Мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања. Мисаони експерименти су здрава посластица за мозак. У ери брзе хране за наше осиромашено мишљење, сервиране у експрес ресторанима електронских медија и друштвених мрежа, они пружају много више од укрштеница и судокуа. Мисаони експерименти отварају капије изукрштаних, китњастих, непредвидивих стаза у вртовима мишљења, уводећи нас у забавне лавиринте закључивања о питањима и интелектуалним заврзламама које су нас одвајкада мучиле или за које, испоставиће се, нажалост, никада нисмо ни чули.

Истраживање концептуалних могућности није нешто што може да буде ограничено на партикуларне сфере стварности, као што је то случај са посебним наукама. Иако је његово родно место у филозофији, по природи саме мисаоне експериментације, своје радно подручје проналази и у математици, физици, психологији, књижевности, историји, економији или било којој дисциплини која проблематизује наше мишљење и знање о природи стварности, укључујући и друштвену стварност и елементе реалности које је створио човек. Због тога мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања.

Истражите више на интернет страници: http://cpn.rs/misaonieksperimenti/

Семинар је у каталогу ЗУОВ-а заведен под каталошким бројем 693 и акредитован је за школску 2021/2022, 2022/2023 и 2023/2024. годину: https://zuov-katalog.rs/index.php?action=page/catalog/view&id=928

Компетенција коју предложени програм развија: К2 – Компетенције за поучавање и учење. Очекивани ефекти обуке: Полазници ће бити упућени у најзначајније и историјски најутицајније мисаоне екперименте који су трасирали модеран ток развоја људског сазнања. Полазници ће бити оспособљени да код ученика развију облике стваралачке имагинације која је данас незаобилазна у стицању нових сазнања, овладавању новим појмовима, како у природним тако и у друштвеним наукама, критичком мишљењу и разумевању савременог света.

Аутори и реализатори семинара су др Машан Богдановски са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Иван Умељић из Центра за промоцију науке.

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа (а неки и учесници COST акције TD1306 „New frontiers in peer-review“), у сарадњи са Центром за промоцију науке (ЦПН), креирала је семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима. На појединим факултетима у Србији студенти се обучавају за писање научних радова, док обуке за рецензирање готово да нема. Анкета спроведена међу уредницима 22 часописа који се штампају у Србији (одговорило је 50 од 70 уредника) показала је да је процес рецензирања неефикасан, највише због слабог одзива позваних рецензената, дугог чекања на рецензију, а у извесној мери и због недовољне компетентности и стручности рецензената. Став једног броја уредника је да је образовање и тренинг рецензената (посебно младих) пут којим треба ићи да би се побољшала ефикасност.

Трочасовни семинар у коме учествује петоро предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

Семинар је током 2017. и 2018. одржан пет пута: у Центру за промоцију науке и у Ректоратима Универзитета у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. Семинару је укупно присуствовало 275 полазника, од чега су 84 % чинили млади истраживачи (докторанди, истраживачи), а 16% старији професори и научни радници. Њих 31% је припадало је области друштвено-хуманистичких наука, 30% је потицало из техничко-технолошких, 24% из природно-математичких, а 15% из области медицинских наука. Организатори семинара су става да треба наставити са образовањем рецензената, да су припадници академске заједнице веома заинтересовани за ту тему, а резултат тест рецензије је показао да постоји и реална потреба за оваквом едукацијом. Обучавањем младих повећаће се компетентност појединаца, број расположивих рецензената, а самим тим и ефикасност процеса рецензирања у часописима.

Стратешко повезивање научне заједнице и свих заинтересованих страна кроз партнерске мреже, како у Србији тако и у иностранству, са циљем повећања квалитета активности усмерених ка јачању сарадње научно-истраживачких организација, Мреже Регионалних центара и Центара за стручно усавршавање, локалних самоуправа, привредног и индустријског сектора.
Промоција научно-истраживачког рада кроз подршку друштвено одговорном истраживању, иновацијама и пословању, и повећање видљивости резултата домаће научне заједнице као и усклађивање са потребама локалних заједница и друштва у целини.

У сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, као подршка у ширењу знања о програму Европске комисиjе, Хоризонт 2020, успешно је организована серија тематских предавања и дебата под називом Хоризонт четвртком.

Првенствено намењене научноистраживачкоj, али и широj jавности ове активности пружају могућност свим заинтересованим странама да се активно укључе у оваj, досад наjвећи програм Европске униjе, коjи се односи на финансирање истраживања и иновациjа.

У оквиру овог концепта ЦПН је развио програм намењен наставницима чији је основни циљ креирање окружењa за учење и откривање науке у коме су сви добродошли да постављаjу питања, истражуjу, експериментишу и стварају нова знања. Као национална контакт тачка највеће европске мреже наставника природних наука – Scientix, идеја нам је да повежемо наставнике, њихове праксе и искуства, као и да промовишемо СТЕМ дисциплине (енг. STEM: science, technology, engineering and mathematics), нове педагошке приступе, сарадњу и пројектно финансирање кроз различите европске фондове.

Програм се реализује коришћењем ресурса и развијених пракси неколицине европских пројеката у којима учествује сам Центар: SySTEM 2020, ODDYSEy, CREATIONS, Hypatia и STEM School Label. Наша жеља је да едукаторе упознамо са овим пројектима и позовемо их да се укључе у оне активности које су предмет њиховог интересовања. Током 2017. и 2018. одржано је нешто више од 40 догађаја са овим програмом у Београду и двадесетак градова и мањих места широм Србије.

Истражите више на страници: eu.cpn.rs/naucno-obrazovanje-za-odgovorno-drustvo

Scientix је највећа европска онлајн заједница која окупља наставнике СТЕМ дисциплина, али и бројне доносиоце одлука и едукаторе, са циљем да се  ове дисциплине и нови педагошки приступи подрже. На онлајн платформи се налазе бројни пројекти самих наставника који представљају примере добре праксе. Међу њима су и изузетно квалитетни и успешни пројекти у којима учествују наставници из Србије. Основни циљ Центра је да се повећа број оваквих пројеката и укључених наставника из Србије.

Пројекат SySTEM2020 je фокусиран на учење ван школских учионица, пре свега у домену природних наука и математике. Мапирање овакве врсте ваннаставних активности широм Европе, али и процена бројности трансдисциплинарних програма су окосница прављења препорука едукаторима за одржавање сличних програма. Истраживање ће обухватити ђаке узраста од 9 до 20 година из 19 земаља, уз равномерну заступљеност различитог географског и социо-економског статуса. Биће укључене и мањине и заједнице миграната чиме се добија активна мапа која покрива различите постојеће праксе у Европи.

STEM School Label је пројекат креиран са циљем акредитовања школа на европском нивоу, које на ефикасан и иновативан начин приступају подучавању СТЕМ предмета, чиме значајно доприносе усвајању вештина и подизању нивоа компетентности у овој области. Идеја овог пројекта је да оснажи сарадњу између школа, индустрије и истраживача на локалном нивоу, чиме би се олакшао процес преласка из једне у другу етапу у образовању.

Главни циљ пројекта ODYSSEy јесте да се код ученика усмерених ка природним наукама и техничким дисциплинама унапреде вештине попут аргументовања, критичког мишљења и усменог излагања. Поред Центра за промоцију науке, партнери на пројекту ODYSSEy су Институт за геофизику Пољске академије наука, из Варшаве, научни центар Energy Discovery из Талина, у Естонији, и Институт за студије реторике и комуникације из Атине, у Грчкој.

Проjекат Hypatia, назван по чувеној античкој математичарки из 4. века наше ере, стреми да младе од 13 до 18 година привуче студијама науке, технологиjе, инжењерства и математике на родно сензитиван начин. Локални експерти у области родне равноправности, науке или научне комуникациjе, средњошколски наставници и тинеjџери неодлучни по питању избора студиjа прикључили су се разноврсним активностима у оквиру проjекта Hypatia.

Циљ CREATIONS проjекта је увођење иновативних наставних метода у наставу природних наука и математике заснованих на учењу увиђањем, уз коришћење елемената уметничког стварања. Такав приступ ђацима пружа могућности за разумевање науке кроз активан и креативан ангажман, али и међусобну сарадњу.