Панелисти су говорили о значају доношења Закона о вештачкој интелигенцији, поштовању актуелних прописa, као и o додатној безбедности података у времену у којем, полако али сигурно, почиње да доминира вештачка интелигенција.
Нову сезону панела „АИ под звездама“ отворили су у четвртак, 28. марта, у Научном клубу Београд, експерти из домена приватности података, дигиталне безбедности и отвореног приступа знању: Данило Кривокапић, директор Фондације SHARE, Ивана Филимоновић, саветница у Сектору за надзор над заштитом података о личности, Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка Партнери Србија, и Игор Ћика, директор PDCA Konsalting DOO, док је дебату модерирала Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика.
Панел је био посвећен новим иницијативама у домену примене технологија чији капацитети за друштвену, политичку и економску дисрупцију изазивају контроверзе широм света. Између осталог, говорило се о одредбама управо усвојеног закона Европске уније о вештачкој интелигенцији (AI Act), Стратегији заштите података о личности у Србији за период 2023–2030, као и о практичној примени најављеног закона Србије о вештачкој интелигенцији.
Данило Кривокапић, директор Фондације SHARE, каже да је за Србију од огромног значаја да што пре усвоји закон о вештачкој интелигенцији, који би требало да се ослања на недавно усвојен AI Act:
„Тиме бисмо међу првима испратили тренд који је поставила ЕУ у овој области, што би имало позитивне ефекте, како за домаћу привреду и све који се баве вештачком интелигенцијом и иновацијама у домену дигиталних технологија тако и за грађане и заштиту њихових права. Битно је такав закон прилагодити домаћем правном оквиру како бисмо избегли недоследности, а затим и ускладити казнену политику са ЕУ како би примена била што извеснија.“
Србија је у августу 2023. године усвојила Стратегију заштите података о личности за период 2023–2030, а један од њених циљева је и унапређење система заштите података о личности при развоју и примени нових технологија у процесима дигитализације.
Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка Партнери Србија, организације која прати ову област, каже да Стратегија препознаје и потребу за унапређењем постојећег правног оквира, као и регулисање „области или појмова у вези са развојем нових технологија попут обраде генетичких или биометријских података“.
Тоскић Цветиновић наглашава и да је ово друга по реду Стратегија заштите података коју је Србија донела, након прве која је усвојена 2010, и која је, нажалост, остала без акционог плана и практичне примене:
„Треба спречити да слична судбина дочека и нову стратегију, имајући у виду да су већ прошли рокови за усвајање акционог плана који би је пратио, а који би требало да буде операционализација и конкретизација постављених циљева. Без тога, стратегија неће имати већег утицаја нити на шире поље заштите података нити на прецизније уређење односа права на приватност и нових технологија.“
Ивана Филимоновић, саветница у Сектору за надзор над заштитом података о личности, истакла је да је још један од циљева усвојене Стратегије и то да грађани још више освесте колико је заштита података о личности важна, као и на које све начине могу да остваре своја права:
„Грађани Србије су у овом тренутку далеко више упознати са Законом о заштити података о личности и показују већи степен интересовања у односу на период од пре 15 година, када је први пут успостављена заштита података о личности у Србији. Наравно, тај ниво свести још није на задовољавајућем нивоу и управо због тога један од циљева усвојене Стратегије је управо унапређена свест о значају заштите података о личности и начинима остваривања права.“
Игор Ћика, директор PDCA Konsalting DOO, и акредитовани експерт – тренер, са више од 200 тренинга у области система менаџмента, безбедности информација, процене ризика и заштите података. Говорећи о изазовима вештачке интелигенције, Ћика је рекао да постоји веома много етичких изазова у вези са приватношћу, заштитом података о личности, дискриминацијом по најразличитијим основама:
„Вештачка интелигенција нема ‘моралних дилема‘, она не поседује основне вредности или морал, и не доноси одлуке на основу добробити других или онога што је добро за већину“, рекао је Ћика и додао: „Безбедност података је нешто на шта компаније морају да поставе фокус у доба нових технологија, тако и код вештачке интелигенције, јер она зависи од велике количине података, па су ризици од ‘цурења информација‘ или њихове злоупотребе велики.“
Следећи панел „АИ под звездама“, који заједнички организују Центар за истраживање јавних политика, Српско друштво за вештачку интелигенцију и Центар за промоцију науке, одржаће се у априлу.
Фото: Марко Рисовић
