14. jul 2017.[:]
U utorak, 12. jula, u Trstu, na Samitu Zapadnog Balkana potpisan je dokument o osnivanju Naučne fondacije Zapadnog Balkana, koja bi finansirala mlade istraživače iz regiona
U utorak, 12. jula, u Trstu, na Samitu Zapadnog Balkana sastali su se predstavnici zemalja Evropske unije i regiona i potpisali dokument o osnivanju Naučne fondacije Zapadnog Balkana (Western Balkan Research Foundation), koja bi finansirala najbolje naučnike u regionu.
Fondacija bi, pre svega, dodeljivala grantove mladim naučnicima Zapadnog Balkana koji žele da osnuju vrhunske timove i laboratorije u ovoj regiji. Osim toga, Fondacija bi razvila program finansiranja koji bi pospešio mobilnost naučnika i omogućio saradnju istraživača sa Zapadnog Balkana sa kolegama iz Evrope.
Ovu ideju pokrenula je Angela Merkel 2015. godine na Konferenciji Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, kada je izjavila da je od izuzetne važnosti baviti se pitanjem nauke i istraživanja u okviru pružanja podrške zemljama Zapadnog Balkana.
Nemačka akademija nauka Leopoldina je u saradnji sa Ekspertskom grupom sa Zapadnog Balkana tokom prethodne tri godine radila na razvijanju ove ideje i dala je predlog rada i organizacije fondacije, koji je 12. jula, u Trstu, bio dat na usvajanje predsednicima, premijerima i ministrima zemalja učesnica Samita. Među prisutnim delegacijama bili su i predstavnici naše zemlje, sa premijerkom Srbije Anom Brnabić na čelu.
„Ovo je fenomenalna prilika za istraživače na Zapadnom Balkanu koju ne smemo propustiti“, izjavila je ovim povodom dr Sofija Stefanović, prva dobirnica ERC granta u Srbiji i članica Ekspertske grupe. „Ukoliko zemlje učesnice Samita usvoje predloge iznete u dokumentu koji je pre nekoliko dana potpisan u Trstu, već od 2019. godine mladi naučnici iz regiona biće u prilici da osvoje prestižni grant čija bi vrednost mogla da ide i do 750.000 evra“, rekla je dr Stefanović.
Ekspertska grupa usvojila je finalnu verziju dokumenta nakon Treće zajedničke naučne konferencije zapadnobalkanskog procesa održanog u junu ove godine u Parizu, nakon trogodišnjih konsultacija u kojima su učestvovali predstavnici akademija nauka, istraživači i rektori univerziteta.
Osim što su potpisali dokument i time dali svoju podršku osnivanju Fondacije, predstavnici zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana takođe su doneli odluku da otpočnu proces implementacije ove ideje i poverili su mandat Grupi za implementaciju koju će činiti naučnici i izaslanici zemalja potpisnica.
Ova grupa imaće zadatak da izuči tehničku i finansijsku izvodljivost Fondacije, ali i da obavi niz pregovora i donese saglasnost oko detalja neophodnih za funkcionisanje ovog tela do narednog Samita, koji će se održati u Velikoj Britaniji 2018. godine.
„Iako je još mnogo posla pred nama, potpisivanje dokumenta u Trstu predstavlja značajan korak ka realizaciji ovog predloga. Za sada smo dobili punu podršku akademija nauka Nemačke, Francuske, Italije i Austrije, čije su zemlje spremne da ulože sredstva u rad Fondacije. Očekuje nas konkretizacija predloga i učešća različitih zemalja u procesu implementacije“, dodala je dr Stefanović, koja učestvuje u radu Ekspertske grupe.
Ekspertsku grupu predvodio je profesor Donald Dingvel, prethodni sekretar Evropskog istraživačkog saveta, u okviru kojeg je razvijen prestižni ERC grant.
Šema rada Fondacije
Kako je izneto u Predlogu rada Fondacije, mladim naučnicima bi bilo na raspolaganju nekoliko programa finansiranja.
Među grantovima ističu se „Tesla“ grant, koji bi se dodeljivao u oblasti prirodnih nauka i medicine, dok bi se u oblasti društvenih i humanističkin nauka dodeljivao grant „Čabej“. „Marko Polo“ grant obezbeđivao bi finansijsku podršku koja bi podsticala mobilnost naučnika Zapadnog Balkana.
Osim toga, postojale bi i tri dodatne šeme, koje bi podržavale inicijative i ideje u domenu promocije nauke, inovacija i transfera znanja i umrežavanja na nivou Balkana.
