као што је креатива. Мислим да ће до краја децеције вештачка интелигенција постати ефикаснија од човека на многим новим пољима, али не мислим да је главни изазов како ће се човек односити према самој тој чињеници. Главни изазов ће бити промене које се преливају на разне аспекте друштвених односа“, рекао је на почетку панела Нејбоша Васиљевић.
„Верујем да ће генеративна вештачка интелигенција достићи просечне перформансе човека. Али, то ће се десити само у одређеним доменима као што су, на пример, задаци или изазови који су типични, познати и са којима се велики број људи већ суочавао. И не мање битно, проблеми и изазови о којима је пуно тога већ написано и за које постоји мањи број потенцијално добрих решења. Међутим, у случају проблема и изазова који су нови и који настају као резултат сталних трансформација начина на који људи и заједнице живе, генеративна природна интелигенција ће увек бити у предности“, нагласио је др Александар Бауцал.
Од др Данијеле Шћепановић сазнали смо на који начин образовни систем Србије прати технолошки напредак, конкретно брзину којом се развија генеративна вештачка интелигенција:
„Постоји низ мера које су усмерене на развој дигиталних компетенција наставника и ученика, као и низ мера које се односе на сферу педагошке примене дигиталних технологија и вештачке интелигенције. ВИ има јасно место у програмима наставе и учења у оквиру предмета Информатика и рачунарство и Техника и технологија, а осврт на ову тему приметан је и у предмету Дигитални свет. Начин на који наставници треба да примењују вештачку интелигенцију у својим учионицама описан је у ревидираној верзији Оквира дигиталних компетенција – Наставник за дигитално доба 2023. Као што је описано у овом документу, од изузетне важности je да наставници разумеју позитивне и негативне ефекте примене вештачке интелигенције и имају изразито критички однос према садржају генерисаном помоћу овог алата. Савремени наставник мора бити упознат са постојањем генеративне вештачке интелигенције која је у стању да креира јединствене текстове, слике, звучне и видео-записе, као и мултимедијалне дигиталне садржаје“, сматра др Шћепановић.
Андреј Ботка је са присутнима поделио своја размишљања о томе ко су промпт инжењери и каква је будућност ове, условно речено, професије?
„Промпт инжењерство је процес креирања и усавршавања промпт-а у циљу постизања што бољих резултата у интеркацији са генеративним моделима. Два, тренутно најгласнија питања су да ли је ово професија/занимање и да ли је ово инжењерство? Скептици ће рећи, да је само један од задатака које обавља сваки инжењер машинског учења током развоја апликација и можда је ‘инжењерство’ сувише снажна реч за овај процес. Време једино може дати одговоре негације на оба питања. Оно што је сигурно, ‘промпт инжењеринг’ је врло корисна вештина у овом тренутку и инжењерски приступ при формирању и развоју промптова даје нам поуздане резултате“, сазнали смо од Ботке.
Центар за истраживање јавних политика, Српско друштво за вештачку интелигенцију и Центар за промоцију науке настављају са разговорима о развоју вештачке интелигенције, а више информација о наредним панелима пратите на нашем порталу.
Фото: Марко Рисовић
