Докторирао je на Израелском институту за технологију Технион, док је постдокторску обуку завршио на Универзитету Харвард и на МИТ-у, бавећи се интеракцијама фотона и фотона у системима ултрахладних атома. Др Фирстенберг је радио у Лабораторији за квантне технологије израелске компаније „Rafael“, проучавајући квантну меморију, сензоре и атомску физику у системима вруће паре. Од 2014. године је на челу лабораторије „Светлост против материје“ на Институту за науку Вајцман, која се бави проучавањем квантне нелинеарне оптике са Ридберговим атомима, дуговечном квантном меморијом и квантним побољшаним сензорима.

На предавању под називом „Quantum computers are all around us“, др Офер нас позива да замислимо квантни свет, где основни градивни блокови светлости и материје – атоми и фотони – прате другачији скуп правила, мистериозне законе квантне физике. Ово нису само концепти научне фантастике, већ сами елементи који чине свет у коме живимо. Ослањањем на ове квантне законе како бисмо контролисали атоме и фотоне, можемо из основа променити начин на који комуницирамо, рачунамо и перципирамо свет око нас. Добродошли у еру квантних технологија, која се дешава управо сада, свуда око нас.

Локација: Cafe Terasa, ТЦ Рајићева, 29.5. у 18.00 часова

Др Александар Крмпот један је од 200 истраживача Института за физику у Београду, првог института од националног значаја за Републику Србију. Руководилац је Лабораторије за биофизику чији истраживачи користе ласерску светлост за испитивање, манипулацију и промене биолошких материјала. Лабораторија је део Центра за фотонику, једног од четири центара изузетних вредности Института за физику у Београду. Са својим тимом др Крмпот учествује у више домаћих и страних научних пројеката, а недавно је завршен њихов пројекат „HEMMAGINERO“ у оквиру програма „PROMIS“ Фонда за науку Републике Србије.

Током предавања, под називом „Живот под светлошћу ласера“Др Крмпот ће говорити о врло узбудљивим истраживањима у којима се помоћу ласера откривају не само занимљива својства физичке материје, него се отвара и поглед на живе структуре. У осврту на истраживања у Институту за физику у Београду, представиће призоре које до сада нисте познавали.

Локација: Cafe Terasa, ТЦ Рајићева, 29.5. у 18.50 часова

Др Маман је виша научна сарадница која води израелску канцеларију за регионалну подршку „UN SPIDER” на Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Њено истраживање бави се применом сателитских технологија (даљинска детекција, GIS, OSINT) на изазове животне средине и климатске промене. Део је истраживачког тима који води „BGUSAT”, први израелски истраживачки наносателит. Др Маман води различите образовне и инклузивне програме који промовишу СТЕАМ области (science, technology, engineering, the arts, and mathematics), користећи практичне истраживачке активности, како на националном, тако и на међународном нивоу, укључујући и јединствени међународни научни програм даљинске детекције „SHE SPACE”, намењен искључиво женама.

На предавању под називом „Small but mighty: Nanosatellites for climate action”, др Маман ће нас извући из наше атмосфере у свемир и поделити са нама своје научно путовање које укључује и лансирање првог израелског истраживачког наносателита „BGUSAT”.

Локација: Културна станица Свилара, Нови Сад, 1.6. у 18.00 часова

Један је од оснивача Института за вештачку интелигенцију Србије, његов први водећи истраживач и сада водећи промотер технологије. После завршетка редовних студија електротехнике на Универзитету у Новом Саду, докторирао је рачунарске науке у САД, на Универзитету Илиној. Запослен је у компанији „Nvidia“, као експерт за рачунарску перцепцију у аутономним возилима. Објавио је пет научних књига, био је уредник шест специјалних издања водећих научних часописа за рачунарски вид и носилац је девет патената у САД и ЕУ. У слободно време припрема такмичаре за најпрестижнија такмичења из математике и физике кроз организацију „AwesomeMath“. Објавио је и четири књиге за такмичаре и три пута био судија на ISEF, најпрестижнијем међународном научном такмичењу за средњошколце.

На његовом првом предавању у овом серијалу, под називом „Зашто Алберта Ајнштајна сматрамо за најкреативнијег научника свих времена?“, сигурно ћете научити више о Алберту Ајнштајну и његовим невероватним открићима, посебно о онима из чудесне 1905. године.

На наредном предавању др Кисачанина под називом „Шта следеће можемо да очекујемо од вештачке интелигенције?“ упознаћете се са применом и најновијим открићима у области вештачке интелигенције.

Локација:

Културна станица Свилара, Нови Сад, 1.6. у 18.50 часова

Културна станица Свилара, Нови Сад, 2.6. у 18.50 часова

Консултант за генеративну вештачку интелигенцију који помаже организацијама да користе АИ алате како би повећали ефикасност и појачали своје операције. Др Гил је технолошки извршни директор са преко 30 година искуства у водећим израелским високо технолошким компанијама. Дипломирао је електротехнику на Израелском институту за технологију Технион, ко-проналазач је 37 одобрених патената и добитник награде EMMI® за технологију и инжењерство 2021. године. Др Гил је, такође, страствени подкастер и певач рок групе „Бета“.

Како је генеративна АИ технологија направила огроман напредак у последње две године, те како генеративни системи вештачке интелигенције попут Stable Diffusion, Midjourney, ChatGPT и других могу да креирају слике, музику, видео, текст, па чак и компјутерски код који се не разликује од оних који су креирали људи (понекад је чак и бољи), овогодишњи гостујући предавач ће на предавању под називом Dancing with the Bots: Generative AI is Changing Our World, покушати да кроз осврт на основе машинског учења и вештачке интелигенције, покаже примере најновијих генеративних АИ алата, али и да разговара о будућности друштва у коме креативност више није својствена само људима.

Локација: Културна станица Свилара, Нови Сад, 2.6. у 18.00 часова

Докторка наука молекуларне генетике са Вајцман института за науку у Израелу, која у својим студијама испитује теме из области биохемије, генетике и еволуције. Била је директорка образовног огранка Вајцман института за научне активности младих, а радила је и на Дејвидсон институту за научно образовање, као и у Центру за образовну технологију као програмер дигиталног садржаја наставног плана и програма из биологије.

Данас др Јакир држи предавања о биологији емоција и опширно проучава еволуционе корене људског понашања. Такође, ради и као извршна директорка компаније „MeetExpert“ – платформе за корпоративну срећу и добробит запослених. Др Јакир је, поред наведеног, и суоснивачица стартапа у области дигиталне геномике. Гаји велику страст према научној комуникацији јер сматра да она умногоме доприноси добробити друштва. Ова научница уједно је и ауторка бестселера „Кратка историја љубави“.

Током овог предавања под називом “The science of love and relationships“, ослањајући се на најсавременија научна истраживања о љубави, др Јакир покушаће да пружи одговоре на многа занимљива питања о овом феномену: Шта је заправо љубав са научне тачке гледишта? Kако се ствара у мозгу и како преузима контролу над њим? Kако бирамо једног партнера, а како се одлучујемо за следећег? Шта нам наши гени говоре о повезивању парова? Да ли љубав може да траје и како наука може да помогне да љубав што дуже опстане?

Локација: Red Bar, Скадарска 17, Београд, 3.6. у 16.00 часова

Др Слободан Марковић је запослен као редовни професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а тренутно обавља функцију управника Лабораторије за експерименталну психологију. На основним студијама предаје предмете Психологија опажања, Мотивација и емоције и Психологија уметности, као и сродне више курсеве на мастер и докторским студијама. Главна поља његових интересовања су психолошка естетика, физичка привлачност и визуелна перцепција. Био је уредник часописа „Психологија“ и рецензент многих научних магазина. Стални је члан научних одбора „Conference on Visual Perception, Visual Science of Art“ и „Емпиријска истраживања у психологији“. Објавио је три књиге, два поглавља у књигама, 53 научна рада и више од 160 сажетака са конференција који су цитирани преко 1000 пута.

У његовом предавању под називом „Доживљај физичке привлачности и непривлачности код људи“, имаћете прилику да чујете нешто више о факторима који утичу на доживљај физичке привлачности и непривлачности: попут биолошких фактора, дефинисаних преко осетљивости људи на фемининост или маскулиност телесне грађе, и социо-културних фактора, идентификованих кроз склоност људи према прихватању популарних естетских канона, као што је спортски или „фит“ изглед.

Локација: Red Bar, Скадарска 17, Београд, 3.6. у 16.50 часова