Objavljivanje naučnih radova u fokusu je studenata doktorskih studija, na šta ih upućuje klauzula koja ih obavezuje da tokom studiranja objave barem jedan rad u međunarodno priznatom časopisu, pre nego što im se dopusti da steknu novo zvanje. To može stvoriti ogroman pritisak, naročito ako je teza već napisana, a publikacija je još na čekanju ili nije objavljena. Uvod u objavljivanje naučnih publikacija je nezamenjiv vodič kroz kompleksan svet časopisa, recenzija, izdavača, uredništava i citatnih baza. Produktivnost može značajno uticati na njihovo unapređenje, izbor u zvanje, finansiranje, ili čak na obnavljanje ugovora. Posebno korisna mlađim istraživačima i doktorandima, knjiga Uvod u objavljivanje naučnih publikacija obiluje korisnim savetima i objašnjenjima specifičnih pojmova i složenih izdavačkih procedura.
Podrazumeva se da studenti mogu da izađu u susret ovim zahtevima jedino ukoliko im mentori obezbede odgovarajuće smernice i podršku. Diskusija koja se vodi između administracije, naučnih radnika, pa čak i studenata, obogaćena je mnogim izrazima i akronimima, kao što su „faktor uticajnosti“, „ISI časopis“, „Web of Science“, ili „rangiranje“. Međutim, ponekad se čini da im u vezi sa ovim pitanjima nedostaje neophodno iskustvo, a izrazi se upotrebljavaju bez temeljnog razumevanja tematike. To dalje stvara konfuziju i može čak dovesti do pogrešnih odluka. Shodno tome, kratak priručnik koji pokriva različite teme o objavljivanju naučnih publikacija mogao bi biti od koristi. Osim štampanog izdanja, Centar za promociju nauke objavio je i elektronsko izdanje u otvorrenom pristupu koje je u celosti dostupno ovde: http://nauka.cpn.rs/
Znanje mora da poštuje činjenice, a samim tim i istinu. Informacija to i ne mora, a mišljenja – pa, ona su ponekad gratis. Lako se formiraju, uz male ili nikakve troškove. Problem je, međutim, taj što ne možemo da rešimo klimatske promene, izazove na Bliskom istoku, ozbiljno zlostavljanje na internetu ili demokratsko neslaganje, bez obzira na to koliko nas ima i koliko brzo sakupljamo ili čitamo članke, nove unose, komentare i glasove podrške ili neodobravanja koje oni dobijaju na vebu. Nije neka novost da drugi ljudi utiču na nas, niti je novost da smo podložni fenomenima kao što su sakupljanje u stado, efekat leminga, efekat pasivnog posmatrača, grupno mišljenje, kolektivno preuveličavanje i greške većine. Ali jeste novost da su savremene informacione tehnologije povećale i pojačale ove fenomene. Bura informacija govori o socijalnoj psihologiji na spidu.
„Bura informacija predstavlja istančano i pristupačno istraživanje o presudnim tokovima informacija koji oblikuju i upravljaju mnogim aspektima našeg društvenog, ekonomskog i političkog života. Elegantno uspeva da odabere presudne rezultate iz različitih stručnih polja, od logike do teorije igara, od ekonomije do psihologije, i pomoću njih baci novo i neophodno svetlo na infosferu. Interdisciplinarni tour de force, koji ne treba propustiti.“ (Lučijano Floridi, Univerzitet Oksford)
„Svi se davimo u zagađenim informacijama koje nas okružuju. Ono što ljudima treba jeste sredstvo za navigaciju, značenje i poravnanje. Bura informacija je promišljeno, dobro napisano i zastrašujuće upozorenje za svaku medijsku organizaciju: promenite se!“ (Ulrik Hagerup, izvršni direktor Danskog javnog servisa)
