Објављивање научних радова у фокусу је студената докторских студија, на шта их упућује клаузула која их обавезује да током студирања објаве барем један рад у међународно признатом часопису, пре него што им се допусти да стекну ново звање. То може створити огроман притисак, нарочито ако је теза већ написана, a публикација je још на чекању или није објављена. Увод у објављивање научних публикација је незамењив водич кроз комплексан свет часописа, рецензија, издавача, уредништава и цитатних база. Продуктивност може значајно утицати на њихово унапређење, избор у звање, финансирање, или чак на обнављање уговора. Посебно корисна млађим истраживачима и докторандима, књига Увод у објављивање научних публикација обилује корисним саветима и објашњењима специфичних појмова и сложених издавачких процедура.
Подразумева се да студенти могу да изађу у сусрет овим захтевима једино уколико им ментори обезбеде одговарајуће смернице и подршку. Дискусија која се води између администрације, научних радника, па чак и студената, обогаћена је многим изразима и акронимима, као што су „фактор утицајности“, „ISI часопис“, „Web of Science“, или „рангирање“. Међутим, понекад се чини да им у вези са овим питањима недостаје неопходно искуство, а изрази се употребљавају без темељног разумевања тематике. То даље ствара конфузију и може чак довести до погрешних одлука. Сходно томе, кратак приручник који покрива различите теме о објављивању научних публикација могао би бити од користи. Осим штампаног издања, Центар за промоцију науке објавио је и електронско издање у отворреном приступу које је у целости доступно овде: http://nauka.cpn.rs/
Знање мора да поштује чињенице, а самим тим и истину. Информација то и не мора, а мишљења – па, она су понекад гратис. Лако се формирају, уз мале или никакве трошкове. Проблем је, међутим, тај што не можемо да решимо климатске промене, изазове на Блиском истоку, озбиљно злостављање на интернету или демократско неслагање, без обзира на то колико нас има и колико брзо сакупљамо или читамо чланке, нове уносе, коментаре и гласове подршке или неодобравања које они добијају на вебу. Није нека новост да други људи утичу на нас, нити је новост да смо подложни феноменима као што су сакупљање у стадо, ефекат леминга, ефекат пасивног посматрача, групно мишљење, колективно преувеличавање и грешке већине. Али јесте новост да су савремене информационе технологије повећале и појачале ове феномене. Бура информација говори о социјалној психологији на спиду.
„Бура информација представља истанчано и приступачно истраживање о пресудним токовима информација који обликују и управљају многим аспектима нашег друштвеног, економског и политичког живота. Елегантно успева да одабере пресудне резултате из различитих стручних поља, од логике до теорије игара, од економије до психологије, и помоћу њих баци ново и неопходно светло на инфосферу. Интердисциплинарни tour de force, који не треба пропустити.“ (Лучијано Флориди, Универзитет Оксфорд)
„Сви се давимо у загађеним информацијама које нас окружују. Оно што људима треба јесте средство за навигацију, значење и поравнање. Бура информација је промишљено, добро написано и застрашујуће упозорење за сваку медијску организацију: промените се!“ (Улрик Хагеруп, извршни директор Данског јавног сервиса)
