Веред Шапиро се бави развојем програма научног образовања и комуникације. Дипломирала је екологију и магистрирала еколошки инжењеринг на Универзитету Бен-Гурион у Негеву. За каснији степен образовања, проучавала је физичке и хемијске аспекте процеса десалинизације воде. Наставила је да спроводи истраживања везана за десалинизацију воде неколико година пре него што се окренула научном образовању.

Од када се придружила Дејвидсон институту 2012. године, Веред је развијала јединствене интердисциплинарне курсеве и наставне материјале који студенте упознају са везама између широког спектра научних области – од екологије и еволуције, преко физике и астрономије, до историје науке. У оквиру свог рада, она сарађује са наставницима природних наука и помаже им приликом примене курсева развијених на Давидсон институту, што представља динамичан процес који омогућава да се ови курсеви континуирано развијају и побољшавају.

Веред се редовно појављује у образовним ТВ и радио емисијама, представљајући науку израелској деци; Oна такође пише чланке везане за науку за водеће медије и држи предавања о еволуцији и природној историји на популарним научним догађајима.

Слон, жирафа и инжењер улазе у бар: Када дивља наука доводи до дивљих идеја

Да ли сте икада помислили шта бисте урадили да имате слонову сурлу? Када бисте могли да се крећете помоћу ехолокације попут слепих мишева или да подигнете тежак терет баш као мрави? Природа нам пружа бриљaнтне идеје које се могу користити за решавање људских изазова са одрживим дизајном. Ова метода се назива биоинспирација (или: биомимикрија). Интердисциплинарни приступ који упоређује биолошке изазове са инжењерским проблемима и природним адаптацијама у дизајнерска решења.

У активном предавању Веред и Михал са Давидсон Института за научно образовање, користиће биомиметичко размишљање и природне адаптације за решавање неких од најтежих изазова у… бару! Одговорају на питања попут како слонови могу да нам помогну да брже охладимо пиво? Зашто вам заиста треба сурла? И да ли жирафе имају проблема са течностима? И такође, питајте их да ли животиње имају тенденцију да се опијају?

Трајање: 30 мин + Питања и одговори

Енглески језик

Предавање је активно предавање са демонстрацијом уживо.

Мирко Ђорђевић је еволуциони биолог који ради као научни сарадник на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду. Он се бави истраживањем коеволуције два генома – митохондријског и једарног, и њиховом улогом у еволуцији старења код пасуљевог жишка. Мирко је један од аутора изложбе и каталога „ЗооМозгологија“ (http://zoomozgologija.com/) и руководилац пројекта грађанске науке „Опасуљи се“ (https://www.opasuljise.rs/).

Материнска клетва Тројанских женки

Можда Вам је познато са часова биологије да су митохондрије мале ћелијске електране које производе енергију. Митохондрије су врло интересантне органеле због тога што имају свој геном (мтДНК) независно од генома који се налази у једру ћелије (нДНК). Додатно, за разлику од нДНК коју наслеђујемо од оба родитеља, мтДНК наслеђујемо само од мајке. Матернално наслеђивање мтДНК чини да природна селекција не види мутације са негативним последицама по мужјаке. Другим речима, селекција није у стању да елиминише мутације које имају штетне ефектне на мужјаке, ако су оне истовремено неутралне или корисне за женке. Наведене мутације ће избећи оштро око селекције и акумулирати се унутар мтДНК. Овај феномен познат је под именом материнска клетва и представља фокус Миркових истраживања која користе ову “еволуциону замку” у развоју нове методе биоконтроле штетних инсеката под називом техника Тројанских женки.

Зив Цвигафт је доктор биомолекуларних наука на Вајцман институту за науку, где се бави истраживњем биолошког сата код сисара и везе између метаболизма, старења и биолошког сата.

Он је страствени говорник и оснивач и извршни директор биотехнолошког стартапа Амбросиа Био. Поред научног рада, један је од водећих спортиста издржљивости у Израелу и иностранству.

„Друштвени џет-лег“ – људски биолошки сат у модерном добу

Зив ће нам у свом предавању помоћи да боље разумемо везу између биолошког сата и нашег здравља, као и способност доношења одлука. Питање које нас све брине је какав је утицај савременог начина живота и бескрајних сати у проведених у канцеларији? Штавише, шта можемо учинити да смањимо и минимализујемо насталу штету? Публика ће се упознати са нашим унутрашњим механизмом за мерење времена (циркадијални сат) и боље разумети сопствени хронотип.

Зив ће такође поделити неколико савета: Када је најбоље време да одете код зубара да бисте осетили најмањи бол? Шта бисмо могли да урадимо да постанемо бољи спортисти, и што је најважније како да боље старимо? Шта је „опасније“, јести хамбургер ујутру или исто јело увече? Зашто, с једне стране, бебе не спавају добро ноћу, а с друге адолесценти не могу да се пробуде ујутру? Када је најбоље доба дана за физичку активност? Када водити љубав?

Трајање: 30 минута + Питања и одговори

Језик: Енглески

Zovem se Lana Đuričković, imam 20 godina i završila sam JU Gimnaziju „Slobodan Škerović“ u Podgorici. Svoje studije započela sam na Filološkom fakultetu u Nikšiću, odsjek za Italijanski jezik i književnost, a potom ih nastavila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Šest godina bila sam član ansambla pozoriša „Dodest“ u Podgorici. Od 2021. godine član sam ansambla Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“ u Beogradu. Dobitnica sam nagrade „Mileva Žikić“ za glumačku bravuru, za ulogu Sare u predstavi „ Nigde nikog nemam“ Edvarda Bonda.  U Podgorici sam trenirala japansku borilačku vještinu mačevanja – Kendo. Nosilac sam sedam medalja iz ove vještine na nivou države kao i bronzane medalje na balkanskom takmičenju 2017. godine. U organizaciji volonterskog kluba Crvenog krsta Crne Gore pohađala sam razne obuke i tako stekla zvanja instruktora prve pomoći, predavača o borbi protiv trgovine ljudima, motivatora dobrovoljnog davalaštva krvi i šminkera povreda na poligonima priprema i takmičenjima u pružanju prve pomoći.

Назив предавања: 10 година од открића Хигсовог бозона

ЦЕРН је у јулу 2012. године објавио откриће Хигсовог бозона након његовог предвиђања скоро 50 година пре његовог открића. Хигсов бозон је одговоран за генерисање маса у универзуму и његово откриће не може бити прецењено.

Испричаћемо инсајдерску причу о једном од највећих открића које је човечанство икада направило.

Господин Грос је рођен у Тел Авиву. Након што је одслужио војну службу у елитној јединици за комуникацију, отишао је у Њујорк да студира музику.

Тамо је наишао на култну књигу, Тао физике, која га је навела да се врати у Израел како би студирао физику на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.

Његов магистарски рад на Вајцман институту написан је на тему теорија струна, након чега је теоријски рад заменио експерименталном физиком високих енергија.

У последњих двадесет година, професор Грос је своју научну каријеру посветио потрази за Хигсовом честицом и њеном открићу.

Био је организатор форума за анализу статистичких података АТЛАС-а где је учествовао  у развоју статистичких метода које се користе за претрагу и откривање.

У време открића Хигсовог бозона био је део радне групе АТЛАС Хигс-a.

Др Дражен Драшковић је доцент Електротехничког факултета Универзитета у Београду, на коме је завршио своје дипломске, мастер и докторске студије. Током студија урадио је две стручне праксе у компанијама IBM и Google. Област његовог истраживања обухвата примену вештачке интелигенције у софтверским системима, анализу и обраду података, као и пројектовање и тестирање савремених софтвера. Учествовао је као софтверски архитекта и инжењер у неколико интернационалних пројеката при међународним институцијама (UNOPS, WHO, UNDP), а тренутно је укључен у 2 велика међународна пројекта у области вештачке интелигенције и анализе великих база података. У својој десетогодишњој каријери реализовао је више од 100 различитих софтверских апликација, одржао преко 50 стручних тренинга и радионица у ИТ предузећима и 60 предавања на конференцијама. Мото Драженовог рада је да је квалитетно образовање сигуран пут у будућност.

Др Владимир Ђурђевић је ванредни професор метеорологије на Физичком факултету Универзитета у Београду. Током своје каријере био је и гостујући истраживач у НОАА (САД) и ЦМЦЦ (Италија). Његова експертиза је нумеричко моделирање, анализа климатских података, процена рањивости и прилагођавање на климатске промене. Поред каријере у образовању и науци редовно учествује на различитим јавним догађајима посвећеним проблему климатских промена.

„Климатски рингишпил“ – Ризик за природу и друштво

Климатски систем планете Земље већ деценијама пролази кроз убрзану трансформацију, примарно због неконтролисаних антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште, и то на првом месту емисије угљендиоксида, као продукта сагоревања фосилних горива. Од краја деветнаестог века средња глобална температура је порасла за 1°Ц, изазивајући низ других промена у осталим елементима климатског система. Ове промене већ сада стављају под притисак функционисање савременог друштва, али и природне системе на Земљи. Уколико антропогене емисије наставе да прате трендове из прошлости у будућности можемо очекивати наставак ових промена, а негативне консеквенце ће се значајно увећати отварајући многа питања како ће будуће друштво изгледати, али и у којој мери ће живи свет моћи да се прилагоди овим променама.

Трајање: 30 минута + Питања и одговори

Језик: Енглески