Какве везе са науком имају хеклање и штрикање? [:]
Научно је доказано да ситни покрети прстима подстичу развој мозга. Са штрикањем и хеклањем су директно повезани бројевни низови, јер уколико хоћемо да ширимо или сужавамо наш рад, морамо у сваком реду да одузимамо односно додајемо одређени број петљи.
Да би машина за ткање могла да прави шаре на тканини, Жозеф Мари Жакар је 1801. године за њу изумео бушене картице и тако ју је практично испрограмирао. По угледу на то, у првим рачунарским машинама бушене картице су се користиле за обраду података.
Најбољи начин да се у геометрији представе хиперболичке површи нашла је Даина Таимина 1997. године – исхеклала их је… Оваквих и сличних примера је безброј, те смо научили да хеклање и штрикање и те како имају везе са науком, што су наши другари из ОШ „Димитрије Давидовић“ из Смедерева, на пилот радионици будућег Пројекта, данас и практично увидели.
Свесрдну помоћ имали су у Тамари Ђаковић, професорки математике и ауторки свих штриканих / хекланих експоната у Научном клубу Смедереву и учитељици Невени Перић. Ову занимљиву радионицу имаћемо прилику да видимо у Малом дневнику РТС, па ће и другари који нису били данас на радионици моћи да виде шта смо то занимљиво радили, и тако можда добити инспирацију за нове добре идеје и креативни рад.
