Средњошколци из Србије имали су прилику да се почетком јула, у просторијама Научног клуба Центра за промоцију науке, опробају у практичним експериментима из области неуронаука.
Научни клуб Центра за промоцију науке, другу годину заредом, био је домаћин програма Летње школе неуронаука. Међутим, за разлику од прошлогодишњег програма, који је био намењен студентима, ове године полазници су били ученици средњих школа из Србије. Они су имали прилику да прођу кроз обуку и науче да користе неуро:бит – моћни алат за изградњу интерфејса мозак-машина (BMI) или интерфејса мозак-рачунар (BCI) – како би помоћу њега развили своје пројекте. Програм је одржан у два циклуса, прве и друге недеље јула.
Као и прошле године, Летњу школу неуронаука организовао је познати амерички неуронаучник и ТЕД говорник др Грег Гејџ, са својим сарадницима из САД и Србије. Циљ ове радионице био је да подстакне ученике на креативност и да их охрабри да се кроз практичне пројекте опробају у повезивању људске физиологије са савременом технологијом.
„Ученици су користили информације које долазе из мозга (било кроз наше мишиће, очи или срце) и претварали их помоћу технологије у креативни уређај или пројекат“, објашњава др Гејџ. На пример, један од пројеката је осмишљен као музички инструмент на којем се свира помоћу покрета мишића на руци и сензора за откуцаје срца. Једна група ученика осмислила је каубојски двобој, у којем учествују два играча повезана на ЕМГ и такмиче се ко ће, на дати знак за пуцање на екранчићу, бити бржи револвераш. Веома занимљив био је и пројекат у ком се помоћу покрета мишића руке и ЕМГ сигнала шаљу поруке у Морзеовом коду, које се затим на екрану исписују словима.
Како би реализовали своје пројекте, ученици су прошли и кратку обуку из програмирања и електрофизиологије. „Иако већина ученика није имала никакво искуство са програмирањем, они су за само неколико дана успели да науче како да помоћу рачунара изведу невероватне ствари. Кад су то демонстрирали, људи су били потпуно запањени“, истакао је др Гејџ, нагласивши да су пројекти српских средњошколаца били „заиста невероватни“ и да су га изненадили својом креативношћу.
„Једна од кључних ствари у науци је креативност. Мислим да људи често занемарују ту чињеницу“, истакао је овај неуронаучник. „Видети нешто што сви други виде, али из сасвим другачијег угла – то је уметност, то је креативност. Ми заправо комбинујемо неуронауке и уметност како бисмо реализовали ове пројекте и подстакли људе да почну да размишљају креативније.“
Полазници Летње школе неуронаука имали су прилику да, 10. јула, у Америчком кутку, у Дому омладине, љубитељима науке представе своје научне пројекте и објасне принципе по којима они функционишу.
