Poseban deo programa, koji Centar za promociju nauke održava i neguje još od samog početka, jesu interaktivne školske radionice. Ove radionice organizuju se svakog meseca u prostorijama Naučnog kluba i Mejkers spejsa, za učenike osnovnih i srednjih škola, a od 2017. godine organizovane su jednom nedeljno i posebne radionice za predškolce.

Tokom radionica, voditelj učesnike uvodi u naučnopopularnu temu dana, a učesnici imaju priliku da, uz njegovo ili njeno vođstvo, sami iprobaju tehnologiju koja im je na raspolaganju, naprave eksperimente, ili iskoriste stečena znanja i naprave nešto svojim rukama. Ovakav vid rada pruža deci priliku za saradnju, razmišljanje i pronalaženje novih, kreativnih rešenja. Ovaj pristup olakšava deci učenje i razumevanje raznih naučnih oblasti, pojednostavljuje pristup naučnim temama i razbija predrasude o „teškim“ naukama.

Istražite više na stranici: cpn.rs/radionice

Prijavljivanje za radionice vrše nastavnici po mesečnom rasporedu, a učešće je potpuno besplatno. Naučni komunikatori Centra za promociju nauke tokom godine održe preko 180 školskih i predškolskih radionica, kroz koje u proseku prođe više od 3000 dece iz Beograda i drugih gradova. Od početka rada Naučnog kluba Beograd održali smo oko 600 školskih radionica, kroz koje je prošlo približno 15.000 dece.

Pored toga, program naših radionica dostupan je svim saradnicima u naučnim klubovima u našoj zemlji, u kojima se redovno održava ovakav program. Radionice se održavaju i u okviru velikih manifestacija. Najmasovnija je svakako Maj mesec matematike, kada se godišnje, tokom programa u trajanju od mesec dana, održi između 30 i 50 radionica.

Centar za promociju nauke svake godine raspisuje Javni poziv za podnošenje prijava za finansijsku podršku projektima promocije i popularizacije nauke.

Javni poziv odnosi se na sva zainteresovana naučna, naučnostručna društva, škole, centre za stručno usavršavanje, udruženja i druge organizacije, ali i pojedince preko naučnih klubova koji mogu da podnesu svoje prijave za izbor projekata promocije i popularizacije nauke i tehnike, kojima Centar pruža finansijsku podršku.

Cilj Javnog poziva je podizanje nivoa naučne pismenosti i širenja naučne kulture sprovođenjem postupka decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije; podrška raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije; podrška inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja i podrška kreativnim projektima koji afirmišu dostupnost znanja u otvorenom prostoru putem naučnopopularnih eksponata, kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz neposredno iskustvo.

Kako danas izgleda Javni poziv CPN-a? Poziv je podeljen u tri kategorije, od kojih je svaka posebno finansirana i obuhvata različite tipove projekata. Prva kategorija raspisuje se za projekte popularizacije nauke u Naučnim klubovima, druga kategorija obuhvata projekte promocije nauke u čitavoj zemlji, a treća kategorija se raspisuje za podršku idejnim rešenjima za interaktivne eksponate u parkovima nauke. Pravo učešća imaju pojedinci u okviru naučnih klubova (obavezno u 2 naučna kluba), uz pisanu saglasnost naučnih klubova, kao i samostalno sva naučna, naučnostručna društva, škole, centri za stručno usavršavanje, udruženja i druge organizacije koje se bave unapređenjem naučnoistraživačkog rada, popularizacijom i promocijom nauke. Za potrebe prijava za Javni poziv razvili smo elektronsku aplikaciju koja se nalazi na stranci.

Arhivu Odobrenih projekta možete pronađi na stranici

A šta smo dosad radili? Od 2011. godine, od kada postoji Javni poziv, ukupno je odobreno i finansirano 473 projekta (podaci zaključno sa 2019. godinom) i dotad je izdvojeno 106 miliona dinara. Javni poziv nije raspisan samo 2014. godine, a, primera radi, 2017. stiglo je 297 prijava od kojih je finansirano 69. Dosad je najviše projekata odobreno 2012. godine, čak 88, kada je podeljeno i najviše sredstava, 30 miliona dinara. Kada govorimo o naučnim klubovima, koji su sa radom počeli 2017. godine, na Javnom pozivu najaktivniji bio je Kragujevac sa ukupno 74 finansirana projekta.
Broj odobrenih projekata po godinama i raspoređen budžet:

2011 – 33 projekta – 15 miliona

2012 – 88 projekata – 30 miliona

2013 – 82 projekta – 13 miliona

2014 – nije raspisan

2015 – 39 projekata – 15 miliona

2016 – 65 projekata – 7 miliona

2017 – 49 projekata – 7,7 miliona

2018 – 59 projekata – 8,3 miliona

2019 – 58 projekata – 9,4 miliona

2020 – 54 projekata – 9,5 miliona

2023 - 28 projekata - 6,5 miliona

Od svog nastanka Centar za promociju nauke svake godine organizuje najmanje dve velike naučnopopularne manifestacije. Cilj ovih velikih projekata jeste da naučne teme i oblasti predstave što slikovitije i jednostavnije što većem broju ljudi. Stoga manifestacije pokrivaju veliki broj formata – izložbe, predavanja, tribine, radionice, naučne predstave, performanse, konferencije, masterklasove. Od 2012. godine, svakog maja obeležava se Maj mesec matematike. Zašto? Zato što je Srbija jedna od osam zemalja u svetu čiji se đaci plaše matematike, a da ni odraslima matematika nije milija, pokazuje istraživanje koje je Centar za promociju nauke sproveo 2012. Možemo, međutim, da značajno utičemo na predstavu o ovoj nauci, da pokažemo čemu služi i koje izazove pruža.

Istražite više na stranici: m3.rs

Uz veliki trud vrhunskih matematičara dokazujemo da približiti matematičke ideje široj publici jeste teško, ali je ipak moguće. Tokom maja meseca, kao i bilo kog drugog, od velikog praska do danas, matematika broji bez prekida. Ona je svuda – u kosmičkim dubinama, u kompjuterskim procesorima, u prašumama i okeanima, u pekari, na dečjem igralištu. Matematika prožima svakodnevicu. U Srbiju povodom ove manifestacije dolazi više uglednih matematičara iz Evrope. No, srž programa čini više gostujućih matematičkih izložbi, ali i brojni interaktivni matematički eksponati koji su razvijeni u Srbiji. Svakoga dana, u više prostora, organizuju se radionice za sve zainteresovane posetioce, kao i radionice koje su prilagođene đacima, zatim takmičenja, kvizovi, kao i popularna predavanja i debate.

Centar za promociju nauke počeo je da inicira, osnažuje i pruža podršku različitim art+science aktivnostima još 2014. godine, nakon učešća u globalnom projektu Evropske mreže digitalne umetnosti i nauke (European Digital Art and Science Network). CPN je time doprineo oblikovanju prve održive mreže koja okuplja i potpomaže saradnju kreativnih umova iz naizgled suprotstavljenih disciplina – umetnosti i nauke. Izložba art+science+makers prikazala je seriju radova autora čiji pristup odlikuje želja za razumevanjem života na mikro i makro nivou, posmatrajući ga iznutra i spolja, stvarajući alate i uređaje za njegovo razumevanje.

Istražite više na stranici: www.artandscience.rs

Radovi okupljaju timove i pojedince koji su spremni da idu izvan okvira svojih discilina i ukrštaju se kroz različite stepene saradnji.
Teme koje se kroz ovu postavku otvaraju suočavaju nas sa svakodnevnim izazovima i našim prisustvom u okruženju koje odlikuje tehnološki napredak. One daju oblik i formu nevidljivim aspektima savremenog i ljudskog. Autori izložbe art+science+makers postavljaju važna pitanja koja su deo sadašnjice i kroz kreativnu upotrebu tehnologije omogućavaju nam nove uvide u pojave i fenomene čijih smo i mi sami deo.

U cilju približavanja i boljeg upoznavanja sveta biljaka, njihovih čula, načina na koje žive i reaguju na okruženje, Centar za promociju nauke u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerziteta u Beogradu, tokom 2017. godine organizovali su manifestaciju Inteligencija biljaka. Manifestaciju je svojim predavanjem otvorito Danijel Šemovic, biolog, profesor Univerziteta u Tel Avivu, i autor naučnopopularnog bestselera Šta biljka zna, koji je objavio Centar za promociju nauke. Centralni deo manifestacije činila je interaktivna izložba koja povlači paralelu između naših čula i sličnih procesa kod biljaka. Pored izložbe, program je pokrivao i radionice, predavanja, tribine i otvorenu laboratoriju.

Istražite više na stranici: www.cpn.edu.rs/inteligencija-biljaka

Od svog osnivanja 2010. godine, Centar za promociju nauke aktivno razvija svoju međunarodnu saradnju, najpre kroz uključivanje u srodne evropske i globalne asocijacije, učešće na konferencijama i raznovrsnim događajima koji okupljaju slične organizacije, i realizovanje zajedničkih planova i programa.

Paralelno se kreće i sa učešćem u projektnim konzorcijumima i aplikacijama. Prvi projekat u kome Centar učestvuje bila je Noć istraživača 2012. godine pod nazivom FRIEND2YOU, finansirana kroz FP7 program Evropske komisije. Koordinator projekta je bio Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada. Nakon toga Centar značajno razvija svoju saradnju, i aktivno participira i aplicira za projektna finansiranja kroz različite EU programe – FP7, LLP Comenius, Erasmus+, Creative Europe, COST i Horizon 2020.

Istražite više na stranici: int.cpn.edu.rs

Počevši od 2014. godine, Centar postaje redovni učesnik većeg broja projekata koji se bave raznovrsnim temama poput (ne)formalnog obrazovanja, primene koncepta Odgovornog istraživanja i inovacija (engl. Responsible Research and Innovation – RRI), rodnog okvira, etike, interdisciplinarne saradnje naučnika i umetnika... U poslednje dve godine, uz fokus na naučnoj komunikaciji kao krovnoj delatnosti CPN-a, najzastupljeniji su projekti posvećeni naučnom obrazovanju, odnosno savremenom STEM obrazovnom modelu (engl. STEM − Science, Technology, Engineering, Math).

Kao odgovor na zahteve složenog učešća u projektima i sve veći broj raznovrsnih aktivnosti, sredinom 2015. godine se formira Sektor za međunarodnu saradnju, kako bi se objedinili apliciranje, upravljanje i koordinacija evropskim projektima, i kako bi se poboljšali umrežavanje i povezivanje sa srodnim partnerima i asocijacijama.

Tokom 2018. godine Centar za promociju nauke započeo je rad na devet novih projekata koji se bave nizom tema od društvenog značaja, a posvećeni su naučnom obrazovanju namenjenom svim generacijama, povezivanju umetnosti i nauke, naučnoistraživačkoj delatnosti, ali i klimatskim promenama i veštačkoj inteligenciji kao temama koje oblikuju našu sadašnjost, ali i budućnost. Kroz ove projekte Centar je osvojio budžet ukupne vrednosti od pola miliona evra. Šest projekata dobilo je finansiranje kroz program Horizon 2020, uz po jedan iz Kreativne Evrope, Erasmus+ i COST okvira. Projekte vode organizacije iz Irske, Austrije, Nemačke, Poljske, Belgije i Srbije, a u njima, pored brojnih evropskih, učestvuju i partneri iz dalekih krajeva i kultura poput Japana, Kanade, Južne Afrike ili Gruzije.

U trenutku pisanja ovoga teksta (januar 2019), Centar je partner u rekordnih 13 aktivnih evropskih projekata i inicijativa. Ukupan broj projekata u kojima je CPN učestvovao otkako su započete aktivnosti u oblasti međunarodne saradnje i evropskih projekata je 32, što je, kada se u obzir uzmu veličina Centra i broj zaposlenih i angažovanih kolega, jedinstven i izuzetan rezultat na nivou čitave Srbije, pa i šire.

Istražite više na stranici: mejkers.cpn.rs

Trenutno Mejkers spejs broji preko 300 članova, za koje Centar za promociju nauke organizuje posebne kurseve iz STEM oblasti – nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika (STEM – science, technology, engineering, math). Svi zainteresovani članovi moći će da se prijave prema rasporedu kurseva, koji će biti istaknut na sajtu.

Do sada su u Mejkers spejsu organizovani kursevi programiranja za Arduino i Raspberry Pi , namenjeni početnicima zainteresovanim za razvoj „pametnih“ sistema i projekata kontrole različitih uređaja. Takođe, organizovani su i kursevi 3D štampe i modelovanja, kao i kurs elektronike, gde su članovi Mejkers spejsa mogli da nauče osnove koje su im obezbedile da samostalno razvijaju svoje projekte.

Mejkers spejs brine i o najmlađima. U prepodnevnom delu programa Centar za promociju nauke organizuje školske radionice za predškolce, osnovce, kao i učenike srednjih škola. Tokom jednočasovnih programa učesnici imaju priliku da čuju i nauče o interesantnim temama iz STEM oblasti, ali i da nešto naprave svojim rukama. Prijave za ove programe su obavezne na rasporedu aktivnosti Mejkers spejsa.

U Mejkers spejsu je organizovan i porodični dan, kada deca svih uzrasta mogu sa svojim roditeljima, starateljima ili prijateljima zajedno da rade na nekoj od unapred osmišljenih radionica, ili mogu samostalno da osmisle svoj projekat i realizuju ga uz pomoć demonstratora Centra za promociju nauke. Porodični dan u Mejkersu se održava svake subote od 11 do 17 časova, i otvoren je za sve članove Mejkersa i njihove najbliže.

Za dve godine rada, Mejkers spejs Centra za promociju nauke je okupio oko 300 članova koji koriste naš prostor i resurse. Održano je preko 10 kurseva i više od 300 školskih radionica, za više od 5000 dece iz beogradskih škola i vrtića.

Centar za promociju nauke počeo je da inicira, razvija i pruža podršku različitim aktivnostima koje spajaju umetnost i nauku još 2014. godine, kroz svoje učešće u globalnom projektu Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke (European Digital Art and Science Network) (http://eu.cpn.rs/realized_projects/artscience/). Kao član mreže, Centar je doprineo oblikovanju prve održive, žive mreže, koja može da okupi i potpomogne saradnju kreativnih umova koji dolaze iz naizgled suprotstavljenih disciplina – umetnosti i nauke. Ovaj projekat okupio je osam kulturnih institucija širom Evrope, a kao naučne partnere imao je tri prestižne evropske naučne institucije: CERN, Evropsku svemirsku agenciju i Južnu evropsku opservatoriju.
art+science aktivnosti pokazale su se kao značajne za ostvarenje glavnih misija Centra, a to su približavanje nauke široj javnosti i povećanje opšte naučne pismenosti.

Istražite više na stranici: artandscience.rs

Prva velika jednomesečna manifestacija održana je u Kulturnom centru Beograda 2016. godine. U istom periodu Centar se uključuje u još jedan zanimljiv evropski projekat baziran na spoju nauke i umetnosti pod nazivom Quantum Music (http://eu.cpn.rs/realized_projects/quantum-music/), koji povezuje svet kvantne fizike sa savremenom klasičnom muzikom. Od 2017. godine, sve srodne aktivnosti Centra brendirane su zajedničkim nazivom art+science. Velika manifestacija, art+science 2017 (http://arhiva.artandscience.cpn.rs/), koju je činilo više izložbi i brojne paralelne aktivnosti, organizovana je u Beogradu, Novom Sadu, Ritopeku i Kragujevcu sa učešćem 25 domaćih i internacionalnih umetnika. Bitan deo programa odnosio se na raznovrsne edukativne sadržaje posebno razvijene za ovu priliku, poput radionica za učenike i studente umetničkih akademija.

Treće i do sada najambicioznije izdanje art+science programa održano je tokom novembra i decembra 2018. Prve dve manifestacije iskorišćene su za uspostavljanje art+science koncepta u Srbiji, mapiranje umetnika i institucija zainteresovanih za ovakve vidove saradnje i stvaralaštva, kao i za pokretanje edukativnih aktivnosti koje bi ovaj koncept dalje razvijale na lokalnom nivou. U 2018, program je fokusiran i povezan sa programskim aktivnostima Centra posvećenim mejkers kulturi. Na više beogradskih lokacija pokrenut je art+science+makers program (http://www.cpn.rs/artandscience/en/), uključujući i izložbe u Muzeju primenjene umetnosti i Institutu Servantes. Centralni deo programa bio je rezervisan za dvodnevnu međunarodnu konferenciju (http://eu.cpn.rs/artsciencemakers-konferencija/), održanu na Fakultetu dramskih umetnosti i u Naučnom klubu Beograd. Održavanje konferencije bilo je posebno značajno zbog dubljeg posmatranja koncepta i mogućnosti spajanja umetnosti i nauke, i njegovog uticaja i značaja za društvo u celini. Pod okriljem mejkers koncepta, analizirane su relacije između različitih aktera u oblasti umetnosti i nauke, i njihovog aktiviranja u funkciji konstantnog dijaloga sa formalnim i neformalnim obrazovanjem.

Paralelno sa otvaranjem art+science+makers manifestacije, sasvim nova inicijativa je započeta u Beogradu: ”Evropska laboratorija veštačke inteligencije” (European ARTificial Intelligence Lab) (http://eu.cpn.rs/active_projects/european-artificial-intelligence-lab/). U pitanju je trogodišnji projekat koji okuplja 13 partnerskih organizacija kojima koordinira Ars Elektronika iz Linca, a koji je podržan od strane najvećih naučnih institucija i kompanija koje rade u oblasti veštačke inteligencije. Buduće aktivnosti Centra u domenu art+science biće skoncentrisane oko veštačke inteligencije kao najznačajnije tehnologije našeg doba i istovremeno najvećeg društvenog izazova pred nama.

The objective of the TeRRIFICA project is to comprehensively integrate data, research and action in order to create a general overview of the climate change situation in mapped parts of Europe. Versatile approaches involving the widest range of citizens, local activists, researchers, decision-makers and other engaged individuals aim to provide comprehensive guidance to combat climate change, adapt to changing circumstances and anticipate future developments.

We face many challenges on a daily basis, such as the impact of new technologies, the imbalanced consumption of natural resources, population health or migration; these can be greatly influenced by research and innovation. The TeRRIFICA project builds on this position, with a view to analyzing the impact and proposing a new model dedicated to reducing the adverse effects of climate change.

Several cities and regions across Europe will serve as test sites for initial analysis, the mapping of climate impacts and consequent change, but also for good practices and activities implemented by governmental institutions, scientific and educational institutions, the NGO sector and professional associations, individuals and dedicated organizations.

The project will create a specially developed set of recommendations and applicable practices for each of the selected territories - three regions in Germany, the Atlantic coast in France, the wider metropolitan areas of Barcelona, Minsk and Poznan, and Belgrade within the Danube and Sava basins of Southeast Europe - in order to test strategic activities under the concept of "living laboratories". The final result of the project will be the maps with active data and results, along with models and guidelines which have been successfully implemented and tested in practice.

Find out more at   terrifica.eu

The Center for the Promotion of Science is a regional project hub and coordinator of activities in several Southeast European countries - from Croatia to Romania, and from Albania to Hungary. In the countries of the region, in cooperation with local partners, research and education centers, state institutions and NGOs, the Center will organize numerous meetings, workshops and seminars in order to define the framework of the TeRRIFICA project and then test the proposed models and solutions through action.

The common denominator and guideline for work in Southeast Europe is closely linked to water and its many manifestations threatened by climate change - pollution, management, droughts and floods, water biodiversity in the Danube and Sava basins. In such a context, Belgrade will serve as the focal point of the project for Southeast Europe.

Find out more at  eu.cpn.rs/active_projects/terrifica

Elementi su domaći ilustrovani časopis za promociju nauke. Od juna 2015. upoznajemo čitaoce sa najnovijim naučnim dešavanjima u svetu i kod nas. Bilo da je reč o astronomiji, biologiji, filozofiji, matematici, fizici, umetnosti, politici ili ekonomiji, na naših 96 strana očekuju vas originalne priče ispričane iz drugačijih uglova. Tako ćete, na primer, u Elementima čitati lične dogodovštine astrofizičara koji traga za crnim rupama i dalekim galaksijama, ali i o srednjovekovnim robotima, prenošenju bakterija u kuhinji ili o dugo skrivanim, a neverovatno isprepletenim putevima nauke i robovlasništva... Na prvoj strani Elemenata dočekuje vas sveža vest iz sveta nauke – podnošenje inicijative da se proglasi nova epoha u istoriji Zemlje (antropocen), ili odluka da se, prvi put nakon 1875, promeni način na koji definišemo četiri osnovne merne jedinice.

Potom vas čeka (često poduži) temat, glavna priča broja, ispričana kroz nekoliko perspektiva. Temat može biti sve – lažne vesti, društvo ekrana u kome obitavamo, evolucija ljudskog poimanja umetnosti ili, pak, istine i zablude o teorijama zavere. Elementi u svakom broju donose i intervjue sa prominentnim domaćim i stranim istraživačima, naučnim komunikatorima, umetnicima koji inspiraciju pronalaze u različitim naučnim disciplinama, itd. Imamo i priče u slikama ili u kadru, a tu naći ćete i duže ili kraće tekstove iz mnogih oblasti: od medicine i higijene, preko evolucije, muzike i književnosti do hemije, hrane i empatije. Za sve ljubitelje stripa tu su tekstovi u kojima se prepliću priče o popularnim junacima, ali i o ozbiljnijim temama poput prikaza autentičnih psihijatrijskih oboljenja u stripovima, ili kako su deca rata, u odsustvu očeva, uzore tražila u strip junacima.

Poslednje, ali ne i najmanje važno – naš časopis ilustruju najpoznatiji grafički umetnici iz Srbije i regiona, a upečatljive ilustracije su ono po čemu se izdvajamo od ostalih publikacija. Stoga i ne čudi priznanje upućeno našoj stalnoj ilustratorki Moniki Lang za najbolju ilustraciju u štampanim i onlajn medijima, i to za ilustraciju na naslovnoj strani 13. broja Elemenata. Naš tim čine mladi, ali i stariji i iskusniji naučni novinari, tekstopisci, istraživači, esejisti i promoteri nauke. Elemente možete kupiti po ceni od 290 dinara na gotovo svim kioscima u zemlji, kao i po većim knjižarama i u Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Izlazimo četiri puta godišnje.

Do iduće priče – čitamo se!

Dečji naučni kamp (DNK) godinama unazad okuplja decu tokom raspusta na interesantnim i aktivnim naučnopopularnim programima. Prvi DNK održan je 2012. godine u Viminacijumu, a od tad istražili smo i razne ekosisteme u Beogradu, Šapcu, Smederevu, Kikindi, Svilajncu i drugim mestima. DNK je tokom godina menjao formu, ali osnovna ideja uvek ostaje ista - to je višednevni naučno-istraživački i edukativni program za školarce koji im pruža priliku da u inspirativnom okruženju, u društvu vršnjaka sličnih interesovanja, kroz saradnju sa odraslima razvijaju svoje naučne projekte.

Na Dečjem naučnom kampu mogu učestvovati uglavnom deca od drugog do šestog razreda osnovne škole. Kamp je organizovan u ciklusima po tri, četiri ili pet dana gde deca u periodu od po pet sati borave na radionicama u otvorenom ili zatvorenom prostoru. Teme kampa su sve nauke, tehnologija, umetnost, matematika i inženjerstvo.

Istraži više: https://www.cpn.edu.rs/dnk/

Aktivnosti su osmišljene tako da se deca u društvu vršnjaka, u stimulativnom okruženju, na zanimljiv i interaktivan način upoznaju sa naukama i razvijaju svoju naučnu pismenost. Na kampu deca rade timski, svoje ideje i nauku razvijaju kroz razvoj projekata i kroz ukrštanje različitih disciplina. Oni tokom programa imaju veliku slobodu u osmišljavanju svojih projekata i odabiru metoda koje koriste. Važan element naučnog kampa je saradnja sa odraslima i vršnjacima sličnih interesovanja.

DNK je menjao svoj oblik tokom godina. Kampovi su sada organizovani tako da deca razvijaju istraživačke projekte i konstruišu protiotipove koji odgovaraju na pitanja koja ih interesuju. U procesu rada oni diskutuju, analiziraju, promišljaju i donose odluke, sarađuju, upošljavaju svoju kreativnost i neguju kritičko mišljenje. Takođe, imaju i vremena za odmor, užinu, igre i rekreaciju, a poslednji dan spremaju naučnu izložbu ili konferenciju za svoje roditelje i prijatelje, gde timski predstavljaju svoj rad.

Mreža naučnih klubova Centra za promociju nauke širi se iz 15 gradova Srbije. Od toga, 12 naučnih klubova otvoreno je tokom 2016. godine.
Prvi klub je otvoren u Leskovcu, 5. aprila 2016. godine, a zatim mu se pridružuju Čačak, Niš, Užice, Knjaževac, Kragujevac, Smederevo, Kruševac, Kikinda, Novi Pazar, Kanjiža i Šabac. Tokom 2017. godine otvoren je Naučni klub u Beogradu, a krajem iste godine i u selu Ranovac pored Petrovca na Mlavi. U oktobru 2018. otvoren je Naučni klub u Gornjem Milanovcu.
Poslednja dva kluba otvorena su krajem 2022, odnosno početkom 2023. godine u Zaječaru i Novom Sadu.

Više istražite na: http://naucniklub.rs/