Koncept približavanja naučnih tema i radova široj publici u neformalnom ambijentu, kao i večernji izlasci tokom kojih se sluša i razgovara o nauci, izuzetno su popularni u Izraelu. Ideja je prvenstveno zaživela u Tel Avivu, gradu koji je poznat kao „grad koji nikad ne spava“, baš kao i Beograd.
Predavanja naučnika iz Srbije i Izraela, dve zemlje koje ove godine obeležavaju 30 godina od obnavljanja diplomatskih odnosa, biće otvorena za javnost i održaće se na razičitim lokacijama. Gosti iz Izraela će predavanja održati na engleskom, a naučnici iz Srbije na srpskom jeziku.
Lokacije: Smokvica Vračar, Smokvica Dorćol, Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd, Baš.ta craft & draft, Cetinjska
Dr Mihal Topaz je specijalista u oblasti očuvanja prirode i životne sredine na Davidsonovom institutu za naučno obrazovanje, koji je ogranak Vajcmanovog instituta za nauku. Doktorirala je na ekološkom obrazovanju na Tehnionu – Izraelskom tehnološkom institutu. Njeno istraživanje se fokusiralo na obrazovanje o bioinspiraciji u zoološkom vrtu kao inspirativnoj doživotnoj nauci i ekološkom, neformalnom i interdisciplinarnom učenju. Tokom svog istraživanja, Mihal je osnovala obrazovnu jedinicu bioinspiracije u Zoološkom centru u Ramat Ganu.
U okviru svog rada na Institutu Davidson, Mihal vodi edukativni deo građanskog naučnog istraživanja o biljnom mikrobiomu, u saradnji sa naučnicima sa Vajcman instituta. Ona takođe razvija kurseve orijentisane na životnu sredinu za arapske i jevrejske studente, koji kao deo tima zajednički redizajniraju naučni park „Clore Garden of Science“ pri Dejvidsonovom naučnom muzeju na otvorenom.
Mihal drži predavanja na konferencijama i sprovodi aktivnosti na otvorenom o bioinspiraciji i očuvanju biodiverziteta.
Slon, žirafa i inženjer ulaze u bar: Kada divlja nauka dovodi do divljih ideja
Da li ste ikada pomislili šta biste uradili da imate slonovu surlu? Kada biste mogli da se krećete pomoću eholokacije poput slepih miševa ili da podignete težak teret baš kao mravi? Priroda nam pruža briljantne ideje koje se mogu koristiti za rešavanje ljudskih izazova sa održivim dizajnom. Ova metoda se naziva bioinspiracija (ili: biomimikrija). Interdisciplinarni pristup koji upoređuje biološke izazove sa inženjerskim problemima i prirodnim adaptacijama u dizajnerska rešenja.
U aktivnom predavanju Vered i Mihal sa Davidson Instituta za naučno obrazovanje, koristiće biomimetičko razmišljanje i prirodne adaptacije za rešavanje nekih od najtežih izazova u… baru! Odgovoraju na pitanja poput kako slonovi mogu da nam pomognu da brže ohladimo pivo? Zašto vam zaista treba surla? I da li žirafe imaju problema sa tečnostima? I takođe, pitajte ih da li životinje imaju tendenciju da se opijaju?
Trajanje: 30 min + Pitanja i odgovori
Engleski jezik
Predavanje je aktivno predavanje sa demonstracijom uživo.
Vered Šapiro se bavi razvojem programa naučnog obrazovanja i komunikacije. Diplomirala je ekologiju i magistrirala ekološki inženjering na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu. Za kasniji stepen obrazovanja, proučavala je fizičke i hemijske aspekte procesa desalinizacije vode. Nastavila je da sprovodi istraživanja vezana za desalinizaciju vode nekoliko godina pre nego što se okrenula naučnom obrazovanju.
Od kada se pridružila Dejvidson institutu 2012. godine, Vered je razvijala jedinstvene interdisciplinarne kurseve i nastavne materijale koji studente upoznaju sa vezama između širokog spektra naučnih oblasti – od ekologije i evolucije, preko fizike i astronomije, do istorije nauke. U okviru svog rada, ona sarađuje sa nastavnicima prirodnih nauka i pomaže im prilikom primene kurseva razvijenih na Davidson institutu, što predstavlja dinamičan proces koji omogućava da se ovi kursevi kontinuirano razvijaju i poboljšavaju.
Vered se redovno pojavljuje u obrazovnim TV i radio emisijama, predstavljajući nauku izraelskoj deci; Ona takođe piše članke vezane za nauku za vodeće medije i drži predavanja o evoluciji i prirodnoj istoriji na popularnim naučnim događajima.
Slon, žirafa i inženjer ulaze u bar: Kada divlja nauka dovodi do divljih ideja
Da li ste ikada pomislili šta biste uradili da imate slonovu surlu? Kada biste mogli da se krećete pomoću eholokacije poput slepih miševa ili da podignete težak teret baš kao mravi? Priroda nam pruža briljantne ideje koje se mogu koristiti za rešavanje ljudskih izazova sa održivim dizajnom. Ova metoda se naziva bioinspiracija (ili: biomimikrija). Interdisciplinarni pristup koji upoređuje biološke izazove sa inženjerskim problemima i prirodnim adaptacijama u dizajnerska rešenja.
U aktivnom predavanju Vered i Mihal sa Davidson Instituta za naučno obrazovanje, koristiće biomimetičko razmišljanje i prirodne adaptacije za rešavanje nekih od najtežih izazova u… baru! Odgovoraju na pitanja poput kako slonovi mogu da nam pomognu da brže ohladimo pivo? Zašto vam zaista treba surla? I da li žirafe imaju problema sa tečnostima? I takođe, pitajte ih da li životinje imaju tendenciju da se opijaju?
Trajanje: 30 min + Pitanja i odgovori
Engleski jezik
Predavanje je aktivno predavanje sa demonstracijom uživo.
Mirko Đorđević je evolucioni biolog koji radi kao naučni saradnik na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković“, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu. On se bavi istraživanjem koevolucije dva genoma – mitohondrijskog i jedarnog, i njihovom ulogom u evoluciji starenja kod pasuljevog žiška. Mirko je jedan od autora izložbe i kataloga „ZooMozgologija“ (http://zoomozgologija.com/) i rukovodilac projekta građanske nauke „Opasulji se“ (https://www.opasuljise.rs/).
Materinska kletva Trojanskih ženki
Možda Vam je poznato sa časova biologije da su mitohondrije male ćelijske elektrane koje proizvode energiju. Mitohondrije su vrlo interesantne organele zbog toga što imaju svoj genom (mtDNK) nezavisno od genoma koji se nalazi u jedru ćelije (nDNK). Dodatno, za razliku od nDNK koju nasleđujemo od oba roditelja, mtDNK nasleđujemo samo od majke. Maternalno nasleđivanje mtDNK čini da prirodna selekcija ne vidi mutacije sa negativnim posledicama po mužjake. Drugim rečima, selekcija nije u stanju da eliminiše mutacije koje imaju štetne efektne na mužjake, ako su one istovremeno neutralne ili korisne za ženke. Navedene mutacije će izbeći oštro oko selekcije i akumulirati se unutar mtDNK. Ovaj fenomen poznat je pod imenom materinska kletva i predstavlja fokus Mirkovih istraživanja koja koriste ovu “evolucionu zamku” u razvoju nove metode biokontrole štetnih insekata pod nazivom tehnika Trojanskih ženki.
Ziv Cvigaft je doktor biomolekularnih nauka na Vajcman institutu za nauku, gde se bavi istraživnjem biološkog sata kod sisara i veze između metabolizma, starenja i biološkog sata.
On je strastveni govornik i osnivač i izvršni direktor biotehnološkog startapa Ambrosia Bio. Pored naučnog rada, jedan je od vodećih sportista izdržljivosti u Izraelu i inostranstvu.
„Društveni džet-leg“ – ljudski biološki sat u modernom dobu
Ziv će nam u svom predavanju pomoći da bolje razumemo vezu između biološkog sata i našeg zdravlja, kao i sposobnost donošenja odluka. Pitanje koje nas sve brine je kakav je uticaj savremenog načina života i beskrajnih sati u provedenih u kancelariji? Štaviše, šta možemo učiniti da smanjimo i minimalizujemo nastalu štetu? Publika će se upoznati sa našim unutrašnjim mehanizmom za merenje vremena (cirkadijalni sat) i bolje razumeti sopstveni hronotip.
Ziv će takođe podeliti nekoliko saveta: Kada je najbolje vreme da odete kod zubara da biste osetili najmanji bol? Šta bismo mogli da uradimo da postanemo bolji sportisti, i što je najvažnije kako da bolje starimo? Šta je „opasnije“, jesti hamburger ujutru ili isto jelo uveče? Zašto, s jedne strane, bebe ne spavaju dobro noću, a s druge adolescenti ne mogu da se probude ujutru? Kada je najbolje doba dana za fizičku aktivnost? Kada voditi ljubav?
Trajanje: 30 minuta + Pitanja i odgovori
Jezik: Engleski
Zovem se Lana Đuričković, imam 20 godina i završila sam JU Gimnaziju „Slobodan Škerović“ u Podgorici. Svoje studije započela sam na Filološkom fakultetu u Nikšiću, odsjek za Italijanski jezik i književnost, a potom ih nastavila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Šest godina bila sam član ansambla pozoriša „Dodest“ u Podgorici. Od 2021. godine član sam ansambla Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“ u Beogradu. Dobitnica sam nagrade „Mileva Žikić“ za glumačku bravuru, za ulogu Sare u predstavi „ Nigde nikog nemam“ Edvarda Bonda. U Podgorici sam trenirala japansku borilačku vještinu mačevanja – Kendo. Nosilac sam sedam medalja iz ove vještine na nivou države kao i bronzane medalje na balkanskom takmičenju 2017. godine. U organizaciji volonterskog kluba Crvenog krsta Crne Gore pohađala sam razne obuke i tako stekla zvanja instruktora prve pomoći, predavača o borbi protiv trgovine ljudima, motivatora dobrovoljnog davalaštva krvi i šminkera povreda na poligonima priprema i takmičenjima u pružanju prve pomoći.
Naziv predavanja: 10 godina od otkrića Higsovog bozona
CERN je u julu 2012. godine objavio otkriće Higsovog bozona nakon njegovog predviđanja skoro 50 godina pre njegovog otkrića. Higsov bozon je odgovoran za generisanje masa u univerzumu i njegovo otkriće ne može biti precenjeno.
Ispričaćemo insajdersku priču o jednom od najvećih otkrića koje je čovečanstvo ikada napravilo.
Gospodin Gros je rođen u Tel Avivu. Nakon što je odslužio vojnu službu u elitnoj jedinici za komunikaciju, otišao je u Njujork da studira muziku.
Tamo je naišao na kultnu knjigu, Tao fizike, koja ga je navela da se vrati u Izrael kako bi studirao fiziku na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Njegov magistarski rad na Vajcman institutu napisan je na temu teorija struna, nakon čega je teorijski rad zamenio eksperimentalnom fizikom visokih energija.
U poslednjih dvadeset godina, profesor Gros je svoju naučnu karijeru posvetio potrazi za Higsovom česticom i njenom otkriću.
Bio je organizator foruma za analizu statističkih podataka ATLAS-a gde je učestvovao u razvoju statističkih metoda koje se koriste za pretragu i otkrivanje.
U vreme otkrića Higsovog bozona bio je deo radne grupe ATLAS Higs-a.
Dr Dražen Drašković je docent Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je završio svoje diplomske, master i doktorske studije. Tokom studija uradio je dve stručne prakse u kompanijama IBM i Google. Oblast njegovog istraživanja obuhvata primenu veštačke inteligencije u softverskim sistemima, analizu i obradu podataka, kao i projektovanje i testiranje savremenih softvera. Učestvovao je kao softverski arhitekta i inženjer u nekoliko internacionalnih projekata pri međunarodnim institucijama (UNOPS, WHO, UNDP), a trenutno je uključen u 2 velika međunarodna projekta u oblasti veštačke inteligencije i analize velikih baza podataka. U svojoj desetogodišnjoj karijeri realizovao je više od 100 različitih softverskih aplikacija, održao preko 50 stručnih treninga i radionica u IT preduzećima i 60 predavanja na konferencijama. Moto Draženovog rada je da je kvalitetno obrazovanje siguran put u budućnost.
Dr Vladimir Đurđević je vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje karijere bio je i gostujući istraživač u NOAA (SAD) i CMCC (Italija). Njegova ekspertiza je numeričko modeliranje, analiza klimatskih podataka, procena ranjivosti i prilagođavanje na klimatske promene. Pored karijere u obrazovanju i nauci redovno učestvuje na različitim javnim događajima posvećenim problemu klimatskih promena.
„Klimatski ringišpil“ – Rizik za prirodu i društvo
Klimatski sistem planete Zemlje već decenijama prolazi kroz ubrzanu transformaciju, primarno zbog nekontrolisanih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, i to na prvom mestu emisije ugljendioksida, kao produkta sagorevanja fosilnih goriva. Od kraja devetnaestog veka srednja globalna temperatura je porasla za 1°C, izazivajući niz drugih promena u ostalim elementima klimatskog sistema. Ove promene već sada stavljaju pod pritisak funkcionisanje savremenog društva, ali i prirodne sisteme na Zemlji. Ukoliko antropogene emisije nastave da prate trendove iz prošlosti u budućnosti možemo očekivati nastavak ovih promena, a negativne konsekvence će se značajno uvećati otvarajući mnoga pitanja kako će buduće društvo izgledati, ali i u kojoj meri će živi svet moći da se prilagodi ovim promenama.
Trajanje: 30 minuta + Pitanja i odgovori
Jezik: Engleski
